Савjетодавна тиjела Карађорђевића критиковала су власт Србиjе и државни протокол због односа према краљевскоj породици Карађорђевић током обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата, оцjењуjући га као непристоjност. „Са великим жаљењем констатуjемо да држава, на наjвишем и високом нивоу, ниjе пропустила прилику да и оваj пут демонстрира приврженост лошоj традициjи титоистичког наслеђа, коjа подразумева прећуткивање улоге и значаjа краља Петра Првог и Престолонаследника, потоњег краља Александра Првог“, наводи се у саопштењу. У саопштењу, коjе су потписали српски академици, историчари, професори и чланови Крунског савjета Карађорђевића, наводи се да „говорити о биткама на Церу и Колубари, а не поменути великог и демократског владара Србиjе, онога коме су српски ратници положили

Дана 15. децембра 2014. године поводом 100-годишњице од завршетка Колубарске битке и победе српске воjске, на Калемегдану jе испред Павиљона „Цвиjета Зузорић“ отворена изложба Музеjа жртава геноцида „Аустроугарски злочини уочи и после Колубарске битке 1914. године“. Аутори изложбе су проф. др Вељко Ђурић Мишина и Ненад Антониjевић. Аутор ликовно-графичког решења jе Изабела Мартинов-Томовић. Изложба ће бити отворена до краjа године и може се погледати у било коjе доба дана. Изложба jе реализована у сарадњи са Јавном установом „Београдска тврђава“. Поводом изложбе обjављена jе и књига у издању Музеjа жртава геноцида „Извештаjи о Великом злочину 2, Документи о аустроугарским зверствима уочи и после Колубарске битке”, чиjи су приређивачи Слађана Боjковић, Милоjе

БЕОГРАД/СРНА/ – Документарно-играни филм „Србиjа у Великом рату“ премиjерно jе синоћ приказан у Београду. Премиjери филма у Дому Гарде на Топчидеру присуствовао jе и министар одбране Србиjе Братислав Гашић, коjи jе нагласио да jе то остварење веома значаjано jер подсjећа на слике страдања из четири године Првог свjетског рата, а коjе су и даље веома jаке. „Подсетиће нас на велику жртву, али и подвиге српског воjника, а захваљуjући управо њима Србиjа jе изашла и тада као победник“, рекао jе Гашић. Филм „Србиjа у Великом рату“, аутора Слађане Зарић, урађен jе у копродукциjи Министарства одбране – Воjнофилмског центра „Застава филм“ и Радио телевизиjе Србиjе, подсjећаjу београдски медиjи. Геополитички односи уочи Великог

Уместо у болницу, пуковник Миливоjе Стоjановић стао jе на чело свог пука и уз поклич „Напред, на неприjатеља!” пао у првим борбеним редовима. Њему jе Бинички посветио „Марш на Дрину”, а Милоjе Поповић и Милосав Јелић стихове. Ових дана, скоро незапажено, прошла jе читуља, коjу су у „Политици” обjавили потомци пуковника Миливоjа Стоjановића, легендарног команданта Другог пешадиjског пука „Књаз Михаило”, названог Гвоздени пук. Читуља подсећа да jе прошло сто година од jуначке погибиjе jедног од наjславниjих команданата овог пука. О jунаштву Миливоjа Стоjановића хроничари су забележили многа сведочења, а њих су сажели и у књиге историчари мр Радоjе Костић („Топлички витезови“) и пуковник Мирко Добричанин („Топлички Гвоздени пук ’Књаз Михаило’“),

Литургиjом и поменом српским воjницима коjи jе у храму Светог Димитриjа у Лазаревцу служио Његова светост патриjарх српски Иринеj почело jе обиљежавање сто година од Колубарске битке. Државноj церемониjи поводом обиљежавања сто година од Колубарске битке присуствуjе предсjедник Србиjе Томислав Николић, предсjедник Републике Српске Милорад Додик, престолонасљедник Александар Карађорђевић и броjни представници дипломатског кора у Србиjи. Након литургиjе, виjенце краj спомен-костурнице jунацима Колубарске битке положили су Николић, Додик и остали званичници. Пред храмом Светог Димитриjа у Лазаревцу окупило се више десетина хиљада грађана коjе очекуjу званично обраћање Николића, jавио jе извjештач Срне. У крипти Спомен-цркве са костурницом Светог Димитриjа у Лазаревцу почива 40.000 страдалих српских и аустроугарских воjника. Колубарска битка

Историчар говори за “Новости” о атентату у Сараjеву, уценама некада и сада, КиМ, Русиjи: Захтеви коjе jе послала Аустроугарска били су брутални, а ови коjи долазе из ЕУ су префињени и перфидни. Косово jе наша Палестина После великих успеха Србиjе у балканским ратовима 1912-1913. године, Краљевини jе био неопходан дугогодишњи мир да залечи ратне ране и заведе поредак на ослобођеним териториjама. Пред Србиjом су били тешко решиви велики изазови на унутрашњеполитичком плану, па jе сваки спољнополитички заплет био сувишан и одлагао jе решење овог горућег питања. Зато jе Србиjа требало да се клони сваког сукоба, посебно са Аустроугарском. Историчар Радош Љушић, коjи jе надавно обjавио књигу „Принцип“ у издању „Новости“,

У малом селу краj Обреновца пре тачно 100 година одлучивало се о судбини Колубарске битке. Неприjатељске трупе заустављене 16. новембра, а 20 дана касниjе потпуно сломљене Франкова Пета армиjа улази у Београд 2. децембра 1914. КОНАТИЦЕ, заборављено село на граници обреновачке и лазаревачке општине, пре равно 100 година биле су поприште два страшна боjа Првог светског рата у коjима се решавала Колубарска битка. На положаjима изнад овог села jединице обреновачког одреда више од 20 дана водиле су борбе са аустроугарским трупама у новембру 1914. године. На исте положаjе српска воjска jе у другоj фази битке 12. и 13. децембра jуришала у коначном сламању кичме Поћорековоj армиjи. Са освоjених Конатичких висова

У амфитеатру Основне школе „Свети Сава“ Зворник одржана jе академиjа поводом 100 година од почетка Првог свjетског рата и отворена изложба фотографиjа и докумената легендарне Дринске дивизиjе. Аутори изложбе фотографиjа су историчари Зоран Тошић и Горан Вилић из лозничког Музеjа „Јадар“, док су ученици Техничког школског центра из Зворника синоћ извели пригодне монологе, рецитациjе, драмске приказе и музичке диjелове, коjе су припремили са професорима ове школе. Предсjедник зворничког Српског просвjетног и културног друштва „Просвjета“ Радосав Перић рекао jе су академиjа и изложба прилика за заjедничко присjећање страдања милиона недужних људи и да се тим поводом ода почаст борцима слободе. „Велики рат био jе страшан, а однио jе око 15 милиона

Његова светост патриjарх српски Иринеj рекао jе данас да мач рата и даље виси над народима Европе и апеловао да сви мач замиjене српом, да своjу памет употриjебе за просперитет човjечанства и да се човjек врати Богу. „Када се човек одвоjи од Бога, он престаjе бити човек другом човеку, ниjе му брат него вук“, нагласио jе патриjарх Иринеj на отварању научног скупа „Православни свет и први светски рат“, коjи се одржава на Богословском факултету у Београду. Патриjарх Иринеj jе оциjенио да Европа и данас, 100 година након почетка Првог свjетског рата коjи jе однио милионе живота, не може да дође себи и нађе пут договора и разговора. Обраћаjући се учесницима

Све што jе вредело опљачкалису и однели, а мостове, куће, зграде и целу, и онако скромну, инфраструктуру сравнили са земљом! Још пре почетка Првог светског рата, правило коjе jе владало за Србе и коjе jе Аустроугарска издала у виду наређења, гласило jе: „Богослужења су дозвољена само пред црквом, а jедан вод, спреман да пуца, треба да се нађе у близини цркве…“! Потом jе дошао Велики рат у коjем су стрељали, вешали и то у групама коjе су одjедном броjале и преко 100 Срба, полуживе закопавали, спаљивали, силовали Српкиње иза олтара, палили  и рушили српску земљу, интернирали у логоре и широм им Европу претворили у масовне гробнице Срба, а Србиjу опљачкали и девастирали, од културног блага, књига и архива, па

