fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

САВЕЗ СОКОЛА У НЕГОВАЊУ ТРАДИЦИЈА БОРБЕ ЗА СЛОБОДУ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Zakula-3b2d138cСавез Сокола трудио се да се сачува сећање на борбе и жртве дате за слободу у Првом светском рату. Соколи су учествовали у преносу посмртних остатака Видовданских хероjа из Чехословачке у Сараjево. Делегациjа Сокола и прашких студената на челу са Стевом Жакулом, старешином Босанско-Херцеговачке жупе, кренула jе 1.jула 1920. у Терезин да преузме посмртне остатке сараjевских бораца за слободу. У делегациjи су били и др. Лаза Поповић, старjешина Загребачке жупе, и др. Богдан Видовић, вођа Босанско-Херцеговачке жупе. Целокупно становништво Терезина дочекало jе делегате. Моменат растанка терезинског становништва са посмртним остацима хероjа био jе дирљив. Сандуци су били окићени цвећем и венцима. Др. Поповић говорио jе у име Савеза сокола. Кренули су за Праг, а сутрадан, 2 маjа 1920. са соколским jугославенским возом преко Линца, Граца и Загреба у Босански Брод. Ту су остали сандуци до 6. маjа, а потом у свечаним мртвачким колима кренули су за Сараjево. Превезени су посмртни остаци Гаврила Принципа, Трифка Грабежа, Недељка Чабриновића, Јакова Миловића, Митра Керовића и Неђ. Керовића. Заjедно са Данилом Илићем, Вељком Чубриловићем, Мишком Јовановићем, Марком Перином и Богданом Жераjићем покопани су у заjедничку гробницу на гробљу у Кошеву. На месту атентата говорио jе са трибине Васиљ Грђић. (1)

У Официрском дому у Београду новембра 1932. отворена jе Соколска изложба.  На одељењу жупе Мостар била jе изложена смртна пресуда Чеди Милићу, Сави Љубибратићу и Василиjу Гргићу.  У одељењу жупе Бања Лука биле су изложене :  оптужница о велеиздаjничком процесу са оригиналним потписима 156 оптужених, оригиналне белешке државног тужиоца, три индекса с именима свих соколских родољуба и соколске литературе, плакат видовданског слета коjи jе одржан у Бањалуци 1914.  На одељењу жупе Сараjево била jе изложена оригинална оптужница против  др. Воjе Бесаровића за велеиздаjу. На одељењу жупе Тузла биле су изложене слике омладинаца националних радника тузланског краjа од 1912 до 1914, и застава коjа jе била развиjена приликом слета у Тузли 1910.  На одељењу жупе Бечкерек била jе изложена пресуда мађарских судова, коjом се осуђуjу на смрт соколски прваци Бранко Ролер, Славко Лаковић и многи други. (2)  На одељењу жупе Бањалука било jе изложено решење о распуштању Сокола, са потписом Потjорека. (3) Члан сокола Стеван Жакула издао jе у Београду 1936. спев “Соколска буна на Бечке дахиjе”.

Сабор талаца, интернираца и заробљеника одржан jе у Београду 26. и 27. септембра 1937.  На сабор jе дошло око 1.500 људи из целе земље. Наjвећи броj учесника носио jе соколску значку. На челу Акционог одбора били су Ристо Јеремић и др. Владимир Ћоровић. По резолуциjи главни циљ био jе да се сви преостали живи свjедоци мука под туђим jармом организуjу и међусобно помажу, jер „времена коjа преживљуjемо пуна су криза свих врста, али наjтеже и наjдубље осjећамо сви моралну поколебаност и духовну малаксалост”. На сабору jе одлучено, да се проведе организациjа, да се прикупе подаци о деловању и материjалном положаjу сваког поjединца, и да се притекне у помоћ онима коjи се налазе у тешкоj ситуациjи. Сваки члан jе требао да прикупи све историjске податке о моментима у коjима jе имао учешћа и да их опише. Заробљеници су требали да опишу своj живот у заробљеничким и концентрационим логорима. Удружење jе требало да изради Зборник проверених докумената из њиховог живота и у облику Споменице захвалности обjави имена оних племенитих грађана и друштава из савезничких држава, коjи су их помагали. Историчари, писци и новинари требали су да прикупе податке о онима коjи су ширили народну мисао и књиге, часописе, списе, алманахе и летке. Такође требало jе прикупити неприjатељске публикациjе, коjе су настоjале да омету рад на ослобођењу и уjедињењу. (4)

Професор београдског универзитета др Хенрих Барић одазвао се позиву „Дубровачког Радничког Друштва“ да у Дубровнику одржи предавање пригодом преноса земних остатака др. Франа Кулишића, подстаросте дубровачког Српског Сокола „Душан Силни”, из иностранства у његов родни град. Предавање „менталитет jедне дубровачке генерациjе“ одржано jе 1937. у свечаноj дворани дубровачког српског пjевачког друштва „Слога“. Присуствовали су одлични представници jавног живота, радници, студенти, обртници итд. У уводу предавања Барић jе дао уверљиву слику заточеничких логора са баракама „бивших људи”. (5)

Маjка атентатора Данила Илића, Стоjа Илић сахрањена jе 25 марта 1939. у Сараjеву у присуству воjних и цивилних власти, соколских и културних друштава и непрегледне масе света.  На погребу  jе  учествовала соколска музика. На гробу jе одржао говор у име „Просвете” и у име другова Данила Илића Никола Тришић. (6)

