arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Горња Требиња

Oткривeнa спoмeн кoстурницa у Гoрњoj Tрeбињи кoд Kaрлoвцa

7. март 2014.

  Koд прaвoслaвнe црквe у Гoрњoj Tрeбињи кoд Kaрлoвцa, oткривeнa je спoмeн плoчa нa спoмeн кoстурници, нeдaвнo пoдигнутoj у знaк сjeћaњa нa стрaдaњa 205 цивилних жртaвa устaшкoг злoчинa кojи сe дoгoдиo 6. и 7. jaнуaрa 1942. гoдинe, дaклe, приje 72 гoдинe. Нaкoн приjaшњeг мaсaкрa 21. дeцeмбрa 1941. у Пркoсу и Лaсињи, кaдa je убиjeнo 1500 жeнa, дjeцe и стaрaцa, пoгрoм нeдужнoг прaвoслaвнoг стaнoвништвa нaстaвљeн je у oкoлици бившe oпћинe Скaкaвaц. Људи су пoхвaтaни и oдвeдeни у шумe пoкупскe дoлинe, Дoмaћaj луг и Липљaнскo млaђe. Taмo су њихoвa тиjeлa бaчeнa у вeћ припрeмљeнe и искoпaнe jaмe. Te рупe сe и дaнaс мoгу видjeти. Спoмeник у Гoрњoj Tрeбињи ниje дo крaja зaвршeн

draga-mastilovic.jpg

Драга Мастиловић: Сребренички Magnum Crimen

11. фебруар 2014.

Могу ли глобалне империjе српском народу судити пред Хашким трибуналом без дубљег увида у стравична страдања Срба у сребреничком округу у сва три рата?  Историчари мораjу да говоре о континуитету злочина над Србима а све у покушаjу њиховог истребљења западно од риjеке Дрине. Прве концентрационе логоре за Србе, чак и за српску дjецу са ових простора, формирала jе Аустроугарска. Таj континуитет наставила jе Независна Држава Хрватска и додала jош неке елементе геноцида, брутално физичко затирање и то нечувено звjерским методама и духовни геноцид, то jест насилно покатоличавање, посебно српске дjеце коjима су родитеље претходно побили. У ратовима 1991–1995 године добрим диjелом jе довршен таj проjекат, jер су Срби из Хрватске

maslenica-parastos.jpg

МАСЛЕНИЦА – Хрватска слави датуме страдања Срба

22. јануар 2014.

22. ЈАНУАРА /СРНА/ – У цркви Светог Марка у Београду данас jе служен парастос за пострадале Србе у Равним Котарима у Хрватскоj коjи су убиjени у акциjи хрватских снага „Масленица“ у jануару 1993. године. У тоj операциjи погинуло jе 348 српских воjника и цивила, међу коjима 35 жена и троjе дjеце узраста до 12 година.   Парастос су служили свештеници цркве Светог Марка, а присуствовали су представници избjегличких удружења, Документационо-информативног центра „Веритас“ из Београда и рођаци страдалих. Директор „Веритаса“ Саво Штрбац рекао jе да jе краjем 1996. године Тужилаштво у Србиjи спровело истрагу о злочину у Масленици и све прикупљене доказе послало у Хрватску, али да jош нико ниjе одговарао

Суд

Свједочења о убиствима и паљевини у Грборима

20. јануар 2014.

Главни секретар ХДЗ-а Милиjан Бркић свjедочи пред судом о томе зашто jе своjевремено, као замjеник директор полициjе Хрватске, назвао jедног од осумњичених за убиства српских цивила у селу Грубори 1995. године и обавиjестио га о доласку полициjе.За масакр над пет српских цивила и паљење 20 кућа у селу Грубори код Книна, 25. августа 1995. године, осумњичени су хрватски полициjски специjалци. Злочин се десио пред долазак у Книн воза у коме су били Фрањо Туђман и други хрватски руководиоци.На суђењу бившим полициjским специjалцима Франи Дрљи и Божи Краjини, Бркић ће морати да обjасни зашто jе покушао да обавиjести jедног од осумњичених да га тражи полициjа. Пред судским виjећем преслушаване су снимке телеФонских разговора, таjно снимљених у истрази

slovenija.jpg

Словеначка независност – За „Блиц“ говоре породице војника убијених у Словенији 1991.

28. децембар 2013.

„Никада нам нису рекли шта се догодило нашоj деци“ Зоран Јешић имао jе свега 18 година, а Горан Малетић 19 кад су заjедно са Антониjем Шимоњићем убиjени на словеначком граничном прелазу Холмец 1991. године док су држали руке увис, а што jе забележила и аустриjска телевизиjа. Породица Јешић живи у селу Сакуле код Опова, док Малетићи и даље живе у Новом Саду. Обе породице тврде за „Блиц“ да никада нису добиле званично обjашњење шта се догодило њиховим наjмилиjима. – Од поступка очекуjем бар толико да напокон, петнест година касниjе, сазнам како jе моj син погинуо – прво jе што у разговору за „Блиц“ каже Лазар Малетић отац Горана. Како причаjу Лазар

hrvatska-vojska-glina-1995.jpg

Хрвати мучили Србе толико да их породице ни мртве нису препозналe

16. децембар 2013.

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић открио jе, раниjе, шест локациjа на коjима то тужилаштво води предистражне радње у вези са злочинима почињеним над Србима од стране хрватске воjске у “Олуjи“. Као jедну од шест локациjа навео jе подручиjе хрватског града Госпића, где се, како сазнаjе Телеграф.рс, истражуjе смрт 39 жртава. Мештани Доњег Лапца, у коме jе до 1991. било 100 одсто српског живља, добро памте дан кад су у то место довезена 22 мртвачка сандука у коjима су биле српске цивилне жртве с подручjа Госпића и околине. Сведок И. Б. каже за Телеграф.рс да ће се, док jе жив, сећати тог црног дана. „Од 22 Србина коjи су свирепо

bratunac-bjelovac2.jpg

БЈЕЛОВАЦ: ПАРАСТОС ЗА 109 ПОГИНУЛИХ СРБА

14. децембар 2013.

Парастос за настрадале Србе из Бjеловца испред цркве Св.пророка Илиjе БРАТУНАЦ, 14. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – У порти цркве Светог пророка Илиjе у Бjеловцу, код Братунца, данас jе служен парастос за 109 страдалих Срба из овог и сусjедних села Сикирић и Лозничка Риjека, од коjих су њих 68 убиле муслиманске снаге из Сребренице на данашњи дан 1992. године. Прислужене су свиjеће за покоj душа и положено цвиjеће уз спомен-плоче на зиду бjеловачког храма са именима свих 109 убиjених, чиме су обиљежене 22 године од њиховог страдања. Цвиjеће jе положио изасланик предсjедника Републике Српске Горан Џаjић, делегациjе Борачке и Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења логораша региjе

pec-ubijeni-mladici.jpg

Родитељи измасакрираних младића у Пећи: Ко нам је побио децу?

13. децембар 2013.

Деценија и по од убиства шесторице српских младића у Пећи. Огорчени родитељи: Масакр наше недужне деце, осим нас, више никог не занима. Убице су још на слободи У Суботу се навршава 15 година од убиства шесторице српских младића у кафићу „Панда“, у центру Пећи. Али свих ових година ниоткуд не стижу одговори на питања: Ко је наручио убиство? Ко их је убио? Четрнаести децембар, 1998. године – црно слово српског метохијског народа коме је овај стравични злочин био и најава за погром који ће уследити пола године касније. Тада је Метохија готово потпуно очишћена од Срба. Иван Обрадовић био је најмлађи. Ђак прве године пећке гимназије „Свети Сава“. Ђак генерације у основној.

divoselo11.jpg

Први напад на Дивосело

19. новембар 2013.

Ништа ниjе давало ни наслутити да таj jесењи дан 16.новембра 1991.г. неће бити као и други обични jесењи-мада су линиjе повучене и живjело се  ни у рату ни у миру. Иако jе моjа кућа на Раскрижjу од куће мог таста, Богде Баjина и таште Савке, под Точком била удаљена мање од километра, ноћ уочи тог дана жена Мица и jа преноћили смо код њих.  Планирали смо уjутро клати прасе. Кад сам устао, Богде рече да данас нећемо клати прасе, jер киша од 6 сати непрекидно пада. Савка jе спремила доручак-пршуту и jаjа. У то време дотрчи снаjа Исе Ћеjина-Анка и каже  „Ето усташа-тенковима од Госпића!“. Ја сам одмах скочио и

dretelj_logor.jpg

Безгранична злостављања Срба у Дретељу

6. новембар 2013.

Бивши логораш у Дретељу Илиjа Домазет рекао jе да су у логору припадници Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ тукли све затворене српске цивиле сваки дан и ноћ.  На суђењу за злочине над српским цивилима у логору Дретељ, тужилац Тужилаштва БиХ прочитала jе исказе два свjедока коjи због лошег здравственог стања нису у могућности да свjедоче пред Судом БиХ. Илиjа Домазет, коjи jе исказ дао у Тужилаштву БиХ 13. марта 2007. године, испричао jе да jе у августу 1992. из свог стана у Мостару одведен у Воjну амбуланту, па затим у Дретељ. Како се наводи у исказу коjи jе прочитан на рочишту, у воjноj амбуланти све затворенике jе саслушавао Иван Зеленика, коjи их jе притом ударао

gornja-trebinja-ekshumacija.jpg

Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи нa Koрдуну

6. новембар 2013.

Koд црквe у Гoрњoj Tрeбињи, пoкoпaни су пoсмртни oстaци вишe oд 220 нeвиних цивилних жртaвa убиjeних нa Бaдњaк и Бoжић, 6. и 7.jaнуaрa 1942. гoдинe, инaчe нeдaвнo eксхумирaни. Нeвини цивили пoкупљeни су из Скaкaвцa и тoг диjeлa пoкупскe дoлинe, убиjeни тe пoкoпaни у чeтири мaсoвнe грoбницe нa пoдручjу шумa Дoмaћaj луг и Липљaнскo млaђe. Хрвaтскe шумe oгрaдилe су тa пoдручja пa je дo чeтири мaсoвнe грoбницe сaдa нeмoгућe нoрмaлним путeм дoћи. To je и биo глaвни мoтив дa сe нaпрaви зajeдничкa спoмeн кoстурницa. Tри грoбницe су билe идeнтифицирaнe и oбиљeжeнe спoмeницимa дoк сe чeтвртe ни нajстaриjи стaнoвници тoгa крaja вишe нe сjeћajу. Сaхрaни су присуствoвaли рoдбинa и пoтoмци убиjeних, aнтифaшисти

Парастос

Парастос на Глођанском брду

5. новембар 2013.

Парастосом и полагањем цвијећа на Глођанском брду код Зворника јуче (06.11.2013.) је обиљежена 21 година од страдања 126 бораца Војске Републике Српске и цивила, које су на данашњи дан убили припадници тзв. Армије БиХ. Парастос је служен на мјесту злочина, док је спомен-плоча подигнута два километра даље, јер су ону која је постављана три пута на мјесту страдања непознати починиоци рушили и ломили. Злочин се догодио у зору када су припадници муслиманских снага, након мучења, поубијали војнике из састава Зворничке и Шековачке бригаде Војске Републике Српске, као и цивиле који су се ту затекли. За овај ратни злочин још нико није одговарао, иако постоје непобитни докази о томе ко га

Хашко тужилаштво намјерно „надувало“ број убијених

31. октобар 2013.

Тужилаштво Хашког трибунала намјерно је „надувало“ број убијених сребреничких Бошњака како би потврдило тезу о наводном геноциду српских снага, иако је имало извјештај Холандског института за ратну документацију /НИОД/ са податком да је укупан број припадника 28. дивизије Армије БиХ, које је Војска Републике Српске заробила у љето 1995. године, био 3.000, пише „Прес Републике Српске“. У повјерљивом документу НИОД-а „Дебрифинг“, који је 28. јула 1995. године сачињен на захтјев холандског Министарства одбране, наводе се бројна свједочења холандских припадника УНПРОФОР-а стационираних у тој бошњачкој енклави. Према тврдњама команданта холандских „плавих шљемова“, пуковника Тома Каремаса, број бошњачких мушкараца који су 13. јула 1995. године били заробљени у Поточарима и „издвојени од

veritas2.jpg

Саопштење поводом годишњице страдања Срба из источне Билогоре

30. октобар 2013.

Дана 31. октобра 1991. године, нападом на ТО Грубишно поље, започела jе акциjа хрватске паравоjске под кодним називом „Откос-10“, коjа jе имала за циљ ликвидирати или протjерати Србе са подручjа источне Билогоре, смjештеног на сjеверозападу Хрватске у троуглу између Бjеловара, Дарувара и Вировитице. Народ источне Билогоре, оцjенивши да малоброjне српске снаге, њих око 400, неће моћи дуго издржати притисак преко шест пута броjниjих хрватских формациjа оjачаних тенковима и далекометном артиљериjом, а поучен историjским искуством из Другог свjетског рата, када су их усташе одводили и убиjали у логорима Јадовно и Јасеновац, кренуо jе у егзодус спашаваjући голе животе. Тога и наредног дана, комплетно становништво из 23 и jедан броj житеља из jош 15 села, напустило jе

bilogora-parastos-2012-1.jpg

Помен страдалим у источној Билогори

19. октобар 2013.

У цркви Светог Марка у Београду у недељу 3. новембра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватској 1991. године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997. године.   Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је пре неколико година Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду, а парастос ће служити протојереј-ставрофор Трајан Којић уз саслужење више свештеника. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено живот је изгубило

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Камени цвет

Ако не знате превише о мађарској историји, можете се као ја изненадити

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА