arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Мило Ломпар

Ни слободе ни хлеба

4. октобар 2013.

Дубоко потресен неопростивим изгредима и насилним нападима, извршеним 1902. године у Загребу против свега што jе српско, Стоjан Новаковић jе поднео оставку на чланство у Југославенскоj академиjи у Загребу. Обjаснио jе своj чин сазнањем да се противи настоjању по коjем „цео свет, па и Хрвати и Бугари, хоће од Србиjе… коjа jе само део српства (по ономе pars pro toto) да начине гроб а не огњиште српства.“ Зар ниjе страшно ово осећање усамљености? Оно jе ипак веће од нашег данашњег противљења изборима на Косову и Метохиjи: премда лишени подршке међу парламентарним чиниоцима, jер jе код нас на делу политичко jединство засновано на идеjи националне издаjе, премда скраjнути у закутке jавног

bjelovar.jpg

Злочин над војницима ЈНА у Бјеловару још некажњен

29. септембар 2013.

БЕОГРАД – Данас се навршаваjу 22 године од jош некажњеног злочина у бjеловарскоj касарни над воjницима ЈНА, коjи су се предали хрватскоj воjсци, саопштено jе из Информационо-документационог центра „Веритас“. Хрватске снаге су по уласку у касарну убиле команданта касарне „Божидар Аџиjа“ у Бjеловару и двоjицу његових помоћника, а четири дана касниjе стриjељале су jош шесторицу припадника ЈНА. Троjицу официра хицима у главу из пиштоља убио jе предсjедник Кризног штаба Бjеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада ниjе отворило истрагу против њега, иако jе породица jедног од убиjених официра то затражила jош у jулу 1998. године, наводи се у саопштењу „Веритаса“. Суд у Бjеловару jе 2006. године покренуо истрагу против Шимића, након

podrvanje.jpg

СРЕБРЕНИЦА: ПРЕЖИВЈЕЛИ СВЈЕДОЧЕ О МУСЛИМАНСКИМ ЗЛОЧИНИМА

25. септембар 2013.

О стравичним злочинима над Србима, коjе су у Подравању, код Сребренице, починили њихове комшиjе муслимани, као и Насер Орић лично, свjедоче преживjели Срби. На jучерашњи дан приjе 21 годину, jаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе опколиле су ово разуђено планинско село и његове засеоке, пресjекле jедину путну комуникациjу према Милићима и кренуле у силовит артиљериjско – пjешадиjски напад. Да не би пали живи у руке неприjатељу, Миле Николић jе у име опкољених Срба док ниjе прекинута радио-веза, тражио да их гађа српска артиљера, наводећи координате. Ивко Шарац присjећа се како су мjештани били у обручу, али нису помишљали на предаjу. „Били смо у обручу и пружали смо отпор. Нестаjало

zapadno-krajiske-opstine.jpg

ОДБРАНА ЗАПАДНИХ ГРАНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

17. септембар 2013.

КОЗАРСКА ДУБИЦА /СРНА/ – Општине Козарска Дубица, Нови Град и Костаjица обиљежиће у сриjеду, 18. септембра, 18 година од одбране западних граница Републике Српске и БиХ од хрватске агресиjе 1995. године. Одбор Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова утврдио jе да се ове године централи програм обиљежавања „Одбране западних граница Републике Српске и БиХ од Хрватске агресиjе“ одржи 18. септембра у Новом Граду.   Обиљежавање годишњице почеће у сриjеду у 10.00 часова полагањем виjенаца на Спомен-обиљежjу у Туњици, а у 11.00 часова у цркви Светог Петра и Павла у Новом Граду биће служен парастос погинулим и убиjеним борцима и цивилима. Обраћање званичника у градскоj биоскопскоj сали планирано jе

vozuca2013.jpg

ВОЗУЋА: ЈЕДНО ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ СТРАТИШТА НА ОЗРЕНУ

11. септембар 2013.

„Возућа jе jедно од наjвећих српских стратишта на Озрену, гдjе jе расељно 1.920 породица, 7.860 становника. Страдалао jе 700 воjника, 300 са Озрена и 400 из других краjева, а 400 се води као нестало“, прецизирао jе Ђокић. Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Пантелиjа Ћургуз изjавио jе да jе покренута инициjатива да се 10. септембар, као датум старадња српског становништва овог подручjа уврсти у значаjне датуме за историjу Српске. Организатор манифестациjе Зоран Благоjевић, коjи наступа испред Завичаjног удружења Завидовићана, нагласио jе да, осим обиљежавања протjеривања Срба и тражења несталих, оваj скуп има намjеру и да буде подсjетник младим нараштаjима са овог подручjа на њихове кориjене. Некадашњи мjештанин Возуће Раjко Тодић, коjи сада живи у Которском код Добоjа, рекао jе да

medacki-dzep9.jpg

20 година од Медачког Џепа – злочин без казне

9. септембар 2013.

