arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
koridor.jpg

ПРОБОЈ КОРИДОРА ЖИВОТА

23. јун 2013.

МОДРИЧА, 23. ЈУНА /СРНА/ – Служењем Свете литургиjе и парастоса за погинуле српске борце данас jе у манастиру Светог великомученика цара Лазара на Дугоj Њиви код Модриче почело обиљежавање 21 године од пробоjа „Коридора живота“. Литургиjу и парастос служиће свештенство Епархиjе зворничко-тузланске. Након парастоса биће обављен обред ломљења славског колача, коjим се обиљежава манастирска слава Свети цар Лазар.   На Спомен-обиљежjе борцима погинулим при пробоjу коридора биће положени виjенци, а затим jе предвиђено обраћање званичника, те културно-умjетнички програм. Пробоjем коридора, акциjе коjа jе завршена на Видовдан – 28. jуна 1992. године, окончана 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног диjела Републике Српске. У акциjи „Коридор 1992“, коjа jе означена као судбоносна, погинула су 273 борца Воjске Републике Српске, 70

studenti_donja_gradina.jpg

Битка на хумкама предака

17. јун 2013.

У граду мртвих, на хумкама предака, одиграла се jедна од посљедњих битака за опстанак српског народа западно од Дрине. Након априлског слома Краљевине Југославиjе, на териториjи Босне и Херцеговине успостављена jе усташка власт. Сљедеће четири године Независна Држава Хрватска спроводила je политику уништења читавог jедног народа. Једна мала општина на сjеверозападу Босне и Херцеговине, преживjела jе нечувен погром. Општина Босанска Дубица (од 1992. Козарска Дубица), пред почетак Другог свjетског рата броjала jе 33.129 становника, претежно Срба. У периоду од четири године у Дубици jе угашено 513 домаћинстава, док jе живот изгубило 17.691 лице. Међу страдалима jе и 3.967 дjеце млађе од 14 година. На териториjи општине налази се Доња Градина,

groblje-zejtinlik.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОДБРАНЕ САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ

16. јун 2013.

СОКОЛАЦ, 16. ЈУНА /СРНА/ – Служењем помена за погинуле борце и полагањем цвиjећа на централни крст на Воjничком спомен-гробљу „Мали Зеjтинлик“ на Сокоцу данас jе обиљежен Дан одбране сараjевско-романиjске региjе у одбрамбено-отаџбинском рату.Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић подсjетио jе да jе одбрана сараjевско-романиjске региjе у одбрамбено-отаџбинском рату почела 15. jуна 1995. године, када jе „сломљена“ неприjатељска офанзива муслиманске воjске. Ђокић jе рекао да jе у борбама у овоj региjи, коjе су вођене од 1992. до 1995. године, животе положило 4.000 бораца, док jе више од 3.700 рањено, што говори о хероjству и одлучности српског народа да одбрани право на слободу и простор на коме jе виjековима живио, као и право на

nevesinjska.jpg

СРПСКА ХЕРЦЕГОВИНА СЕ 15. ЈУНА СЈЕЋА ПОГИНУЛИХ И НЕСТАЛИХ

15. јун 2013.

Општинска организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње обиљежиће данас Дан несталих и погинулих херцеговачке региjе у Одбрамбено-отаџбинском рату. Дан несталих Херцеговине биће обиљежен симболичним бацањем jедне руже са моста на Буни, а потом ће у 11.00 часова бити служен парастос у цркви Свете Троjице у Мостару.  Једна од наjпознатиjих ратних фотографиjа из Херцеговине На локалитету Буна jе 15. jуна 1992. године погинуло 18 српских бораца и цивила. Тог 15. jуна 1992. године почео jе егзодус српског народа у Мостару и околини.  За три дана те 1992. године на Буни нестало 28 Срба, од тог броjа jош шест воjника и три цивила воде се као нестали. Истог дана када jе страдало

21 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА ГРАДИШКЕ БРИГАДЕ

12. јун 2013.

У Градишци је данас обиљежена 21 година од формирања Лаке пјешадијске бригаде Градишка.Парастос је служен у Храму пресвете Богородице, а полагање вијенаца и паљење свијећа обављено је на спомен обиљежјима у Бок Јанковцу и Брестовчини, након чега је изведен и пригодан културни програм.  Један од команданата ове бригаде пуковник Драго Грубјешић рекао је да је јединица на чијем је челу био, одбранила не само Градишку, већ и цијелу Републику Српску. „Спријечили смо упад непријатељске јединице Бербир управо овдје у Бок Јанковцу и на тај начин одбранили велико подручје Републике Српске. 78 наших бораца дало је животе за Српску, још се један борац води као нестао, а имали смо и 189

Парастос

ПАРАСТОС ЗА СВИРЕПО УБИЈЕНЕ СРБЕ

10. јун 2013.

На Чемерном у општини Илијаш данас ће служењем парастоса бити обиљежена 21 година од свирепог убиства 32 српска цивила, које су у овом селу починили припадници такозване Армије БиХ. Породице убијених Срба на Чамерном код Илијаша огорчене су на правосуђе БиХ, јер ни након 21 године од злочина, иако су злочинци познати, нико није процесуиран нити осуђен. Из Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево саопштено је да је за 10.00 часова планирана посјета цркви на Нишићима, а у 12.00 часова на Чемерном парастос, полагање цвијећа и паљење свијећа. Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су село Чемерно рано ујутро 10. јуна

kapavica-8-jun-2013.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЖРТВАМА УСТАШКОГ ТЕРОРА КОД СЕЛА КАПАВИЦА

8. јун 2013.

ЉУБИЊЕ – Пароси мостарски и љубињски,  Радивоjе Круљ и Саша Коjовић, служили су данас (субота) парастос свим пострадалим на Гумнима – код љубињског села Капавице. На поменутом локалитету, у Другом свjетском рату, усташе су, након тродневног мучења, 8. jуна 1941. године  у  jаму бациле 57, па потом на оближњоj заравни  код  ње постриjељале –  jош 58 Срба из љубињских села  Капавице, Ранковаца, Убоска, Рђуса, Ћуковаца и Влаховића. Парастосу jе присуствовало око 150 становника љубињског краjа, првенствено потомака и родбине ових мучки убиjених људи. Злочин на Гумнима код Капавице био jе само jедан у низу злочина што су их усташе у jуну 1941. године починиле у љубињскоj општини, па ће, како сазнаjемо, у идућу суботу,

zepa-curguz.jpg

КАО НИ ЗА МНОГЕ ДРУГЕ УЧИЊЕНЕ НАД СРБИМА, ЗА ЗЛОЧИН У ЖЕПИ ЈОШ НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО

4. јун 2013.

У Жепи код Хан Пиjеска данас jе служен парастос, прислужене свиjеће и положено цвиjеће на Спомен обиљежjе за 45 припадника Воjске Републике Српске, коjи су приjе 21 годину убили припадници нелегалних муслиманских снага.  Предсjедник Борачке организациjе Српске Пантелиjа Ћургуз рекао jе да се у Жепи на данашњи дан приjе 21 године догодио злочин, jер су људи убиjени током хумане акциjе достављања хране и воде воjницима, коjи су обезбjеђивали воjни обjекат, а били су окружењу нелегалних формациjа. Он jе истакао да оваj злочин jош ниjе процесуиран, иако се знаjу налогодавци и извршиоци. „Овдjе се преплићу туга и понос, jер смо изгубили 45 борца, али имамо Републику Српску коjа jе гарант безбjедности и jедног дана ће, вjеруjемо у

Свијеће - помен

Ледићи: Помен за 24 убијена српска цивила

3. јун 2013.

У селу Ледићи у федералноj општини Трново,  jучер jе служен парастос за 24 српска цивила коjе су муслиманско хрватске формациjе измасакрирали у ноћи 3.jуна 1992. године. Наjмлађа жртва била jе осамнаестомjесечна беба, Милун Тешановић, а наjстариjа Икониjа Васић, коjа jе имала 92 године. Међу порушеним и спаљеним кућама у Ледићима, удружење грађана Моjе огњиште подигло jе прошле године споменик на коjем су уклесана имена 24 убиjена цивила. Општина Трново у ФБиХ дала jе урбанистичку сагласност, али не и грађевинску дозволу, иако jе на споменику на тражење општинских власти замиjењена првобитна одредница ратни злочин са риjечима ратна дешавања. Сродници убиjених у Ледићима незадовољни су оваквим поступком као и односом републичких и посебно

dretelj_logor.jpg

ПАКАО У ЛОГОРУ ДРЕТЕЉ

29. мај 2013.

На суђењу бившим припадницима ХОС-а за злочине у логору Дретељ код Чапљине, свjедок Тужилаштва БиХ Петар Голиjанин испричао jе да га jе оптужени Иван Зеленика лисицама везао за циjев у Воjноj амбуланти у Мостару. Голиjанин jе рекао да jе 23. jула 1992. године доведен у Воjну амбуланту, гдjе га jе дочекала особа за коjу jе касниjе у Дретељу сазнао да се зове Иван Зеленика. „Обjесио ме jе за водоводну циjев лисицама. Када сам почео запомагати, дошли су неки, и пошто нису могли скинути лисице, хтjели су ми сjећи руку“, присjетио се Голиjанин, преноси Бирн. У Воjноj амбуланти, гдjе jе провео неколико дана, свjедок jе испричао како jе ударан, додаjући да мисли да га

foca-josanica.jpg

МАЈСКО СЈЕЋАЊЕ НА ЈОШАНИЧКО СТРАДАЊЕ

25. мај 2013.

ФОЧА 25. МАЈА /СРНА/ – У Фочи jе почело обиљежавање 21 године од злочина у Јошаници, када су припадници такозване Армиjе БиХ 1992. године, након мучења, убили 56 мjештана овог фочанског села коjи су славили Никољдан.Дводневно „Маjско сjећање на Јошаничко страдање“, почело jе синоћ код централног споменика у Фочи маjским задушним предвечерjем. Ученици Богословиjе извели су алегориjску представу „Тражим правду за невине жртве“, а положено jе цвиjеће и прислужене свиjеће за 56 жртава. Према риjечима предсjедника Организационог одбора обиљежавања ове трагедиjе Славка Ђорђевића рекао jе да jе циљ програма „Маjско сjећање на Јошаничко страдање“ да се укаже на неправду због некажњених починилаца и наредбодаваца. У злочину у Јошаници, наjмлађа жртава имала jе двиjе

Злочин на Борак брду без казне

23. мај 2013.

На Борак Брду код Новог Горажда јуче је откривен  и освештан споменик подигнут у знак сјећања на петоро Срба које су 22. маја 1992. године на кућном прагу убили припадници Армије БиХ.Предсједник Одбора породица погинулих бораца Борачке организације Ново Горажде Бошко Дроца рекао је да су преживјелим мјештанима, родбини и организацијама које се баве истрживањем злочина над Србима познати починиоци и наредбодавци овог злодјела, које правосуђе БиХ није процесуирало. „Позивамо правосудне институције да починиоце овог злочина, као и осталих бројних злочина на Србима на подручју Горажда, приведу лицу правде како би жртве коначно имале свој смирај“, истакао је Дроца. Он је додао да се не смију заборавити жртве које су

Bradina_spomenik.jpg

БРАДИНА: СРПСКЕ РАНЕ КРВАРЕ И НАКОН 21 ГОДИНЕ

23. мај 2013.

Након истраге и прикупљених доказа непобитно jе утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извели акциjу у коjоj су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Православна црквена општина Коњиц обиљежиће у суботу, 25. маја, у Брадини 21 годину од уништења и спаљивања овог и околних села, када је брутално убијено 48 српских цивила, велики број протјеран и одведен у логоре, а црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена. „Дочек епископа и гостију у порти цркве Вазнесења Господњег у Брадини предвиђен је за 9.30 часова, у 10.00 часова биће одржана Света архијерејска литургија, док је за 11.30 часова планиран парастос српским жртвама

veritas2.jpg

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања Срба са Равних Котара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)

23. мај 2013.

Двадесетдругог јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК, годину дана раније, стављена под заштиту мировних снага УН-а (Унпрофор). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је, двије године раније, и сама примљена. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перуча. У овој агресији највише су  страдала три српска села: Ислам Грчки,

srna.png

17 ГОДИНА ОД ИЗЛАСКА ИЗ ЛОГОРА У ТУЗЛИ И ЗЕНИЦИ

23. мај 2013.

ДОБОЈ, /СРНА/ – Чланови Удружења ратних заробљеника „Виjенац, Возућа и остали“ са сjедиштем у Добоjу обиљежили су jучер 17 година од изласка посљедње групе Срба из муслиманских логора у Тузли и Зеници. „На данашњи дан 1996. године из муслиманских логора у Зеници и Тузли ослобођена jе посљедња група од 200 Срба, заробљених у септембру 1995. године на простору Возуће и тог диjела Озрена, од коjих 130 само из тузланског затвора“, рекао jе Срни предсjедник Удружења „Виjенац, Возућа и остали“ Нинко Ђурић. Ђурић, коjи jе у муслиманском заробљеништву провео седам мjесеци, од чега 139 дана у самицама у седам логора на подручjу Тузле, каже да су заробљени Срби били подвргнути тешким

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Све за поглавника

Смртност заточеника Циглане била jе велика Главни циљ логора било jе масовно убиjање

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА