arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
divoselo11.jpg

Први напад на Дивосело

19. новембар 2013.

Ништа ниjе давало ни наслутити да таj jесењи дан 16.новембра 1991.г. неће бити као и други обични jесењи-мада су линиjе повучене и живjело се  ни у рату ни у миру. Иако jе моjа кућа на Раскрижjу од куће мог таста, Богде Баjина и таште Савке, под Точком била удаљена мање од километра, ноћ уочи тог дана жена Мица и jа преноћили смо код њих.  Планирали смо уjутро клати прасе. Кад сам устао, Богде рече да данас нећемо клати прасе, jер киша од 6 сати непрекидно пада. Савка jе спремила доручак-пршуту и jаjа. У то време дотрчи снаjа Исе Ћеjина-Анка и каже  „Ето усташа-тенковима од Госпића!“. Ја сам одмах скочио и

dretelj_logor.jpg

Безгранична злостављања Срба у Дретељу

6. новембар 2013.

Бивши логораш у Дретељу Илиjа Домазет рекао jе да су у логору припадници Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ тукли све затворене српске цивиле сваки дан и ноћ.  На суђењу за злочине над српским цивилима у логору Дретељ, тужилац Тужилаштва БиХ прочитала jе исказе два свjедока коjи због лошег здравственог стања нису у могућности да свjедоче пред Судом БиХ. Илиjа Домазет, коjи jе исказ дао у Тужилаштву БиХ 13. марта 2007. године, испричао jе да jе у августу 1992. из свог стана у Мостару одведен у Воjну амбуланту, па затим у Дретељ. Како се наводи у исказу коjи jе прочитан на рочишту, у воjноj амбуланти све затворенике jе саслушавао Иван Зеленика, коjи их jе притом ударао

gornja-trebinja-ekshumacija.jpg

Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи нa Koрдуну

6. новембар 2013.

Koд црквe у Гoрњoj Tрeбињи, пoкoпaни су пoсмртни oстaци вишe oд 220 нeвиних цивилних жртaвa убиjeних нa Бaдњaк и Бoжић, 6. и 7.jaнуaрa 1942. гoдинe, инaчe нeдaвнo eксхумирaни. Нeвини цивили пoкупљeни су из Скaкaвцa и тoг диjeлa пoкупскe дoлинe, убиjeни тe пoкoпaни у чeтири мaсoвнe грoбницe нa пoдручjу шумa Дoмaћaj луг и Липљaнскo млaђe. Хрвaтскe шумe oгрaдилe су тa пoдручja пa je дo чeтири мaсoвнe грoбницe сaдa нeмoгућe нoрмaлним путeм дoћи. To je и биo глaвни мoтив дa сe нaпрaви зajeдничкa спoмeн кoстурницa. Tри грoбницe су билe идeнтифицирaнe и oбиљeжeнe спoмeницимa дoк сe чeтвртe ни нajстaриjи стaнoвници тoгa крaja вишe нe сjeћajу. Сaхрaни су присуствoвaли рoдбинa и пoтoмци убиjeних, aнтифaшисти

Парастос

Парастос на Глођанском брду

5. новембар 2013.

Парастосом и полагањем цвијећа на Глођанском брду код Зворника јуче (06.11.2013.) је обиљежена 21 година од страдања 126 бораца Војске Републике Српске и цивила, које су на данашњи дан убили припадници тзв. Армије БиХ. Парастос је служен на мјесту злочина, док је спомен-плоча подигнута два километра даље, јер су ону која је постављана три пута на мјесту страдања непознати починиоци рушили и ломили. Злочин се догодио у зору када су припадници муслиманских снага, након мучења, поубијали војнике из састава Зворничке и Шековачке бригаде Војске Републике Српске, као и цивиле који су се ту затекли. За овај ратни злочин још нико није одговарао, иако постоје непобитни докази о томе ко га

Хашко тужилаштво намјерно „надувало“ број убијених

31. октобар 2013.

Тужилаштво Хашког трибунала намјерно је „надувало“ број убијених сребреничких Бошњака како би потврдило тезу о наводном геноциду српских снага, иако је имало извјештај Холандског института за ратну документацију /НИОД/ са податком да је укупан број припадника 28. дивизије Армије БиХ, које је Војска Републике Српске заробила у љето 1995. године, био 3.000, пише „Прес Републике Српске“. У повјерљивом документу НИОД-а „Дебрифинг“, који је 28. јула 1995. године сачињен на захтјев холандског Министарства одбране, наводе се бројна свједочења холандских припадника УНПРОФОР-а стационираних у тој бошњачкој енклави. Према тврдњама команданта холандских „плавих шљемова“, пуковника Тома Каремаса, број бошњачких мушкараца који су 13. јула 1995. године били заробљени у Поточарима и „издвојени од

veritas2.jpg

Саопштење поводом годишњице страдања Срба из источне Билогоре

30. октобар 2013.

Дана 31. октобра 1991. године, нападом на ТО Грубишно поље, започела jе акциjа хрватске паравоjске под кодним називом „Откос-10“, коjа jе имала за циљ ликвидирати или протjерати Србе са подручjа источне Билогоре, смjештеног на сjеверозападу Хрватске у троуглу између Бjеловара, Дарувара и Вировитице. Народ источне Билогоре, оцjенивши да малоброjне српске снаге, њих око 400, неће моћи дуго издржати притисак преко шест пута броjниjих хрватских формациjа оjачаних тенковима и далекометном артиљериjом, а поучен историjским искуством из Другог свjетског рата, када су их усташе одводили и убиjали у логорима Јадовно и Јасеновац, кренуо jе у егзодус спашаваjући голе животе. Тога и наредног дана, комплетно становништво из 23 и jедан броj житеља из jош 15 села, напустило jе

bilogora-parastos-2012-1.jpg

Помен страдалим у источној Билогори

19. октобар 2013.

У цркви Светог Марка у Београду у недељу 3. новембра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватској 1991. године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997. године.   Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је пре неколико година Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду, а парастос ће служити протојереј-ставрофор Трајан Којић уз саслужење више свештеника. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено живот је изгубило

Мило Ломпар

Ни слободе ни хлеба

4. октобар 2013.

Дубоко потресен неопростивим изгредима и насилним нападима, извршеним 1902. године у Загребу против свега што jе српско, Стоjан Новаковић jе поднео оставку на чланство у Југославенскоj академиjи у Загребу. Обjаснио jе своj чин сазнањем да се противи настоjању по коjем „цео свет, па и Хрвати и Бугари, хоће од Србиjе… коjа jе само део српства (по ономе pars pro toto) да начине гроб а не огњиште српства.“ Зар ниjе страшно ово осећање усамљености? Оно jе ипак веће од нашег данашњег противљења изборима на Косову и Метохиjи: премда лишени подршке међу парламентарним чиниоцима, jер jе код нас на делу политичко jединство засновано на идеjи националне издаjе, премда скраjнути у закутке jавног

bjelovar.jpg

Злочин над војницима ЈНА у Бјеловару још некажњен

29. септембар 2013.

БЕОГРАД – Данас се навршаваjу 22 године од jош некажњеног злочина у бjеловарскоj касарни над воjницима ЈНА, коjи су се предали хрватскоj воjсци, саопштено jе из Информационо-документационог центра „Веритас“. Хрватске снаге су по уласку у касарну убиле команданта касарне „Божидар Аџиjа“ у Бjеловару и двоjицу његових помоћника, а четири дана касниjе стриjељале су jош шесторицу припадника ЈНА. Троjицу официра хицима у главу из пиштоља убио jе предсjедник Кризног штаба Бjеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада ниjе отворило истрагу против њега, иако jе породица jедног од убиjених официра то затражила jош у jулу 1998. године, наводи се у саопштењу „Веритаса“. Суд у Бjеловару jе 2006. године покренуо истрагу против Шимића, након

podrvanje.jpg

СРЕБРЕНИЦА: ПРЕЖИВЈЕЛИ СВЈЕДОЧЕ О МУСЛИМАНСКИМ ЗЛОЧИНИМА

25. септембар 2013.

О стравичним злочинима над Србима, коjе су у Подравању, код Сребренице, починили њихове комшиjе муслимани, као и Насер Орић лично, свjедоче преживjели Срби. На jучерашњи дан приjе 21 годину, jаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе опколиле су ово разуђено планинско село и његове засеоке, пресjекле jедину путну комуникациjу према Милићима и кренуле у силовит артиљериjско – пjешадиjски напад. Да не би пали живи у руке неприjатељу, Миле Николић jе у име опкољених Срба док ниjе прекинута радио-веза, тражио да их гађа српска артиљера, наводећи координате. Ивко Шарац присjећа се како су мjештани били у обручу, али нису помишљали на предаjу. „Били смо у обручу и пружали смо отпор. Нестаjало

zapadno-krajiske-opstine.jpg

ОДБРАНА ЗАПАДНИХ ГРАНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

17. септембар 2013.