– Данас се навршава 20 година од акције хрватске војске у Медачком џепу, када је убијено 88 Срба, међу којима 17 жена. Хрватска је након тога српској страни предала 52 тијела, док рањених и заробљених уопште није било, што недвосмислено указује да се радило о систематском убијању заробљених и рањених, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“.  У „Веритасу“ подсјећају да је генерал Унпрофора /под чијом је заштитом било српско становништво/ Жан Кот био запрепаштен оним шта је затекао послије осмодневних борби и у извјештају је написао да у селима кроз која је прошао није нашао знаке живота ни људи, нити животиња и да је „разарање потпуно, систематско и намјерно“. Упркос томе,

Злочин на Троврху

21. август 2013.

НОВО ГОРАЖДЕ – На 21-ву годишњицу злочима муслиманских снага из Горажда, сврстаних у такозвану Армију БиХ, над заробљеним српским стражарима на бившем РТВ репетитору Троврх, на овом планинском превоју изнад Новог Горажда, 20. августа је откривено спомен обиљежје и одржан помен парастос, кога је служио парох Гораждански Новица Ћебић. Спомен обиљежје са именима осам заробљених српских стражара, као и двојицом српских војника који су убијени у офанзиви муслиманских снага око Троврха, открили су чланови њихових породица Миља Вуковић и Горан Ћехо. А на мермерној плочи на знање поколењима записана су имена заробљених и убијених српских бораца који су чували РТВ репетитор Троврх: Бошко Ласица и његов син Ђоко, Ратомир Клачар,

smiljan-crkva.jpg

Зaтртo сjeћaњe нa стрaдaњa у рoднoм мjeсту Никoлe Teслe

16. август 2013.

Брojни пoсjeтиoци кojи у сeлу Смиљaн кoд Гoспићa oбилaзe мeмoриjaлнo пoдручje пoсвeћeнo свjeтскoм гeниjу Никoли Teсли, дoлaзeћи прeд прaвoслaвну цркву Свeтoг Пeтрa и Пaвлa, oстajу зaкинути зa oдгoвoр нa питaњe ткo пoчивa у вeликoj грoбници нa грoбљу смjeштeнoм нa пaдини узвисинe уз цркву. Дo 1991. oдгoвoр нa тo питaњe мoгли су прoчитaти нa спoмeнику пoстaвљaнoм изнaд грoбницe нa кoмe je писaлo дa су ту сaхрaњeни пoсмртни oстaци прeкo 530 жртaвa устaшкoг гeнoцидa oд 1941. дo 1945., aли судeћи пo oдсуству билo кaквe жeљe дa сe спoмeник oбнoви, тo ћe oстaти тajнa зa мнoгe гeнeрaциje. Нajвeћи брoj жртaвa пoтичe из aвгустa 1941. гoдинe кaд су устaшe првих дaнa aвгустa 1941. зaрeдaлe

petrovacka-cesta-zbjeg.jpg

Сјећање на Србе страдале на Петровачкој цести

8. август 2013.

На jучерашњи дан приjе 18 година, 7. августа 1995. године, хрватска авиjациjа бомбардовала jе колону српских избjеглица , коjа jе бjежала пред хрватском воjском у акциjи „Олуjа“. Колона се кретала из правца Доњег Лапца према Босанском Петровцу. У бомбардовању jе смртно страдало девет Срба , од чега четворо дjеце, а педесет избjеглица jе рањено. У знак сjећања на ове жртве код Спомен крста у Бравску служен jе помен и запаљене су свиjеће. И ове године окупили су се преживjели учесници овог погрома, те родбина и приjатељи страдалих. Иако jе МУП РС 2010. године поднио извjештаj против два пилота и три официjа воjске Хрватске, оптужнице против починилаца никада нису подигнуте.   У

savo-ispred-hrama.jpg

Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо

6. август 2013.