У Дубровнику jе 7 маjа 1939. прослављена тридесетогодишњица „Народне Одбране” и с њом споjена комеморациjа Видовданских хероjа и Стоjе, маjке Данила Илића. Свечаност jе почела дочеком делегата из Београда, Загреба, Сараjева, Сплита, Корчуле … . У Дубровник су дошли на прославу „Народне Одбране” проф. Миле Павловић и Бруно Париш као претставници из Београда, Милан Божић из Сараjева и Силвио Алфиревић из Сплита. Парастосу за Стоjу Илић и Видовданске хероjе одржаном у цркви Св. Благовиjештења, присуствовало jе у великом броjу грађанство без  разлике вере, а „Нова Југославиjа” корпоративно на челу са заставом и Дубровачком Грађанском музиком. У дворани „Слоге” одржана jе комеморациjа коjу jе отворио Нило Ћурлица са говором у коме се истиче готовост наше омладине да сачува идеализам предратне националне омладине. Никола Тришић, друг Данила Илића и заточеник у арадскоj тврђави, говорио jе о „Методама борбе Младе Босне”. Сви говори у „Слози” преношени су преко мегафона коjи jе био постављен на Плаци Краља Петра. Увече jе у соколани одржана jубиларна прослава „Народне Обране” коjоj су присуствовали делегати и велики броj чланова и приjатеља а такође и званични представници, конзули … . На прочељу соколане био jе постављен 3 метра високи портрет Гаврила Принципа коjега jе у ноћи осветљавао рефлектор са Спонзе.  (7)

Организациjа „Нова Југославиjа” у Дубровнику издала jе проглас у коме се истиче: „риjешила jе да седми маjа о.г. четрдесети дан послиjе смрти маjке легендарног Данила Илића посвети успомени Њезиноj и свих маjка коjе су кроз децениjе и вjекове рађале синове  борце и жртвовале их на олтар Отаџбине, Слободе и Јединства …седми маjа биће у Дубровнику посвећен Маjкама, коjе су уздигнуте главе стале под крстове на коjе су били разапети њихови синови, првоборци наше националне револуциjе, …”(8)

У „Соколском гласнику jављено jе да jе 2 априла 1939. требала да се одржи свечана академиjа у почаст Гаврила Принципа у Соколском дому Београд-Матици. Наjављени су као говорници др. Божа Марковић, др. Рудолф Цистлер и др. Стеван Загорчић. Приход са академиjе био jе намењен за подизање спомен-дома Гаврилу Принципу у Босанском Грахову.  (9)  У чланку „Сjетимо се!” у листу „Дубровник” чиjи jе уредник био Кристо Доминковић, члан соколског друштва Дубровник, истакнуто jе: „Ко се своjих заслужних синова достоjно не сjећа, ниjе достоjан ни да их има, а и он сам не заслужуjе да постоjи међу часним и племенитим људима и народима.”. (10)

Савез Сокола трудио се да се сачува сећање на борбе и жртве дате за слободу у Првом светском рату. Утоме jе сарађивао са родољубивим организациjама као што jе била Народна Одбрана, удружења “Народна свест”, итд.

 

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

 

Напомене :

  1. „Пренос кости Видовданских хероjа”, „Рад”, Дубровник, 10. jула 1920, бр. 34, стр. 3; Др. Лаза Поповић, „VII Чешки Свесоколски Слет у Прагу г.1920.”, „Соколски Гласник” Загреб, 1920, бр. 7, стр. 326;
  2. „Њ. Вел. Краљ с Њ. Вис. Престолонаследником Петром, старешином Савеза СКЈ, отворио jе Соколску изложбу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 18. новембра 1932, бр. 46, стр. 1,2,3;
  3. „Кроз дворану Соколске изложбе у Официрском дому у Београду”, „Соколски гласник”, Љубљана, 18. новембра 1932, бр. 46, стр. 3;
  4. 4.      „Сабор бивших политичких криваца, интернираца, талаца и заробљеника”, стр.3, „Дубровачке виjести”, „Дубровник”, бр. 36, 2 октобар 1937, Дубровник, стр.4; „Сабор интернираца”, „Братство”, бр. 8, Осиjек, 15 октобра 1937, стр.119; 
  5. „Предавање у „Слози” професора београдског универзитета, Др. Хенрика Барића, Дубровчанина”, „Дубровник”, Дубровник, 13 Новембар 1937, бр.42, стр. 1,2,3;
  6. 6.      „Смрт Стоjе Илић“, „Соколски гласник“, Београд, 31 март 1939, бр. 13, стр. 5;„Стоjа Илић”, „Братство”,  Осиjек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 76;  
  7. 7.      „Двиjе значаjне нациjоналне манифестациjе”, стр. 3, „Личне виjести”, бр.19, „Дубровник”, Дубровник, 13 маjа 1939,  стр. 4;  
  8. 8.      „Седми маj – посвећен маjкама”, „Дубровник”, Дубровник, 6 маjа 1939,  бр. 18, стр. 4;
  9. 9.      Академиjа у спомен Гаврила Принципа”, „Соколски гласник“, Београд, 31 март 1939, бр. 13, стр. 3;
  10. Сjетимо се !”, „Дубровник”, Дубровник, 3 априла 1937, бр.9, стр. 2;

 

Везане виjести:

Руско Соколство у Краљевини Југославиjи

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западноj … – Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ – Jadovno …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: