Нajтeжe je штo смo ми стaриje живoтнe дoби. Усaмљeни, бoлeсни, у гoдинaмa кoje нису aтрaктивнe зa нeки нoви пoчeтaк, нe видимo рjeшeњe oвoj нeизвjeснoсти. Бившa Влaдa успjeлa je прoнaћи срeдствa дa купи стaнoвe у кojимa смo сaдa, a oву мoлимo дa нaм смaњи oткупну циjeну, кaжe 73-гoдишњи пoврaтник Д. J. Joш прoшлe гoдинe, Влaдa je дoниjeлa oдлуку o oткупу стaнoвa у влaсништву Рeпубликe Хрвaтскe зa бившe нoситeљe стaнaрскoг прaвa извaн пoдручja oд пoсeбнe држaвнe скрби и у Пoдунaвљу. Прeмa пoдaцимa Mинистaрствa рeгиoнaлнoг рaзвoja, oд лaњскoг мaртa дo дeцeмбрa примљeнo je 1.050 зaхтjeвa зa oткуп стaнoвa, нo дoсaд нити jeдaн стaн ниje oткупљeн. Зaштo je тoмe тaкo, упитao je министрa рeгиoнaлнoг

БАЊАЛУКА, 3. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Риjеч геноцид био jе проjекат бошњачког политичког врха на самом почетку рата у бившоj СФРЈ, на чиjоj су реализациjи Бошњаци радили током свих ратних година како би се представили као жртве, истичу саговорници „Фокуса“. На сjедници ратног Предсjедништва БиХ, одржаноj 4. маjа 1992. године у Сараjеву, дан послиjе крвавог напада на колону ЈНА у Добровољачкоj улици, предсjедник Грађанског виjећа БиХ Абдулах Коњициjа категорично jе затражио да се сви злочини почињени над Бошњацима окарактеришу као геноцид, наводи „Фокус“. Лист подсjећа да jе приjе те сjеднице у центру Сараjева убиjен српски сват, да су хрватско-муслиманске jединице упале у село Сиjековац и побиле српске цивиле, те да jе

САРАЈЕВО, 2. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Истраживачко-документациони центар БиХ /ИДЦ/ до сада jе регистровао око 98 000 жртава страдалих у протеклом рату, од коjих су 55 одсто воjници, а 45 одсто цивилно становништво – међу убиjеним jе око 64 000 Бошњака, 24 900 Срба, 7 700 Хрвата и око 500 „осталих“. Директор ИДЦ-а Мирсад Токача каже да оваj броj jош ниjе дефинитиван, jер се истраживање наставља, али тврди да он неће прећи 100 000 убиjених, укључуjући и око 500 грађана БиХ коjи су страдали 1991. године на ратиштима у Хрватскоj и Словениjи. Код Бошњака jе страдало више од 33 000 цивила и 30 000 воjника, код Срба нешто више од 4

БЕОГРАД, 2. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Француска полициjа ухапсила jе Србина из Хрватске Ђорђа Радуjковића /43/ на основу међународне потjернице коjу jе расписао загребачки Биро Интерпола, саопштио jе данас Документационо – информативни центар „Веритас“. Радуjковић jе ухапшен 30. jануара, а jуче га jе саслушао истражни судиjа и одредио му екстрадициони притвор у траjању од 30 дана, након чега ће суд одлучивати о евентуалноj екстрадициjи у Хрватску, уколико та земља достави екстрадициони захтjев. Жупаниjски суд у Карловцу, пресудама из 1999. и 2006. године, прогласио jе кривим Милу Дакића да jе почетком августа 1991. година на подручjу Воjнића наговарао окривљене Душана и Милу Томића, Дарка Кресоjевића, Станка Томића и Ђорђа Радуjковића, да поставе

САРАЈЕВО, 1. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Тужилаштво БиХ, улагањем материjалних доказа, завршило jе доказни поступак на суђењу Зурахиду Муjчиновићу и Сулеjману Хрустићу оптуженим за ратни злочин над српским цивилима на подручjу Сребреника. Тужилац Аднан Гуламовић на овом рочишту уврстио jе у судски спис 15 материjалних доказа, коjи нису читани у судници, те поjаснио да jе тиме завршено извођење доказа назначених у оптужници. Тужилаштво сматра да jе Муjчиновић сам у више наврата физички и психички злостављао jедног затвореника, док jе заjедно са Хрустићем неколико пута учествовао у злостављању другог затвореника, наносећи му тешке патње. Седам свjедока Тужилаштва саслушано jе на овом суђењу коjе jе почело у новембру прошле године, преноси Бирн. Након

САРАЈЕВО, 1. ФЕБРУАРА (СРНА) – У БиХ jе у 2011. години обављено 195 поjединачних и масовних ексхумациjа, а укупно jе ексхумирано 413 жртава из протеклог рата, изjавио jе предсjедаваjући Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Марко Јуришић. Према његовим риjечима, у прошлоj години у БиХ су идентификована 872 нестала лица. Наводећи процjену да jе у БиХ током рата нестало око 30 000 људи, Јуришић jе рекао да jе до сада пронађено 22 000 лица, а 19 000 jе идентификовано и предато њиховим породицама. Он jе истакао да су остали наjтежи случаjеви. „Како вриjеме одмиче, све jе теже доћи до тачне и поуздане информациjе о локациjи поjединачне или масовне гробнице,

Дан формирања Петог корпуса Воjске Републике Српске биће обиљежен парастосом за погинуле и умрле борце овога корпуса у манастиру Светог великомученика Георгиjа на Равноj Романиjи код Сокоца. Парастос ће почети у 11. 00 часова, у храму на чиjим су унутрашњим зидовима уписано имена 4 000 бораца Сараjевско-романиjске региjе коjи су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату. Након парастоса, у 12.00 часова биће положени виjенци на спомен-обиљежjе испред зграде Скупштине општине Соколац, на коjе су уписана имена близу 1000 погинулих бораца ове региjе из протеклог рата. Према програму манифестациjе, у 12.30 часова биће положени виjенци на Воjничком спомен гробљу „Мали зеjтинлик“ у Сокоцу на коме jе сахрањено 956 бораца ове региjе погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату. Свечани ручак заказан jе за 13.00

Организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске подниjеће надлежном суду у Београду тужбу против лидера ЛДП-а Чедомира Јовановића, jер jе тврдњом да jе „РС геноцидна творевина“ увриjедио све српске жртве из Другог свjетског и Одбрамбено-отаџбинског рата. Предсjедник Организациjе Недељко Митровић подсjетио jе у изjави Срни да jе на простору Републике Српске, али и на многим другим мjестима током Другог свjетског рата и последњег Одбрамбено-отаџбинског рата почињен страшан погром и геноцид над српским народом, почев од Јасеновца, Јадовног, Дракулића, Сиjековца, Брода, Купреса , Сараjева, Озрена. Он jе позвао Народну скупштину Србиjе да се jавно огради и осуди ову изjаву Јовановића коjа вриjеђа српски народ на простору Републике Српске,

Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске (БОРС) Пантелиjа Ћургуз потврдио jе да су се до сада овоj организациjи jавиле три породице жртава из Добровољачке улице како би им била пружена правна помоћ у писању заjедничког приговора Тужилаштву БиХ у предмету „Добровољачка“. Ћургуз jе у име БОРС-а позвао све породице жртава из Добровољачке улице да се jаве овоj организациjи како би им пружили правну помоћ у писању заjедничког приговора Тужилаштву БиХ за обуставу истрате у предмету „Добровољачка“. „Намjеравамо да са Министарством унутрашњих послова Републике Српске урадимо заjедничи приговор Тужилаштву БиХ“, рекао jе Ћургуз Срни. Он претпоставља се нису све породице жртава из Добровољачке улице у ситуациjи да саме ураде квалитетан одговор на

Пред Врховним судом Хрватске данас jе почело шесто суђење бившем припаднику карловачке Специjалне полициjе Михаjлу Храстову оптуженом за убиjање 13 и рањавање двоjице разоружаних српских воjника 1991. године на Коранском мосту. Ово jе jедан од наjдужих процеса у историjи хрватског правосуђа у коjем jе Храстов већ три пута ослобођен и два пута осуђен за оваj ратни злочин. Храстов тврди да ниjе крив, а његови адвокати истичу да jе у заробљене српске воjнике пуцао у нужноj одбрани, jер су „напали његовог саборца“, преносе хрватски медиjи. Хрватско државно тужилаштво покушаће да докаже да се у овом случаjу радило о безусловноj предаjи разоружаних воjника. Након треће ослобађаjуће пресуде карловачког Жупаниjског суда доказни поступак

Предсjедник Управног одбора Српског демократског форума из Загреба Вељко Џакула упозорио jе да у Хрватскоj и даље буjа национализам умjесто окретања европским вриjедностима и токовима. „Чини ми се да jе мало потребно па да национализам букне и да поjединци злоупотриjебе спорт и да се иживљаваjу над онима коjи су другачиjи“, рекао jе Џакула поводом посљедњих напада на српске обjекте у Хрватскоj након пораза хрватске рукометне репрезентациjе од Србиjе у оквиру Европског првенства, пише „Фокус“. Саво Штрбац, предсjедник Документационо информативног центра „Веритас“, изjавио jе да су се и раниjе дешавали напади на Србе, не само поводом утакмица, него и током туристичке сезоне, додаjући да jе наjвише штете нанесено Србима зато што