Дешавања на ратишту од Фоче до Рудог и Вишеграда 1914. године у значаjноj мjери одредила су ток Церске битке коjа jе била прва побjеда савезника над аустроугарском воjском, речено jе синоћ у Фочи на промоциjи књиге “Офанзивни горњодрински фронт” аутора Предрага Остоjића, историчара из Рудог. Остоjић истиче да хероjски отпор српске и црногорске воjске далеко броjниjем неприjатељу почетком Великог рата на подручjу Горњег Подриња у званичноj историографиjи ниjе добио мjесто коjе заслужуjе. “Поента књиге jе да горњодринско ратиште представи у правом свjетлу, jер се почетак Првог свjетског рата углавном везуjе за акциjе у Србиjи, док о овом подручjу ниjе пуно говорено ни писано. У овоj књизи сам доказао да jе

Четрдесет дана Муса Дага[1] учинило jе Франца Верфела (1890–1945) jедним од наjконтроверзниjих и наjслављениjих писаца у свету након што jе књига обjављена у Немачкоj 1933. године. Он jе учинио чудо за Јермене широм света, обраћањем пажње на оно што jе могла бити фуснота у историjи Првог светског рата – депортациjа и масовно убиство jерменске мањине у Османском царству – и писањем епа у коме jе наслућивао кобне догађаjе коjи су почели да се одвиjаjу како су Адолф Хитлер и нацисти дошли на власти. Угрожавање грађанских права, одабирање мањине да би се на њу свалила кривица за националне проблеме, и насиље потпомогнуто од државе извршено против њених припадника постало jе реалност за немачке

Надежда Петровић У Дому Воjске у Београду свечано jе откривено спомен-обиљежjе jедноj од наjвећих српских сликарки Надежди Петровић, поводом стотину година од њене смрти. Овим jе симболички одата почаст жени, умjетници, ратници, хероини, чиjа су дjела задужила све Србе и коjа jе, придружуjући се српскоj воjсци као болничарка у Првом свjетском рату, свjесно прекинула сjаjну умjетничку кариjеру да би помогла свом народу и, како jе рекла, да “принесе и своj живот ако затреба”. Рељеф у бронзи са ликом Надежде Петровић са српском воjничком шапком, аутора Мирка Мркића Острошког, открио jе предсjедник Српске академиjе наука и уметности (САНУ) Владимир Костић, у присуству личности из jавног и културног живота Србиjе. Говорећи о

На данашњи дан приjе 97 година умро jе Гаврило Принцип, чиjи jе атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сараjеву, Бечу послужио као изговор за воjну инвазиjу на Србиjу, што jе довело до Првог светског рата. Графит са ликом Гаврила Принципа у Београду (фото: Википедиjа/Голдфингер) Принцип jе рођен у jулу 1894. године у околини Грахова. Његово здравље од наjраниjег детињства било jе нарушено и боловао jе од туберкулозе. У Сараjеву jе похађао Трговачку школу, а потом и гимназиjу из коjе jе избачен пошто jе откривено да jе члан jедне антиаустриjске организациjе. Због атентата на Франца Фердинанда пред суд jе 12. октобра 1914. године изведено 25 младих људи. Од шест атентатора

Промоциjа књиге Споменица Младе Босне у Бањоj Луци Књига “Споменица Младе Босне 1914-2014” академика Воjислава Максимовића капитално jе дjело српске културе и духовности коjе недвосмислено указуjе да су младобосанци били борци за слободу српског народа, изjавио jе публициста Слободан Наградић. “Риjеч jе о младим, самосвjесним људима коjи су се борили против страног поробљавања, а за више циљеве економске, националне и социjалне правде”, рекао jе Наградић. Он jе додао да jе ова књига значаjна, jер на наjсвеобухватниjи начин до сада, на готово 1.800 страна, освjетљава прилике пред Сараjевски атентат, говори о учесницима тог атентата и о духовном и мисаоном покрету “Млада Босна”. Наградић jе навео да jе Максимовић у књизи приредио

Директор Андрићевог института Емир Кустурица и оснивач Фондациjе “Лисицин” Анатолиj Лисицин потписали су у Андрићграду споразум о заjедничкоj сарадњи у очувању историjских споменика Првог свjетског рата у Русиjи и на Балкану. Кустурица jе рекао да оваj споразум има велики значаj за Андрићев институт зато што jе риjеч о људима коjи су освjедочени приjатељи Србиjе и Андрићграда као симболичног представника jедне културе. “Данас имамо госте коjи су необични по свему. Међу њима jе и господин Виктор Ивановић коjи jе изградио мноштво цркава и коjи jе 67 одсто своjе добити посветио доброчинству и хуманитарном ефекту животном и тиме показао да богати људи могу да буду и богати и добри, односно да служе

Отворена изложба ратне фотографиjе из Првог свjетског рата у Источном Сараjеву У Источном Сараjеву вечерас jе одржан богат васкршњи програм у оквиру коjег jе у Културном центру Источно Ново Сараjево отворена изложба фотографиjа из Првог свjетског рата под називом “Немоjте нас заборавити” и одржана традиционална свечана Васкршња академиjа са запаженим културно-умjетничким програмом. Изложбу око 60 фотографиjа званичног фоторепортера Врховне команде српске воjске у Првом свjетском рату Ристе Марjановића под називом “Немоjте нас заборавити” званично jе отворио начелник општине Источно Ново Сараjево Љубиша Ћосић, коjи jе истакао да jе она подстрек и опомена да догађаjи из прошлости не смиjу никада бити заборављени. “Немамо право да заборавимо све наше жртве и страдања

Једна од фотографиjа Ристе Марjановића; Болесни и остарjели краљ Петар одступа заjедно са воjском У оквиру васкршњег програма, сутра увече ће у Културном центру Источно Ново Сараjево бити отворена изложба фотографиjа из Првог свjетског рата под називом “Немоjте нас заборавити”, а након тога биће одржана свечана Васкршња академиjа са богатим културно-умjетничким програмом. Изложба фотографиjа под називом “Немоjте нас заборавити” Народног музеjа Шабац, jединствена jе изложба оригиналних фотографиjа Ристе Марjановића снимљених током Првог свjетског рата. Марjановић jе био званични фоторепортер Врховне команде српске воjске и фотографисао jе све значаjниjе догађаjе у Првом свjетском рату све до ослобођења. Ова изложба до сада jе само jедном приказана у Србиjи, у њеном главном граду

Један од транспарената у данашњоj Хрватскоj Прогон Срба од 1991. до 1995. године jе понављање и наставак зла коjи jе српски народ доживио у Хрватскоj 1941. године, а иако jе Хрватска чланица ЕУ, скоро ниjедан од проблема Срба ниjе риjешен, оциjењено jе данас на научном скупу “Срби у Хрватскоj од конститутивног народа до националне мањине”. На скупу, коjи jе поводом 20 година од прогона Срба из Хрватске у Београду организовало Удружење Срба из Хрватске и Српско културно друштво “Зора” из Београда, историчари, академици и учесници дешавања настоjе да укажу на кориjене тог зла. Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир рекао jе да више од 20 излагача настоjи да

Инициjатива “Арчибалд Раjс” покренула jе петициjу да се Раjсова књига “Чуjте Срби” као обавезна лектира чита у основним и средњим школама у Србиjи, односно да буде обавезно историjско штиво, саопштено jе данас из Инициjативе. “Сетимо се Раjса, његовог завештања и визионарских речи коjе нам jе оставио у аманет да на време увидимо своjе грешке”, рекао jе представник те инициjативе Јован Кнежевић и додао да су Раjсове поруке неопходне данашњоj омладини. Инициjатива “Арчибалд Раjс” окупљена jе око истоимене “Феjсбук” странице.   Извор:    Везане виjести: Николић: Арчибалд Раjс jе био jедан од нас – Jadovno 1941. Арчибалд Раjс: Чуjте Срби – Jadovno 1941. ПРИЈАТЕЉ СРБА: Пронађена сва писма Арчибалда Раjса о …  

Руска мултимедиjална изложба о Првом свjетском рату отворена у Београду Мултимедиjална интерактивна изложба коjа jе у Русиjи постављена поводом стогодишњице Првог свjетског рата, послиjе великог успjеха у Москви, отворена jе вечерас у Историjском музеjу Србиjе у Београду. Руски амбасадор у Београду Александар Чепурин рекао jе на свечаном отварању да jе битан дио изложбе посвећен улози Србиjе и истакао да Русиjа и Србиjа диjеле заjедничку историjу, коjа jе и историjа човjечанства. Изложба “Погледаj рату у очи – Русиjа у Првом свjетском рату у филмским хроникама, фотографиjама и документима”, састоjи се од четири главна диjела: “Мир”, “Рат”, “Главни штаб” и “Фронт”, а замишљена jе у облику класичног позоришног чина или филма, коjи

Преко надгробних плоча бранилаца престонице из Великог рата, Београђани децениjама немарно прелазе. Немачка планира да обнови спомен-обележjа на некадашњем воjном гробљу на Кошутњаку Од 36 камених спомен-обележjа, сачувано шест Да ли иjедан озбиљан народ на свету, са надгробним споменицима хероjа из Првог светског рата, поплочава стазу у парку? Сигурно нико. Осим нас. На месту некадашњег Немачког воjног гробља на Кошутњаку, jош увек се налази шест спомен-плоча, од некадашњих 36, постављених у част српских воjника коjи су октобра 1915. године jуначки погинули бранећи престоницу Краљевине Србиjе. И уместо да им се држава одужи, у запуштеном парку, камене плоче са исклесаним подацима, сведочанство су нашег немара. Споменици су положени, да пролазници преко

Предраг Недељковић (47) именован jе за помоћника чувеног Ђорђа Михаиловића, коjи гробове српских бораца чува више од пола века Краљевчанин Предраг Недељковић (47) коjи jе пре неколико месеци одлуком Министарства за рад изабран за новог чувара гробова српских ратника страдалих на Солунском фронту у Првом светском рату биће помоћник. – Ђорђе jе ходаjућа легенда. Од њега сваки дан чуjем нову причу о овом месту и овим људима. Енергиjу коjу он има многи млади људи немаjу… Без обзира на године, деда Ђорђе се не предаjе. Сваког дана почињемо посао у пет уjутру, на 12.000 квадрата гробља не сме да буде ни травке – обjаснио jе Недељковић за медиjе. – У Грчку

У Андрићевом институту у Андрићграду данас jе почела студентска конференциjа посвећена Првом свjетском рату и књижевности, на коjоj учествуjе око 65 студената из Бањалуке, Београда, Ниша, Крагуjевца, са Пала, из Косовске Митровице и Новог Сада. Дводневни скуп отворила jе професор Универзитета у Београду Љиљана Марковић коjа jе, обраћаjући се у име руководиоца Одjељења за књижевност Андрићевог института Александре Вранеш, истакла да jе поносна на рад младих колега. “Данас настављамо континуирани напор, почет прошле године за вриjеме Љетне школе Академиjе `Иво Андрић`, када се родила идеjа студената да наставимо стварати, али и да помогнемо колегама коjи раде научне радове, да се развиjаjу у праве младе научнике, на коjе би и Андрић