На путевима коjима су се кретале краjишке избjегличке колоне остаjали су лешеви убиjених артиљериjским гранатама, авионским ракетама, снаjперским хицима, ножевима…   Драга браћо и сестре, поштовани приjатељи, Ми Краjишници са лиjеве обале Уне, ево већ осамнаести пут, онолико пута колико година и траjе наше изгнанство из завичаjа, на овом светом мjесту, палимо свиjеће за покоj душа нашим рођацима, приjатељима, саборцима и сународницима пострадалим у посљедњем рату и пораћу на подручjу Хрватске и бивше РСК, истовремено се сjећаjући и оних коjи страдаше у свим предходним и накнадним ратовима, погромима и прогонима. А непосредни повод за ову тужну манифестациjу jесте 4. август 1995. – дан када су хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку

obiljezavanje-plakat-2013.jpg

Обиљежавање 18. годишњице егзодуса Срба из Крајине од 3. до 7. августа 2013.

26. јул 2013.

Као и претходних година, и ове се у Бањоj Луци, Новом Граду и Петровцу у организациjи Документационо информативног центра Веритас обиљежава годишњица егзодуса Срба из Републике Српске Краjине. Овим путем Вас пoзивамо да се сви заjедно окупимо 18 година након ових страшних догађаjа.     Програм за обиљежавање 18. годишњице егзодуса Срба из Краjине од 3. до 7. августа 2013.       Субота, 3.8.2013. Бања Лука 10,00-11,30 Округли сто на тему Акциjа „Олуjа“ у свиjетлу међународне правде и представљање Билтена МПЦ Шолаjа, Хотел Босна 20,30 Саборни Храм Христа Спаситеља Паљење свиjећа Духовно-умjетнички програм Недjеља, 4.8.2013. Бања Лука 11,00 Парастос у Храму Св.Троjице 11,40 Полагање виjенаца-гробље Свети Пантелиjа 12,15 Даћа-Коло српских сестара Понедjељак, 5.8.2013. Бања Лука 20,00

sabor-bilogoraca1.jpg

МЈЕСТА СТРАДАЊА – ОБАВЕЗА ДА ИХ СЕ ПАМТИ И ПОТОМСТВУ ПРЕДАЈЕ!

23. јул 2013.

У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ ОДРЖАН 4. САБОР БИЛОГОРАЦА У суботу 13. jула у Смедеревскоj Паланци jе одржан 4. Сабор Билогораца. Тако су се послиjе три године и окупљања у Руми и Гроцкоj у међувремену, бивши житељи источне Билогоре поново нашли у овом граду. Истина, у нешто мањем броjу него приjашњих година – своj данак узимаjу беспарица и криза у овом актуелном периоду коjи можемо наjjасниjе описати као догориjевање политичког проjекта започетог паљевином скупштине Србиjе приjе нешто више од jедне децениjе. Сабор jе централно мjесто окупљања Билогораца, али и прилика да се одржи годишња скупштина Завичаjног удружења „Билогора“, сабере све што се радило и урадило између два Сабора, проговори о успjесима и тешкоћама и донесу

mandic.jpg

ПОЧЕЛА ЕКСХУМАЦИЈА МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

23. јул 2013.

На сараjевскоj градскоj депониjи у Бућа Потоку jучер jе почела ексхумациjа велике масовне примарне и секундарне гробнице, изjавио jе предсjедник Удружења породица заробљених и несталих лица Сараjевско–романиjске региjе Милан Мандић. Мандић jе новинарима рекао да ниjе риjеч о класичноj депониjи, већ о масовноj гробници и мjесту ратног злочина. Он jе додао да у Удружењу имаjу сазнања да jе на овоj депониjи закопано више десетина Срба из Сараjева коjи су остали лоjални тадашњоj БиХ.  „Ту лоjалност су платили животом и завршили су под смећем, дебљине 27 до 32 метра“, рекао jе Мандић и додао да су на основу сазнања приjе два мjесеца почели са пробним копањем, када су дошли до података да jе риjеч о

21 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У ЛОЗНИЦИ

28. јун 2013.

Прислуживањем свијећа за покој душа погинулих код њихових хумки и полагањем цвијећа код спомен-крста на гробљу у Братунцу, чланови општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и породице погинулих данас су обиљежиле 21 годину од страдања 11 Срба у братуначком селу Лозница и једног у Загонима. Живана Филиповић испричала је да је тог трагичног Видовдана 1992. године у Лозницу упала муслиманска војска из Сребренице и убила 11 мјештана, међу којима и њену седамнаестогодишњу кћерку Верицу, која је била у кући. „У селу су затекли цивиле и убили кога су стигли, а село су опљачкали и запалили и оно још није обновљено“, рекла је Филиповићева. Она је огорчена

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА