SAVEZ SOKOLA U NEGOVANjU TRADICIJA BORBE ZA SLOBODU U PRVOM SVETSKOM RATU

Datum objave: sreda, 11 marta, 2015
Objavljeno u Prvi svjetski rat
Veličina slova: A- A+

Zakula-3b2d138cSavez Sokola trudio se da se sačuva sećanje na borbe i žrtve date za slobodu u Prvom svetskom ratu. Sokoli su učestvovali u prenosu posmrtnih ostataka Vidovdanskih heroja iz Čehoslovačke u Sarajevo. Delegacija Sokola i praških studenata na čelu sa Stevom Žakulom, starešinom Bosansko-Hercegovačke župe, krenula je 1.jula 1920. u Terezin da preuzme posmrtne ostatke sarajevskih boraca za slobodu. U delegaciji su bili i dr. Laza Popović, starješina Zagrebačke župe, i dr. Bogdan Vidović, vođa Bosansko-Hercegovačke župe. Celokupno stanovništvo Terezina dočekalo je delegate. Momenat rastanka terezinskog stanovništva sa posmrtnim ostacima heroja bio je dirljiv. Sanduci su bili okićeni cvećem i vencima. Dr. Popović govorio je u ime Saveza sokola. Krenuli su za Prag, a sutradan, 2 maja 1920. sa sokolskim jugoslavenskim vozom preko Linca, Graca i Zagreba u Bosanski Brod. Tu su ostali sanduci do 6. maja, a potom u svečanim mrtvačkim kolima krenuli su za Sarajevo. Prevezeni su posmrtni ostaci Gavrila Principa, Trifka Grabeža, Nedeljka Čabrinovića, Jakova Milovića, Mitra Kerovića i Neđ. Kerovića. Zajedno sa Danilom Ilićem, Veljkom Čubrilovićem, Miškom Jovanovićem, Markom Perinom i Bogdanom Žerajićem pokopani su u zajedničku grobnicu na groblju u Koševu. Na mestu atentata govorio je sa tribine Vasilj Grđić. (1)

U Oficirskom domu u Beogradu novembra 1932. otvorena je Sokolska izložba.  Na odeljenju župe Mostar bila je izložena smrtna presuda Čedi Miliću, Savi Ljubibratiću i Vasiliju Grgiću.  U odeljenju župe Banja Luka bile su izložene :  optužnica o veleizdajničkom procesu sa originalnim potpisima 156 optuženih, originalne beleške državnog tužioca, tri indeksa s imenima svih sokolskih rodoljuba i sokolske literature, plakat vidovdanskog sleta koji je održan u Banjaluci 1914.  Na odeljenju župe Sarajevo bila je izložena originalna optužnica protiv  dr. Voje Besarovića za veleizdaju. Na odeljenju župe Tuzla bile su izložene slike omladinaca nacionalnih radnika tuzlanskog kraja od 1912 do 1914, i zastava koja je bila razvijena prilikom sleta u Tuzli 1910.  Na odeljenju župe Bečkerek bila je izložena presuda mađarskih sudova, kojom se osuđuju na smrt sokolski prvaci Branko Roler, Slavko Laković i mnogi drugi. (2)  Na odeljenju župe Banjaluka bilo je izloženo rešenje o raspuštanju Sokola, sa potpisom Potjoreka. (3) Član sokola Stevan Žakula izdao je u Beogradu 1936. spev “Sokolska buna na Bečke dahije”.