Вељко Чубриловић jе у ноћи пре него што jе погубљен написао писмо породици чиjе речи мораjу бити запaмћене. Вељко Чубриловић, рођен 1886, био jе jедан од  младобосанаца коjи су учествовали у атентату на Франца Фердинанда. Заjедно са Принципом и осталима друговима ухапшен jе и подвргнути испитивању и мучењу. Међу ухапшенима jе био и његов млађи брат, касниjе познати историчар и академик, Васо Чубриловић. Аустроугарски закон ниjе предвиђао смртну казну за оне коjи су били малолетни, али њу Вељко, као наjстариjи међу атентаторима, ниjе могао да избегне. Трећег фебруара 1915. године, над њим jе извршена смртна казна вешањем. Ноћ пред смрт Вељко jе написао писмо породици. Оригинал jе спаљен, по наредби суда,

У организациjи бањалучког Градског одбора Српског просвjетног и културног друштва /СПКД/ „Просвjета“ и Друштва чланова Матице Српске у Републици Српскоj, вечерас jе у просториjама Академиjе наука и умjетности Републике Српске у Бањалуци одржана промоциjа три књиге о Првом свjетском рату издавачке куће „Прометеj“ из Новог Сада. Промовисане су књиге „Посезање за свjетском моћи“ аутора Фрица Фишера, „Ратни циљеви Србиjе 1914.“ аутора Милорада Екмечића и „Српска црква у Великом рату 1914-1918. године“ аутора Радмиле Радић и Момчила Исића. Историчар Жељко Вуjадиновић рекао jе да су ове три књиге веома познате и истакнуте када jе риjеч о тематици о Првом свjетском рату. Вуjадиновић jе рекао да jе књига „Посезање за свjетском моћи“ значила

Представа „Солунци говоре“, документарна драма Антониjа Ђурића, представљена jе публици у Москви у оквиру фестивала „Златни витез“. Млади глумци из Републике Српске и Србиjе извели су представу пред пуном салом театра „Модерн“, а међу публиком jе било и Срба коjи живе и раде у Москви, саопштено jе из Академиjе умjетности Универзитета у Бањалуци. Током представе руска публика се упознала са наjтежим тренуцима српске историjе 1914. и 1915. године. Ова историjска драма рађена jе у копродукциjи академиjа умjетности из Бањалуке и Београда и као таква jе и позвана на фестивал „Златни витез“, гдjе представља и Србиjу и Републику Српску. Комад, настао поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата, представљао

Британци пропустили немачке крстарице у Црно море 1914. и довели до руске и српске катастрофе. „Гебен“ и „Бреслау“ у Црном мору су изазвали више смрти и уништења од било коjе друге групе бродова                       Крстарица Гебен ВИНСТОН Черчил jе 1914. као лорд адмиралитета одлучио да британска медитеранска ескадра пропусти наjмодерниjе немачке крстарице „Гебен“ и „Бреслау“ у Црно море, иако jе рат већ почео. Оне су изазвале „више смрти, несреће и уништења“ од било коjе друге групациjе бродова икада, написао jе Черчил у мемоарима неколико децниjа касниjе. – Улазак „Гебена“ и „Бреслауа“ у Црно море потпуно jе променио стратешку ситуациjу. Од

Соколи су одлучили да њихов празник уз Видовдан буде Први децембар. Празник jе свечано прослављан у свим соколским друштвима до Априлског рата  1941.  У „Соколском гласнику” 1930. подсетили су на дешавања око Уjедињења. Истакли су да jе италиjанска окупациjа понукала Народно веће Словенаца, Хрвата и Срба да 24. новембра 1918. прогласи уjедињење Државе СХС са краљевином Србиjом. Делегати Народног Већстигли су у Београд 28. новембра 1918. и док су водили разговоре са представницима Србиjе, стигао jе српскоj влади од Далматинске владе у Сплиту телеграм : „Сви француски и амерички команданти на нашим обалама без престанка се обавештаваjу, jе ли дефинитивно проведено уjедињење краљевине Србиjе и jугословенских земаља бивше Аустро-Угарске те