Борачка организација “Илиџански борац” из Источне Илиџе почеће данас обиљежавање Дана одбране Илиџе, односно 22. априла и 14. маја 1992. године, када су припадници такозване Армије БиХ извршили први и други напад на ову сарајевску општину. Током напада 22. априла 1992. године погинуло је 13 недужних становника Илиџе, а осам је отето из транспортера на аеродромској писти, за шта ни до данас још нико није одговарао, саопштено је из Борачке организације “Илиџански борац”. На подручју општине Илиџа погинула су 1.054 борца, од којих 560 припадника Илиџанске бригаде која је бранила своју територију од напада из праваца Сарајева, Храснице и Игмана. Илиџанска бригада била је бастион Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске

Напад на колону у Добровољачкој улици одобрило Председништво БиХ. Масакру претходила одлука да се спречи извлачење конвоја Министарство унутрашњих послова БиХ донело је одлуку да се од 29. априла 1992. године нападају сви конвоји ЈНА на изласку из касарни, тако да је и напад од 3. маја у Добровољачкој улици, у којем су убијена 42 војника, изведен по том наређењу! Ово произилази из документа који поседују “Новости”, а у којем се у четири тачке разрађује поступање према војницима ЈНА. Изузетак није направљен ни када се колона ЈНА, коју је предводио канадски генерал Луис Мекензи, извлачила из Сарајева и када су муслиманске снаге починиле монструозан злочин за који нико није осуђен.

Породице погинулих припадника ЈНА огорчене су што данас у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву нису могле да одају пошту најмилијим. Богдана Томовић, мајка погинулог припадника ЈНА Здравка Томовића, каже да јој је поново нанесен велики бол јер је данас прошла 200 метара од улице гдје јој је дијете убијено, а да ту није смјела да положи цвијеће. Она је запитала у којој држави живи и гдје је та слобода. “Замолила бих све институције да ово више не дозволе и да нам омогуће да слободно одемо у Добровољачку и положимо цвијеће на мјесту погибије наших најмилијих”, рекла је Томовићева. Гордана Гвозденовић, којој је у Добровољачкој улици погинуо брат Обрад, каже да

У Миљевићима у Источном Сарајеву обиљежава се 25 година од страдања припадника ЈНА у некадашњој сарајевској Добровољачкој улици. Ове године годишњица се не обиљежава у Сарајеву у Федерацији због понашања кантоналних и федералних власти које нису гарантовале безбједност учесника. У Храму Светог великомученика Георгија служен је парастос, а након тога су положени вијенци на Спомен-крст на Војничком гробљу. Данас је још једном поручено да злочин у Добровољачкој не смије бити заборављен. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Сарајево и за парастос небезбедно Данас у Источном Сарајеву помен убијеним припадницима ЈНА Гледао сам како мојим војницима разносе главе „ЛЕГИТИМНЕ МЕТЕ“ У ВИДНО ОБИЉЕЖЕНОМ САНИТЕТСКОМ … Ганић командовао акцијом | Јадовно 1941. ЗЛОЧИН

Обиљежавање 25 година од страдања припадника ЈНА у некадашњој сарајевској Добровољачкој улици биће одржано данас у Миљевићима у Источном Сарајеву. Програмом обиљежавања предвиђено је да у 11.00 часова у Храму Светог великомученика Георгија у Миљевићима буде служен парастос припадницима ЈНА погинулим у Добровољачкој почетком маја 1992. године. У 11.30 часова биће положени вијенци на Спомен-крст на Војничком гробљу у Миљевићима, након чега је у 11.45 часова планирано обраћање званичника. Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова одлучио је да обиљежавање злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву ове године буде организовано само у Миљевићима у Источном Сарајеву, а не и у Сарајеву у Федерацији БиХ због понашања кантоналних и

Навршава се 25 година од масакра у Добровољачкој улици у Сарајеву, када су у нападу на ЈНА убијена 42, а рањена 73 војника и официра различитих националности. За злочин нико није одговарао. Не могу да прихватим да се то ставља под тепих као сметња политичким односима, живимо у болу, каже у потресној исповести за Спутњик генерал Душан Ковачевић. https://video.img.ria.ru/Out/MP3/20170501/2017_04_27_SerbiaIntervjuDusanKovacevic_ikcdg3wa.ddo.mp3 Саговорник Спутњика био је десна рука генерала Милутина Кукањца, команданта Треће армије, и директан учесник преговора о извлачењу војске из Сарајева. Правосудне институције БиХ нису учиниле ништа на процесирању криваца, а породице жртава нису добиле одговоре на питања ко је наредио, а ко побио њихове синове и мужеве. Генерал Душан Ковачевић сматра да има довољно непобитних доказа о овом злочину. Шта

Злочин паравојних муслиманских наоружаних формација над припадницима ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, један је од првих и најкрвавијих злочина над Србима у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату чије ране и данас боле, јер породице жртава никада нису добиле правну сатисфакцију, а федералне власти никада нису дозволиле постављање спомен-плоче невиним жртвама на мјесту злочина. Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова донио је одлуку да се обиљежавање злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву ове године организује 3. маја, на дан страдања припадника ЈНА, само у Миљевићима у Источном Сарајеву, а не и у федералном Сарајеву, и та одлука је изнуђена понашањем кантоналних и федералних

Делегација Регионалне организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и породица убијених резервиста ЈНА јутрос је у Великом парку у Сарајеву положила вијенац и одала дужну пошту осморици убијених припадника резервног састава бивше ЈНА из групе “Транспортер”. Након 25 година, породице убијених коначно су дочекале да на мјесту бруталног злочина над осморицом резревних војника ЈНА, у Великом парку испод Дома полиције коначно положе цвијеће. Ово је први пут да су породице убијених након 25 година од злочина положиле вијенац и одале пошту својим најмилијим на мјесту гдје су страдали. Невенка Ђокановић, супруга убијеног Стевана Ђокановића, која је дошла са кћерком Сањом и сином Сашом, оптужила је

Делегација Регионалне организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и породица убијених резервиста ЈНА требало би да у суботу, 22. априла, на локацији Великог парка у федералном Сарајеву положи цвијеће и ода пошту члановима групе “Транспортер”, закључено је данас на сједници Организационог одбора за обиљежавање Дана несталих Срба Сарајева и Сарајевско-романијске регије. “Тог 22. априла за само сат времена живот је изгубило осам припадника бивше ЈНА, који су прво заробљени на Аеродромском насељу, а потом звјерски ликвидирани у Великом парку у Сарајеву. Ми смо тај датум озваничили као Дан несталих са подручја ове регије”, изјавила је новинарима предсједник Организационог одбора Мирјана Цабо. Она је захвалила свим

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево на простору Сарајева и даље тражи 175 несталих лица српске националности, а 394 лица на простору сарајевско-романијске регије. Припремио: Огњен БЕГОВИЋ Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево обиљежиће у суботу, 22. априла, двадесету годишњицу Дана несталих Срба Сарајева и сарајевско-романијске регије. Биће одржане вјерске и меморијалне манифестације на достојанствен начин и са пијететом према свим недужним српским жртвама одбрамбено-отаџбинског рата. “Тај 22. април 1992. године са тугом памтимо као први од масовнијих нестанака Срба у Сарајеву, јер су тог дана припадници Територијалне одбране такозване Републике БиХ заробили, а потом звјерски ликвидирали осам резервиста ЈНА

На Палама је данас обиљежено 25 година од оснивања ратне војне болнице “Коран” у овиру Четвртог Санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске. Код спомен-обиљежја испред бивше војне болнице “Коран” служен је парастос и положени су вијенци. Предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина рекао је да је данашњим окупљањем обиљежено и оснивање осталих ратних болница на овом подручју – “Подроманије” на Сокоцу, “Жице” на Илиџи и “Касиндола” у Источном Сарајеву. Парађина каже да је одата пошта свим љекарима и медицинским радницима који су током рата спасавали животе припадницима Војске Републике Српске и цивилима на подручју сарајевско-романијске регије. “Народ и борци овога краја никада неће заборавити огроман допринос који су љекари

Борачка организација општине Источно Ново Сарајево сматра да би обиљежавање егзодуса Срба из Сарајева у периоду од 1995. до 1996. године требало уврстити у Календар обиљежавања значајних догађаја. Борачка организација захтијева од представника општинског, градског и републичког нивоа да се овај догађај обиљежи достојанствено, оцјењујући да му се не посвећује адекватна пажња. Сарајевски Срби су највећи страдалници у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, јер су, положивши многе животе, напустили одбрањену српску земљу, а све ради Републике Српске, саопштено је из ове организације. Борачка организација тражи јединство свих политичких партија у очувању Републике Српске, те већу посвећеност развоју Републике и запошљавању демобилисаних бораца и дјеце погинулих бораца. Став ове организације је да се