Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић изјавио је Срни да политичко Сарајево не жели да буду процесуирани Бошњаци који су чинили ратне злочине, не само на локацији Казани, гдје су убијени бројни српски цивили, већ и у другим случајевима у овом граду. Истичући да сви који су починили злочине током рата у БиХ треба да одговарају, Којић је напоменуо да јама Казани није једино мјесто злочина почињених над Србима у Сарајеву и околини и да би у овом граду требало да се обиљеже сва стратишта. Он је подсјетио да је прошле године и лидер СДА Бакир Изетбеговић обишао Казане, али искључиво из политичких

На суђењу бившим припадницима такозване Армије БиХ Елвиру Муминовићу, Самиру Кешмеру и Мирсаду Мензиловићу за силовање малољетне Српкиње 1993. године у сарајевском насељу Велешићи, свједок Тужилаштва БиХ Фарук Зубчевић, који је тада радио у Центру служби безбједности Сарајево, рекао је да му је у мају те године дошла малољетна дјевојка са мајком да пријави силовање и да је послије идентификовала починиоце. Зубчевић је испричао да је средином маја 1993. године у Центар дошла старија жена и рекла да су њену кћерку силовала тројица припадника Армије БиХ. “Потом је ушла дјевојка сва избезумљена и објаснила да су је три особе, уз пријетњу оружјем, приморале да оде у стамбени објекат и силовале.

На суђењу бившем команданту Специјалне јединице МУП-а такозване Републике БиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, бивши полицајац Рефик Шатара рекао је да је био у Полицијској станици Нови Град када су приведени “неки људи у униформама”, те да су неки имали повезе на очима. Шатара је, током свједочења на позив Тужилаштва БиХ, навео да је из ходника Полицијске станице видио како из комбија излазе заробљени војници повезаних очију и у колони уведени у станицу, додавши да су окупљени становници насеља Добриња и припадници Територијалне одбране викали да их треба убити, а Полицијску станицу запалити. “Не знам тачно колико је било

Предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је да су ријека Миљацка и злогласна јама Казани на Требевићу најмасовније гробнице у које је бачено више стотина особа српске националности. Он је навео да је свака масовна гробница доказ злочина, као и да се знало за више од 100 концентрационих логора за Србе. Он је прецизирао да је на гробљу Лав у једној гробници откривено 36 тијела, у другој 16, трећој 41, у селу Чемерно 20 тијела, а ту је још двадесетак српских села и гробница – Миље, Ледићи, Тошићи, Кртине, Прача, Кијево, Млини, Хотањ, Требечај, Пријесница… Иванишевић је оцијенио је да је недавна посјета предсједника

На Војничком спомен гробљу на Сокоцу данас је служен парастос и положени вијенци за погинуле и умрле борце Треће сарајевске пјешадијске бригаде, а потом је у Парохијском дому у порти цркве Светог пророка Илије одржана свечана академија о ратном путу ове јединице. Ранка Кузман из Организационог одбора за одавање почасти и помена погинулим борцима Треће сарајевске бригаде рекла је Срни да је ово први пут од Дејтона да су се демобилисани борци, породице погинулих и ратни војни инвалиди окупили да заједно присуствују помену и прислуже свијеће погинулим и умрлим припадницима ове јединице. “Из Треће сарајевске пјешадијске бригаде 450 бораца је уградило своје животе у темеље Српске, а велики број је

Некадашњи припадници јединице “Бели вукови” обиљежиће данас на Палама 19 година од још нерасвијетљеног убиства команданта ове јединице Војске Републике Српске Срђана Кнежевића – Белог Вука. Предсједник Удружења “Бели вукови” Јанко Шешлија рекао је Срни да ће се чланови породице Срђана Кнежевића, пријатељи и припадници “Белих вукова” поклонити сјенима свог легендарног команданта и положити вијенце и цвијеће на споменик на Палама. Шешлија је истакао да је велика срамота да још није расвијетљено убиство легендарног команданта и да се ништа није помакло са “мртве тачке”. “Срамота је и то што се не може расвијетлити убиство поштеног команданта, борца и јунака. Људи као што је био он створили су Републику Српску”, истакао

У Трнову ће данас бити обиљежено 25 година од стравичног злочина припадника удружених муслиманских и хрватских формација који су на најсвирепији начин убили 124 српска цивила, православног свештеника Недељка Поповића звјерски мучили, а потом убили, а православни Храм Светог Ђорђа запалили. У нападу муслиманских формација на Трново у јулу 1992. године на велики православни празник Огњену Марију међу убијеним цивилима скоро половина су биле жене – 48, те четворо дјеце, од којих је најмлађи Милун Тешановић имао само 15 мјесеци. Тијела њих 11 још нису пронађена. Потпредсједник Организације породица погинулих, заробљених и несталих лица Трнова Горан Тимотија изјавио је Срни да ће обиљежавање страдања српског становништва у Трнову почети парастосом

У Саборном храму Светог Архангела Гаврила на Палама данас је служен парастос за 30 погинулих припадника Првог /Јахоринског/ одреда бригаде Специјалне полиције МУП-а Републике Српске и њиховог легендарног команданта Рајка Кушића. Након парастоса, чланови Удружења ветерана овог одреда положили су цвијеће и вијенце на Централно спомен-обиљежје погинулим припадницима Војске Републике Српске, те на Кушићев гроб у Јахоринском потоку. “Поклонили смо се сјенима 30 бораца који су погинули, а чије су кости узидане у темељима Републике Српске”, нагласио је предсједник Удружења Борислав Цицовић и додао да је тешко свим борцима који су били у одбрамбено-отаџбинском рату да се адаптирају јер им држава није посветила пажњу. Према његовим ријечима, Специјална бригада полиције

На централном спомен-обиљежју на Палама постављено је осам плоча на којима су уклесана имена 536 бораца, припадника Војске и Министарства унутрашњих послова Републике Српске погинулих у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Борачке оранизације општине Пале Михајло Парађина рекао је Срни да већ три године интензивно раде на реконструкцији и надоградњи споменика. Централно спомен-обиљежје на Палама подигнуто је 2000. године, али материјали који су тада уграђени нису били отпорни на романијску климу коју карактеришу мразеви и ниске температуре, па је дошло до оштећења. “С тога смо консултовали струку и почели са реконструкцијом споменика која подразумијева коришћење флексибилнијих материјала који одговарају овој клими”, појаснио је Парађина. Он је навео да је прва фаза

Служењем парастоса и полагањем цвијећа на мјесном спомен-обиљежју Блатине-Прибањ, на Палама je данас одата почаст за 14 српских бораца погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина рекао је Срни да је помен организован у оквиру обиљежавања Видовдана и календара за обиљежавање значајних датума и догађаја у Републици Српској. “Видовдан је судбоносно кроз историју везан за српски народ који има богату историју на овим просторима још од Косовског боја 1389. године до данас. То је један отпор снаге, побједе и јединства за опстанак и очување народа”, истакао је Парађина. Он је поручио да је Република Српска највреднија тековина одбрамбено-одаџбинског рата која се налази на великим искушењима, како политичким,

Те 1992-е године, прољеће је било тмурно, хладно и сиво. Тмурни ехо рата из Хрватске се је ширио босанско-херцеговачким ријекама и као сарајевска зимска магла огрнуо фабрике, канцеларије и остала радна мјеста. У том сивилу људи се нису препознавали, а и како би када плата није било. Платни промет није функционисао. Крајем марта и почетком априла те 1992-е године многи су престали ићи на посао. Тешко су се одржавали и минимални услови опстанка заједничких институција државе која је липсавала и чију утробу су кидали, пси подвијеног репа. Свој крвави плијен су сакривали, остављајући крвави траг, у своје тек формиране брлоге. Очистили су и ЈНА. Грађанском непослушношћу, два преостала нам” братска”