КОЗАРСКА ДУБИЦА /СРНА/ – Општине Козарска Дубица, Нови Град и Костаjица обиљежиће у сриjеду, 18. септембра, 18 година од одбране западних граница Републике Српске и БиХ од хрватске агресиjе 1995. године. Одбор Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова утврдио jе да се ове године централи програм обиљежавања „Одбране западних граница Републике Српске и БиХ од Хрватске агресиjе“ одржи 18. септембра у Новом Граду.   Обиљежавање годишњице почеће у сриjеду у 10.00 часова полагањем виjенаца на Спомен-обиљежjу у Туњици, а у 11.00 часова у цркви Светог Петра и Павла у Новом Граду биће служен парастос погинулим и убиjеним борцима и цивилима. Обраћање званичника у градскоj биоскопскоj сали планирано jе

vozuca2013.jpg

ВОЗУЋА: ЈЕДНО ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ СТРАТИШТА НА ОЗРЕНУ

11. септембар 2013.

„Возућа jе jедно од наjвећих српских стратишта на Озрену, гдjе jе расељно 1.920 породица, 7.860 становника. Страдалао jе 700 воjника, 300 са Озрена и 400 из других краjева, а 400 се води као нестало“, прецизирао jе Ђокић. Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Пантелиjа Ћургуз изjавио jе да jе покренута инициjатива да се 10. септембар, као датум старадња српског становништва овог подручjа уврсти у значаjне датуме за историjу Српске. Организатор манифестациjе Зоран Благоjевић, коjи наступа испред Завичаjног удружења Завидовићана, нагласио jе да, осим обиљежавања протjеривања Срба и тражења несталих, оваj скуп има намjеру и да буде подсjетник младим нараштаjима са овог подручjа на њихове кориjене. Некадашњи мjештанин Возуће Раjко Тодић, коjи сада живи у Которском код Добоjа, рекао jе да

medacki-dzep9.jpg

20 година од Медачког Џепа – злочин без казне

9. септембар 2013.

– Данас се навршава 20 година од акције хрватске војске у Медачком џепу, када је убијено 88 Срба, међу којима 17 жена. Хрватска је након тога српској страни предала 52 тијела, док рањених и заробљених уопште није било, што недвосмислено указује да се радило о систематском убијању заробљених и рањених, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“.  У „Веритасу“ подсјећају да је генерал Унпрофора /под чијом је заштитом било српско становништво/ Жан Кот био запрепаштен оним шта је затекао послије осмодневних борби и у извјештају је написао да у селима кроз која је прошао није нашао знаке живота ни људи, нити животиња и да је „разарање потпуно, систематско и намјерно“. Упркос томе,

Злочин на Троврху

21. август 2013.

НОВО ГОРАЖДЕ – На 21-ву годишњицу злочима муслиманских снага из Горажда, сврстаних у такозвану Армију БиХ, над заробљеним српским стражарима на бившем РТВ репетитору Троврх, на овом планинском превоју изнад Новог Горажда, 20. августа је откривено спомен обиљежје и одржан помен парастос, кога је служио парох Гораждански Новица Ћебић. Спомен обиљежје са именима осам заробљених српских стражара, као и двојицом српских војника који су убијени у офанзиви муслиманских снага око Троврха, открили су чланови њихових породица Миља Вуковић и Горан Ћехо. А на мермерној плочи на знање поколењима записана су имена заробљених и убијених српских бораца који су чували РТВ репетитор Троврх: Бошко Ласица и његов син Ђоко, Ратомир Клачар,

smiljan-crkva.jpg

Зaтртo сjeћaњe нa стрaдaњa у рoднoм мjeсту Никoлe Teслe

16. август 2013.

Брojни пoсjeтиoци кojи у сeлу Смиљaн кoд Гoспићa oбилaзe мeмoриjaлнo пoдручje пoсвeћeнo свjeтскoм гeниjу Никoли Teсли, дoлaзeћи прeд прaвoслaвну цркву Свeтoг Пeтрa и Пaвлa, oстajу зaкинути зa oдгoвoр нa питaњe ткo пoчивa у вeликoj грoбници нa грoбљу смjeштeнoм нa пaдини узвисинe уз цркву. Дo 1991. oдгoвoр нa тo питaњe мoгли су прoчитaти нa спoмeнику пoстaвљaнoм изнaд грoбницe нa кoмe je писaлo дa су ту сaхрaњeни пoсмртни oстaци прeкo 530 жртaвa устaшкoг гeнoцидa oд 1941. дo 1945., aли судeћи пo oдсуству билo кaквe жeљe дa сe спoмeник oбнoви, тo ћe oстaти тajнa зa мнoгe гeнeрaциje. Нajвeћи брoj жртaвa пoтичe из aвгустa 1941. гoдинe кaд су устaшe првих дaнa aвгустa 1941. зaрeдaлe

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА