БАЊАЛУКА, 7. МАЈА /СРНА/ – Руководство некадашње Републике БиХ са Алиjом Изетбеговићем на челу било jе добро упознато са злочинима над Србима у Сараjеву, тврди адвокат Душко Томић, коjи то доказуjе строго повjерљивом информациjом Службе воjне безбjедности Армиjе БиХ од 29. маjа 1992. године. Информациjу броj 73 потписао jе и руководству у Сараjеву упутио начелник те службе Фикрет Муслимовић, коjи прецизира примjере злочина над Србима чиjи су кључни актери jуришници Армиjе БиХ – Јука Празина, Нермин Узуновић, Ахмет Крка и извjесни Сендан и Кимун, пишу „Вечерње новости“. Њихови злочини нису никаква таjна ни за муслиманску воjну обавjештаjну службу, ни за руководство коjе jе предводио Изетбеговић, али jе извjесно да никада

ЛОПАРЕ, (СРНА) – У Дому културе у Лопарама данас jе, у оквиру обиљежавања крсне славе општине – Ђурђевдана, освештана и отворена Спомен соба за 242 погинула борца и 15 цивилних жртава са подручjа ове општине из протеклог рата 1992-1995. године. Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василиjе служио jе парастос за све погинуле у протеклом отаџбинском рату испред Централног спомен обиљежjа „Јунацима Маjевице“ у Лопарама . Цвиjеће на споменик положили су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, делегациjе Борачке организациjа, породица погинулих бораца и представници општина Угљевик, Брчко Биjељина и Лопаре. У присуству броjних гостиjу из сусjедних општина ломљење славког колача обавили су начелником општине Раде Савиће и владика

УЗ ПРАТЊУ полициjе ромске обитељи синоћ су напустиле Шкарбњу. „Нисмо пристали него смо присиљени отићи“, рекла jе Мира Ђаниjа. „Ми смо Хрвати и католици. То су били и наши дjедови и прадjедови. Ту у Шкабрњи вриjеђали су нас и говорили нам да смо четници. Не знам откуд њима право да буду већи Хрвати и католици од нас. А друго, какви су то католици коjи су били спремни ноћас убиjати нашу дjецу“, питала се Мира у разговору за Задарски лист. „Приjете да ће нас убити, нашу дjецу, нас да ће запалити и ми морамо отићи“, додала jе Мира, а њен супруг Анте се надовезао: „Криви су мjештани, предсjедник опћине и много

БАЊАЛУКА, 4. МАЈА /СРНА/ – Републички центар за истраживање ратних злочина и МУП Републике Српске наставиће активности на прикупљању нових доказа и подршке правосудним институциjама, како би се коначно процесуирали сви ратни злочини почињени над Србима и припадницима ЈНА приjе 20 година у БиХ, изjавио jе директор овог центра Јанко Велимировић. „Нове доказе о почињеним ратним злочинима над Србима и припадницима ЈНА у `Добровољачкоj`, `Тузланскоj колони` и многим другим мjестима доставићемо на увид Тужилаштву БиХ и Специjалном тужилаштву за ратне злочине Србиjе“, рекао jе Велимировић Срни. Коментаришући понашање медиjа у Федерациjи БиХ /ФБиХ/ током jучерашњег обиљежавања 20. годишњице страдања припадника ЈНА у Добровољачкоj улици у Сараjеву, Велимировић jе рекао да

БАЊАЛУКА, 4. МАЈА /СРНА/ – Републички центар за истраживање ратних злочина очекуjе да ће Министарство одбране БиХ позитивно одговорити на захтjев тимова одбране генерала Ратка Младића и бившег предсjедника Републике Српске Радована Караџића пред Хашким трибуналом и омогућити им увид у архиву Воjске Републике Српске /ВРС/, чиjи се наjвећи дио тренутно налази у касарни „Козара“ у Бањалуци. „Представници Републичког центра за истраживање ратних злочина и Министарства одбране БиХ требало би да ускоро у Сараjеву одрже радни састанак ради усаглашавања ставова и процедура у вези с увидом у архиву Воjске Републике Српске“, потврдио jе Срни директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић. Велимировић jе закључио да ће институциjе Републике

Kрaj дугoг и нeизвjeснoг путa дoчeкaли су члaнoви пoрoдицa 21 жртвe српскe нaциoнaлнoсти, углaвнoм цивилa, идeнтифицирaних 19. aприлa нa зaгрeбaчкoj Шaлaти. Пoрoдицaмa жртaвa министaр брaнитeљa Прeдрaг Maтић пoручиo je дa Влaдa жeли прoнaћи свe нeстaлe, бeз рaзликe ткo je пoгинуo, кaдa je пoгинуo, збoг чeгa je пoгинуo, и бeз пoлитизирaњa сa људским судбинaмa. Kрaj дугoг и нeизвjeснoг путa дoчeкaли су члaнoви пoрoдицa 21 жртвe српскe нaциoнaлнoсти, углaвнoм цивилa, идeнтифицирaних 19. aприлa нa зaгрeбaчкoj Шaлaти. Tиjeлa стрaдaлих у врeмeну oд 1991. дo 1995. гoдинe eксхумирaнa су из мaсoвних, зajeдничких и пojeдинaчних грoбницa у Meдaримa, Kнину, Koрeници, Пeтрињи, Житнику и Kукуњeвцу, jeднo je тиjeлo eксхумирaнo нa Нoвoм грoбљу у Вукoвaру joш 1998,