Slobodan Vujković: Koji cilj je imao Sremski front

Datum objave: subota, 6 juna, 2020
Veličina slova: A- A+

Uporno su terali u juriše neiskusne mladiće pretvorivši Sremski front u kasapnicu srpske dece.

Pripadnici Jugoslovenske armije na olupini nemačkog aviona na Sremskom frontu (Fotodokumentacija „Politike”)

U tekstu Mića Grubora „Neobeležena godišnjica proboja Sremskog Fronta”, („Politika”, 5. maj 2020.) navedeno je da je cilj otvaranja Sremskog fronta bio da se spreči „nekažnjeno povlačenje okupacionih snaga fašističke soldateske i njihovih saradnika, naših izdajnika, Ljotićevaca i četnika Draže Mihailovića, koji su okrvavili svoje ruke o svoj narod – zločinačke koljačke trojke”, kao i da je na Sremskom frontu „poginulo 13.400 boraca JA”.

Prema drugim izvorima, cilj otvaranja Sremskog fronta se razlikuje od cilja koji navodi Grubor. Razlikuje se i broj poginulih. U disertaciji dr Zorana Jerotijevića „Državotvornost Ravnogorskog pokreta”, koja je i kao knjiga objavljena 2008. godine na stranama 290 i 291 piše:

„Pored streljanja i slanja na prinudni rad, u Srbiji je primenjivan još jedan vid uništavanja srpskog naroda. Krajem 1944. i početkom 1945. godine mobilisano je nekoliko stotina hiljada mladića rođenih između 1916. i 1927. a bilo je i onih koji su bili rođeni 1928. godine. Među njima je bilo i mnogo onih koji su prethodno mobilisani u JVuO (u septembru 1944.). Ovi mladi ljudi će biti poslati u Srem. Josip Broz je ove ljude poslao u rat sa željom da ih se što manje vrati i tako sebi olakša učvršćivanje vlasti u Srbiji uz podršku svojih bliskih saradnika iz Srbije. Na Sremskom frontu, koji je bio potpuno nepotreban jer su se Nemci povlačili bez obzira da to da li su bili gonjeni ili ne, poginulo je oko 120.000 ljudi, a preko 70.000 ih je ostalo sa trajnim invaliditetom. Cilj je bio očigledan: zastrašiti narod velikom represijom i mobilisati onaj najjači i najzdraviji deo Srbije koji je predstavljao potencijalnu opasnost za dizanje pobune”.

U knjizi profesora Milomira Jovanovića „Zločini bez kazne” (2017) dr Radojle Markićević u svojoj recenziji piše o Sremskom frontu: „Međutim, ono što su uz Brozovu podršku učinili komunistički komandanti ne bi učinio ni jedan komandant čiji je cilj pobeda sa što manje sopstvenih žrtava. Uporno su terali u juriše neiskusne mladiće pretvorivši Sremski front u kasapnicu srpske dece. Šta reći na ovo? Za ovu decu je utoliko bilo strašnije što je opasnost pretila sa obe strane: u čelo su pucali Nemci, a u potiljak komunistički komesari. Preživi ako možeš”.

Pitanje je: da li je na Sremskom frontu, sa stanovišta doktrine o veštini ratovanja, trebalo sačekati da ruska artiljerija prethodno razori nemačka betonska utvrđenja iz kojih su mitraljezi sejali smrt, pa tek onda pokrenuti pešadijske jedinice?

Slobodan Vujković,
Beograd

Oprema: Stanje stvari

(Politika, 5. 6. 2020)

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top