Sabor talaca, interniraca i zarobljenika održan je u Beogradu 26. i 27. septembra 1937.  Na sabor je došlo oko 1.500 ljudi iz cele zemlje. Najveći broj učesnika nosio je sokolsku značku. Na čelu Akcionog odbora bili su Risto Jeremić i dr. Vladimir Ćorović. Po rezoluciji glavni cilj bio je da se svi preostali živi svjedoci muka pod tuđim jarmom organizuju i međusobno pomažu, jer „vremena koja preživljujemo puna su kriza svih vrsta, ali najteže i najdublje osjećamo svi moralnu pokolebanost i duhovnu malaksalost”. Na saboru je odlučeno, da se provede organizacija, da se prikupe podaci o delovanju i materijalnom položaju svakog pojedinca, i da se pritekne u pomoć onima koji se nalaze u teškoj situaciji. Svaki član je trebao da prikupi sve istorijske podatke o momentima u kojima je imao učešća i da ih opiše. Zarobljenici su trebali da opišu svoj život u zarobljeničkim i koncentracionim logorima. Udruženje je trebalo da izradi Zbornik proverenih dokumenata iz njihovog života i u obliku Spomenice zahvalnosti objavi imena onih plemenitih građana i društava iz savezničkih država, koji su ih pomagali. Istoričari, pisci i novinari trebali su da prikupe podatke o onima koji su širili narodnu misao i knjige, časopise, spise, almanahe i letke. Takođe trebalo je prikupiti neprijateljske publikacije, koje su nastojale da ometu rad na oslobođenju i ujedinjenju. (4)

Profesor beogradskog univerziteta dr Henrih Barić odazvao se pozivu „Dubrovačkog Radničkog Društva” da u Dubrovniku održi predavanje prigodom prenosa zemnih ostataka dr. Frana Kulišića, podstaroste dubrovačkog Srpskog Sokola „Dušan Silni”, iz inostranstva u njegov rodni grad. Predavanje „mentalitet jedne dubrovačke generacije“ održano je 1937. u svečanoj dvorani dubrovačkog srpskog pjevačkog društva „Sloga”. Prisustvovali su odlični predstavnici javnog života, radnici, studenti, obrtnici itd. U uvodu predavanja Barić je dao uverljivu sliku zatočeničkih logora sa barakama „bivših ljudi”. (5)

Majka atentatora Danila Ilića, Stoja Ilić sahranjena je 25 marta 1939. u Sarajevu u prisustvu vojnih i civilnih vlasti, sokolskih i kulturnih društava i nepregledne mase sveta.  Na pogrebu  je  učestvovala sokolska muzika. Na grobu je održao govor u ime „Prosvete” i u ime drugova Danila Ilića Nikola Trišić. (6)

U Dubrovniku je 7 maja 1939. proslavljena tridesetogodišnjica „Narodne Odbrane” i s njom spojena komemoracija Vidovdanskih heroja i Stoje, majke Danila Ilića. Svečanost je počela dočekom delegata iz Beograda, Zagreba, Sarajeva, Splita, Korčule … . U Dubrovnik su došli na proslavu „Narodne Odbrane” prof. Mile Pavlović i Bruno Pariš kao pretstavnici iz Beograda, Milan Božić iz Sarajeva i Silvio Alfirević iz Splita. Parastosu za Stoju Ilić i Vidovdanske heroje održanom u crkvi Sv. Blagoviještenja, prisustvovalo je u velikom broju građanstvo bez  razlike vere, a „Nova Jugoslavija” korporativno na čelu sa zastavom i Dubrovačkom Građanskom muzikom. U dvorani „Sloge” održana je komemoracija koju je otvorio Nilo Ćurlica sa govorom u kome se ističe gotovost naše omladine da sačuva idealizam predratne nacionalne omladine. Nikola Trišić, drug Danila Ilića i zatočenik u aradskoj tvrđavi, govorio je o „Metodama borbe Mlade Bosne”. Svi govori u „Slozi” prenošeni su preko megafona koji je bio postavljen na Placi Kralja Petra. Uveče je u sokolani održana jubilarna proslava „Narodne Obrane” kojoj su prisustvovali delegati i veliki broj članova i prijatelja a takođe i zvanični predstavnici, konzuli … . Na pročelju sokolane bio je postavljen 3 metra visoki portret Gavrila Principa kojega je u noći osvetljavao reflektor sa Sponze.  (7)

Organizacija „Nova Jugoslavija” u Dubrovniku izdala je proglas u kome se ističe: „riješila je da sedmi maja o.g. četrdeseti dan poslije smrti majke legendarnog Danila Ilića posveti uspomeni Njezinoj i svih majka koje su kroz decenije i vjekove rađale sinove  borce i žrtvovale ih na oltar Otadžbine, Slobode i Jedinstva …sedmi maja biće u Dubrovniku posvećen Majkama, koje su uzdignute glave stale pod krstove na koje su bili razapeti njihovi sinovi, prvoborci naše nacionalne revolucije, …”(8)

