Код Спомен-обиљежја у Касиндолу служен је парастос и положено цвијеће у оквиру манифестације “Дани Касиндолског батаљона” за припаднике овог батаљона који су положили животе за стварање Републике Српске. Предсједник Предсједништва Борачке организације “Илиџански борац” Горан Шеховац рекао да се манифестацијом “Дани Касиндолског батаљона”, који укључује и меморијални турнир у малом фудбалу, одржава у знак сјећања на команданта овог батаљона Бошка Вујадина и остале погинуле борце са овог подручја. “На Спомен-обиљежју у Касиндолу уписана су имена 99 бораца. Као и сваке године, културним и спортским манифестацијама у оквиру `Дана Касиндолског батаљона` желимо скренути пажњу народу да се неке ствари не смију заборавити”, рекао је Шеховац. Он је нагласио да Борачка организација

Припадници некадашњег Касиндолског батаљона и Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске, њихови потомци и чланови породица, те бројни мјештани Касиндола, окупили су се данас на “кланцу”, мјесту гдје су погинули први борци овог батаљона и успостављена прва борбена линија. Предсједник Мјесне борачке организације Касиндо Слободан Маунага рекао је Срни да се у склопу манифестације “Дани касиндолског батаљона” сваке године организује и “Поход на кланац”, што представља једну врсту ходочашћа и одавања почасти свим палим борцима Касиндолског батаљона. Он је истакао да је истовремено срећан, али и ганут, када види да је и ове године по лошим временским условима на овај поход кренуло стотињак људи, јер се и на овај начин ратни

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је данас да је Сарајевско-романијска регија, која је одбрањена у сложеним и тешким условима, дала огромну жртву за слободу и стварање Српске – животе 4.000 најбољих, најснажнијих и најсрчанијих бораца. “Нажалост, у тој одбрани која је била тешка и крвава, због конфигурације терена и концентрације становништва, те бројности непријатеља који је био концентрисан на малом простору, на овом подручју су вођене можда и најтеже битке, поред Коридора и свих простора који су се бранили”, рекао је Савановић у обраћању на Војничком спомен-гробљу Мали зејтинлик. Савановић је подсјетио да је прије минулог рата, према статистичким подацима, у Сарајеву било око 157.000

На Сокоцу ће данас бити обиљежен 16. јун – Дан одбране Сарајевско-романијске регије, у знак сјећања на пресудне битке у јуну 1995. године у којима су српски борци пружили отпор далеко бројнијем непријатељу. Служење парастоса на Војничком спомен-гробљу на Сокоцу и полагање вијенаца заказани су у 11.00 часова. Након помена борцима погинулим у одбрани Сарајевско-романијске регије у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, породицама погинулих, заробљених и несталих цивила, ратним вoјним инвалидима, демобилисаним борцима Војске Републике Српске и грађанима обратиће се званичници Српске. Обиљежавање ће бити настављено у Манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији, гдје ће бити служен помен погинулим српским борцима. На Војничком спомен-гробљу Мали зејтинлик на Сокоцу сахрањена су 947

Чланови породица 32 српска цивила које су припадници муслиманских формација прије 25 година убили у селу Чемерно, општина Илијаш, данас су у знак сјећања на настрадале положили цвијеће и прислужили свијеће на Спомен-обиљежју у том селу. Невиним српским жртвама парастос је служио парох илијашки јереј Божидар Тановић. Злочин на овом мјесту, гдје је до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња, али за то још нико није одговарао, а неки од злочинаца умрли су природном смрћу. Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су Чемерно рано ујутро 10. јуна 1992. године. Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су

Код спомен-обиљежја у насељу Стара станица, на Палама данас ће бити обиљежено 25 година од страдања 14 бораца чете “Петар Пандуревић” који су тог дана 1992. године, заједно са својим командантом Петром Пандуревићем, погинули у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу. Предсједник Борачке организације Пала Михајло Парађина рекао је Срни да спомен-обиљежје на Старој станици симболизује погибију 28 бораца Војске Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату са простора ове мјесне заједнице. Парађина је подсјетио да су прије 25 година, у тренутку када је сахрањивано 45 бораца убијених у Жепи, јаке непријатељске снаге мучки покушале да пробију одбрамбене линије на Требевићу и да продру у дубину српске територије. Према његовим

НАТО снаге, за 15 дана бомбардовања 1995. године на 15 локација, а највише на подручју Хаџића и Хан Пијеска, употријебиле су пет тона експлозива, укључујући и муницију са осиромашеним уранијумом. Већ наредне године становништво је осјетило посљедице овог дејства. Биљежи се велика смртност међу Хаџићанима, а у 99 одсто случајева, разлог смрти био је карцином. Иако се о овоме све мање јавно говори, посљедице су евидентне и након двије деценије. Као припадник ВРС, Жељко Самарџић, преживио је два бомбардовања НАТО снага. Убрзо се суочава с посљедицама – за пола године оболио је од три врсте карцинома. Да је озрачен потврђено му је и на институту у Винчи. – Ја сам

У мјесту Жепа код Хан Пијеска данас је служен парастос и положени су вијенци и цвијеће на спомен-плочу на којој је уписано 45 имена српских бораца, који су погинули на данашњи дан прије 25 година у одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина рекао је да пуних 20 година долазе на ово свето мјесто освештано крвљу српских бораца, и да је то скуп поноса и туге. “Понос брише сузе, али веома тешко, имајући у виду да је ово један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји Пала, па и шире”, рекао је Парађина. Он је подсјетио да се прије 25 година догодила огромна трагедија за коју нико није одговарао, када

Служењем парастоса, паљењем свећа и полагањем цвећа на спомен-обележје у селу Ледићи, код Трнова, јуче је обележено четврт века од крвавог пира муслиманских фаланги које су свирепо ликвидирале 24 српска цивила из овог села. Припадници муслиманских снага су у јуну 1992. године мучки убили српске цивиле у селу Ледићи, од којих је најстарија жртва, Иконија Васић, имала 92 године, а најмлађа, Милун Тешановић, само 18 месеци. Злочин, који је започео 3. јуна у вечерњим часовима, извршили су припадници Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из суседног села Дејчићи. У злочиначком походу на своје комшије убијили су десет чланова породице Васић, читаву породицу Тешановић, која је имала девет

Предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић предао је издавачу рукопис од око 600 страница за књигу “Досије Сарајево” која говори о страдању сарајевских Срба, са посебним освртом на страдање 1.241 Српкиње, које су тамо мучене и убијане на најсвирепији начин. Он је у изјави Срни навео да је у БиХ током протеклог рата убијено 3.957 жена, што значи да их је само у Сарајеву убијено 40 одсто и да су биле Српкиње. “То је више него стравично”, рекао је Иванишевић. Према његовим ријечима, српске жене су у Сарајеву убијане на најсуровији начин, а о посљедњим тренуцима њихових живота у књизи свједоче оне које су преживјеле.

Код Спомен-обиљежја у Жепи биће обиљежено 25 година од страдања 45 припадника Војске Републике Српске које су припадници муслиманских снага напали из засједе и мучки убили, а потом масакрирали. Ово је био један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји Пала с обзиром на број погинулих у једном дану и на једном мјесту. Колона која се 4. јуна 1992. године кретала према брду Зловрх била је у хуманитарној мисији и имала је задатак да достави храну и воду војницима који су обезбјеђивали радио-релејни објекат на тој коти. Са муслиманским снагама био је постигнут договор да српски војници мирно прођу. Међутим, муслиманске снаге су тај договор прекршиле и мучки с леђа, из

Парастосом, прислуживањем свијећа и полагањем цвијећа на спомен обиљежје у селу Ледићи, код Трнова, данас су чланови породица невиних српских жртава достојанствено и молитвено обиљежили 25 година од крвавог пира муслиманских фаланги које су свирепо ликвидирале 24 српска цивила из овог села. Парох трновски Младен Микавица поручио је окупљеним Ледићанима да су њихови најближи тог кобног дана, на својим огњиштима, страдали само зато јер су били Срби и православци. “Овоземаљска правда је спора, можда и достижна, али њихово мученичко страдање Господ Бог ће им надокнадити у Царству небеском”, рекао је Микавица. Начелник општине Трново Горан Вујичић изразио је незадовољство и огорчење чињеницом да за масакр над Србима у Ледићима нико

Служењем парастоса, прислуживањем свијећа и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје у селу Ледићи, код Трнова, данас ће бити обиљежено 25 година од крвавог пира муслиманских фаланги које су свирепо ликвидирале 24 српска цивила из овог села. Припадници муслиманских снага су у јуну 1992. године мучки убили српске цивиле у селу Ледићи од којих је најстарија жртва Иконија Васић имала 92 године, а најмлађа Милун Тешановић само 18 мјесеци. Злочин, који је започео 3. јуна у вечерњим часовима, извршили су припадници такозване Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи. У злочиначком походу на своје комшије, убијено је десет чланова породице Васић, комплетна породица Тешановић, која је