U „Sokolskom glasniku javljeno je da je 2 aprila 1939. trebala da se održi svečana akademija u počast Gavrila Principa u Sokolskom domu Beograd-Matici. Najavljeni su kao govornici dr. Boža Marković, dr. Rudolf Cistler i dr. Stevan Zagorčić. Prihod sa akademije bio je namenjen za podizanje spomen-doma Gavrilu Principu u Bosanskom Grahovu.  (9)  U članku „Sjetimo se!” u listu „Dubrovnik” čiji je urednik bio Kristo Dominković, član sokolskog društva Dubrovnik, istaknuto je: „Ko se svojih zaslužnih sinova dostojno ne sjeća, nije dostojan ni da ih ima, a i on sam ne zaslužuje da postoji među časnim i plemenitim ljudima i narodima.”. (10)

Savez Sokola trudio se da se sačuva sećanje na borbe i žrtve date za slobodu u Prvom svetskom ratu. Utome je sarađivao sa rodoljubivim organizacijama kao što je bila Narodna Odbrana, udruženja “Narodna svest”, itd.

 

Piše: Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

 

Napomene :

  1. „Prenos kosti Vidovdanskih heroja”, „Rad”, Dubrovnik, 10. jula 1920, br. 34, str. 3; Dr. Laza Popović, „VII Češki Svesokolski Slet u Pragu g.1920.”, „Sokolski Glasnik” Zagreb, 1920, br. 7, str. 326;
  2. „Nj. Vel. Kralj s Nj. Vis. Prestolonaslednikom Petrom, starešinom Saveza SKJ, otvorio je Sokolsku izložbu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 18. novembra 1932, br. 46, str. 1,2,3;
  3. „Kroz dvoranu Sokolske izložbe u Oficirskom domu u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 18. novembra 1932, br. 46, str. 3;
  4. 4.      „Sabor bivših političkih krivaca, interniraca, talaca i zarobljenika”, str.3, „Dubrovačke vijesti”, „Dubrovnik”, br. 36, 2 oktobar 1937, Dubrovnik, str.4; „Sabor interniraca”, „Bratstvo”, br. 8, Osijek, 15 oktobra 1937, str.119; 
  5. „Predavanje u „Slozi” profesora beogradskog univerziteta, Dr. Henrika Barića, Dubrovčanina”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 13 Novembar 1937, br.42, str. 1,2,3;
  6. 6.      „Smrt Stoje Ilić“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 31 mart 1939, br. 13, str. 5;„Stoja Ilić”, „Bratstvo”,  Osijek, 15 aprila 1939, br. 4, str. 76;  
  7. 7.      „Dvije značajne nacijonalne manifestacije”, str. 3, „Lične vijesti”, br.19, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 13 maja 1939,  str. 4;  
  8. 8.      „Sedmi maj – posvećen majkama”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 6 maja 1939,  br. 18, str. 4;
  9. 9.      Akademija u spomen Gavrila Principa”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 31 mart 1939, br. 13, str. 3;
  10. Sjetimo se !”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 3 aprila 1937, br.9, str. 2;

 

Vezane vijesti:

Rusko Sokolstvo u Kraljevini Jugoslaviji

SOKOLSKO OBELEŽAVANjE KOSOVSKE BITKE

SOKOLI NA SLETU U ZAGREBU 1924.

SOKOLI U JASENOVCU – Jadovno 1941.

NAPADI NA SOKOLSKA DRUŠTVA U BANOVINI HRVATSKOJ …

SOKOLI I MLADA BOSNA – Jadovno 1941.

Sokoli u borbi protiv klerikalizma u Zapadnoj … – Jadovno 1941.

RAD SOKOLA NA KOSOVU I METOHIJI – Jadovno 1941.

SAVEZ SOKOLA U PRIPREMI ODBRANE OTADžBINE – Jadovno …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top