Отаџбински рат Архиве - Страница 418 од 502 - Јадовно 1941.

ИМА ЛИ ПРАВДЕ ЗА СРБЕ УБИЈЕНЕ У ГРБАВИЦИ ?

8. март 2013.

У брчанском насељу Грбавица данас је служен парастос за 13 бораца Војске Републике Српске из Грбавице, који су, након заробљавања, мучки побијени 8. марта 1993. године.Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске у оставци Петар Ђокић рекао је након парастоса да је ово један од најтежих злочина у протеклом рату, с обзиром на мали број становника ове мјесне заједнице. Ђокић је навео да је Грбавица изашла из протеклог рата са мање од једне трећине становништва. „Правда је, нажалост, још успавана и питамо се колико још времена треба да прође да починиоце стравичног злочина стигне заслужена казна“, рекао је Ђокић. Јован Пудић, чији су син Синиша и брат Мирослав убијени у

ХИЉАДЕ СРПСКИХ ЖЕНА БИЛО У МУСЛИМАНСКИМ И ХРВАТСКИМ ЗАТВОРИМА

7. март 2013.

Циљеви Удружења жена жртава рата Републике Српске су: да буде сачињена комплетна и тачна евиденциjа жена жртава, те да се потпуно обезбиjеде и унаприjеде њихова материjална, социjална, здравствена и друга права, као и накнада предвиђена законима…. Приредио: Миломир САВИЋ У Републици Српскоj постоjи неколико хиљада жена српске националности коjе су током рата у муслиманским и хрватским затворима и логорима биле изложене стравичном мучењу, силовању, те невиђеним врстама психо-физичких тротура, истиче предсjедник Удружења жена жртава рата Српске Божица Живковић – Раjилић. „Седамнаест година након завршетка рата на стотине српских жена контактирало jе и учланило се у наше удружење с намjером да коначно кажу истину и jавно проговоре о стравичним мучењима и

САРАЈЕВО МЈЕСТО ЗЛОЧИНА (видео)

24. фебруар 2013.

УБИСТВО СРПСКОГ СВАТА НАГОВИЈЕСТИЛО ГРАЂАНСКИ РАТ САРАЈЕВО, 24. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Првог мартовског дана 1992. године испред Старе православне цркве на Башчаршиjи, у центру Сараjева, догодио се први етнички мотивисани злочин када су муслимани убили српског свата Николу Гардовића, што jе наговиjестило грађански рат у бившоj БиХ.Циjели случаj jе прилично jасан, о чему постоjе изjаве свjедока овог злочина, као и видео-касета циjелог догађаjа. Тог дана, приjе 21 годину, сватови, окићени српским знамењима, покушали су да дођу до Старе православне цркве на Башчаршиjи, гдjе jе у Дому Свете Текле требало да обаве славски ручак. Српска застава засметала jе муслимана. Злочинци су хладнокрвно убили оца младожење Николу Гардовића, док jе свештеник Раденко Миковић рањен. Ни то им

„Убијали смо цивиле, јер су били непријатељи“

20. фебруар 2013.

Ратни министар унутрашњих послова Хрватске Иван Векић признао jе у Осиjеку на суђењу Владимиру Миланковићу и Драги Бошњаку, оптуженим за убиства и прогон српских цивила у Сиску, да су власти ликвидирале цивиле и да су зато имале добре разлоге(?!). Како jе „поjаснио“, рат се не може добити а да се не усмрти неприjатељ. Иван Векић jе истакао да су ратне власти Хрватске „имале велики проблем, а то jе да препознаjу ко су тзв. цивили међу неприjатељима“. „Је ли цивил онаj ко се тако облачи, а има скривене намере и неприjатељски jе настроjен“ – рекао jе Векић, не обjашњаваjући на основу чега се могло препознати да неки српски цивил има „неприjатељске

Орић је убио 1.000 Бошњака

19. фебруар 2013.

Наjмање између 500 и 1.000 Бошњака из Сребренице jе убиjено од стране своjих сународника током пробоjа ка Тузли, jула 1995. године, зато што су постоjали спискови оних коjи „ни по коjу цену не смеjу живи да се докопаjу слободе“. О тим списковима „неподобних Бошњака“ знало jе муслиманско руководство на челу са Алиjом Изетбеговићем. Ово тврди за „Вести“ jедан од оснивача СДА и дугогодишњи члан Организационог одбора за обележавање догађаjау Сребрени ци Ибран Мустафић. Мустафић jе аутор књиге „Планирани хаос“ у коjоj jе изнео низ оптужби на рачун тадашњег муслиманског руководства да jе злочин у Сребреници био договорен између тадашњег врха СДА и САД, због чега му jе више пута прећено, а

Хрватска војска у нападу на Мркоњић Град

117 дана терора

10. фебруар 2013.

Након што jе на Радио-телевизиjи Србиjе загребачки новинар Домагоj Маргетић, наjављен као “jедини Хрват из Хрватске осуђен на суду у Ден Хагу”, изjавио како предсjедник Републике Српске Милорад Додик и његова власт, у договору с хрватским властима, не желе потенцирати злочине коjе jе ХВ 1995. починио у Мркоњић Граду, многи су се у Бањалуци осjетили прозванима. Ничим поткриjепљене изjаве новинара, коjи jе у Хаагу иначе осуђен због протузаконите обjаве свjедочења тадашњег хрватског предсjедника Стjепана Месића на суђењу Слободан Милошевићу, посебно су изазвале директора Републичког центра за истраживање ратних злочина РС-а Јанка Велимировића, аутора публикациjе о злочинима ХВ-а у Мркоњићу. О тим су злочинима “Новости” већ писале, али публикациjа Јанка Велимировића открива многе податке непознате хрватскоj jавности, коjоj се ти догађаjи намjерно прешућуjу. Потпуно jе неjасно због чега

РАФАЛИМА НА КРСТ У ШТРПЦУ

6. фебруар 2013.

ШТРПЦЕ, 30. МАРТА (СРНА) – Непозната лица, претпоставља се Албанци, пуцњима из аутоматског оружjа уништила су прошле ноћи надгробну плочу и крст на спомен-обиљежjу жртвама фашизма у Другом свjетском рату у Штрпцу, речено jе Срни у Удружењу за заштиту споменика културе у општини Штрпце. „У потпуности jе уништена надгробна плоча на коjоj су стаjала имена 44 Србина, међу коjима и 12-торо дjеце убиjених у jулу 1944. године“, кажу у овом удружењу. Из Удружења наводе да су се вандали синоћ иживљавали над крстом, jер су по њему, као и по надгробноj плочи, испалили више рафала из аутоматског оружjа. Крст, освештан за Видовдан прошле године, оборен jе, а на плочи се не

ЗАТИРАЊЕ МРТВИХ

6. фебруар 2013.

Приредио: Вукота РАДИЋ ПРИШТИНА, 8.ОКТОБРА /СРНА/ – Албански сепаратисти на Косомету порушили су 139 цркава и манастира и у потпуности уништили 254 православна гробља и око 7.500 надгробних споменика, те скоро стотину капела – подаци су Рашко-призренске епархиjе Српске православне цркве (СПЦ).На 60 гробаља нема ни jедног очуваног надгробног споменика – пише у архиви Епархиjе, а гробља у селу Сига и Брестовик, надомак Пећи, прекопана су, а посмртни остаци бацани су на сметлишта. Са хумки су одношени мермер и надгробни споменици. Према непотпуним подацима Рашко–призренске епархиjе, од доласка међународне воjне и цивилне мисиjе на Косову и Метохиjи jуна 1999. године, албански сепаратисти су уништили и оштетили сва гробља, изузев оних

МОНСТРУМ „ДОКТОР ВАМПИР“ И ДАЉЕ НА СЛОБОДИ

6. фебруар 2013.

Еулекс jе незадовољан сарадњом са полициjом Турске, коjа одбиjа да поступи по потjерници Интерпола и ухапси хирурга Јусуфа Сомнеза, осумњиченог за трговину људским органима на Косову у случаjу „Медикус“, речено jе Срни у Канцелариjи Еулекса у Приштини. Из Еулекса наводе да jе Сомнез, познат као „Доктор Вампир“, прихватио дати исказ видео линком пред судиjама Окружног суда у Приштини, те да би у случаjу доласка на Косово одмах био ухапшен. „Опциjа давања исказа видео линком jе jедна од могућности да буде саслушан Сомнез, коjи и даље слободно обавља посао хирурга у своjоj приватноj клиници у Истанбулу“, кажу у Еулексу. Сомнез се, са хирургом Љутфи Дервишиjем и његовим сином Арбаном, бившим високим

Убице српских младића још некажњене

6. фебруар 2013.

Окупиране териториjе – Шесторица српских младића из Пећи убиjена су пре 14 година у кафићу „Панда“, у центру овог метохиjског града, омиљеног састаjалишта пећких гимназиjалаца. Оаза у коjоj су налазили своj део слободе. Зато су албански терористи и пуцали. У српску младост и у њихову слободу. Био jе ово jедан од наjсвирепиjих злочина над српским живљем Косова и Метохиjе. Истрага о убиству никада ниjе угледала светлост дана. Рафалима из аутоматског оружjа двоjице маскираних терориста, у трену су заустављени животи српске деце. Патња њихових наjмилиjих била би лакша да су убице и налогодавци овог злочина приведени правди. Али, нису. Иван Обрадовић (15). Био jе наjмлађи међу њима, ученик првог разреда пећке

ПОЛОЖЕНО ЦВИЈЕЋЕ НА СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

4. фебруар 2013.

МРКОЊИЋ ГРАД, 4. фЕБРУАРА /СРНА/ – Становници Мркоњић Града обиљежаваjу данас Дан општине коjи jе установљен у знак сjећања на 4. фебруар 1996. године када су се, послиjе петомjесечног избjеглиштва, Мркоњићани вратили на своjа огњишта.Тим поводом, у капели Светог апостола Марка служен jе парастос за борце погинуле у протеклом рату, након чега су делегациjе општине и Борачке организациjе положиле цвиjеће на спомен-обиљежjе масовне гробнице на православном гробљу, као и на централно спомен-обиљежjе погинулим борцима испред Дома културе. Начелник општине Дивна Аничић рекла jе да jе тужно што ни послиjе 17 година нико ниjе одговарао за злочине почињене у овом граду и да остаjе нада да ће, ипак, некад неко бити кривично гоњен за ова злодjела.

ПАНДУРЕВИЋ: ТРАЖИМО ДА МУЧИТЕЉИ ОДГОВАРАЈУ

31. јануар 2013.

„Силос“ jе затворен jе 27.jануара 1996.године – истог датума као и монструозни нацистички логор „Аушвиц“…Радоjка Пандуревић jе, након 1 339 дана проведених у логору, пуштена увече 26.jануара 1996.године, само ноћ приjе његовог распуштања. Приредио: Миро ПЕЈИЋ БРАТУНАЦ, 31.ЈАНУАРА/СРНА/- Приjе 17 година затворен jе злогласни логор „Силос“ у Тарчину код Хаџића, а jош нико ниjе осуђен за вишегодишња мучења, злостављања и убиства Срба. „Силос“ jе затворен jе 27.jануара 1996.године – истог датума као и монструозни нацистички логор „Аушвиц“. Хашки трибунал ниjе никог процесуирао за четворогодишње мучење више од 700 Срба у том логори као и за мучења неколико десетина Хрвата у jедном краћем периоду. У Суду БиХ у току jе суђење

Годишњица затварања логора смрти Силос код Сарајева

27. јануар 2013.

Концентрациони логор „Силос“ у Тарчину код Сараjева, у коjем jе било заточено више од 600 српских цивила, затворен jе на данашњи дан 1996. године. У „Силосу“, коjим jе управљала Армиjа РБиХ, умрла су 24 српска заточеника од посљедица физичког злостављања, пребиjања, тортура и мучења глађу. Оваj концентрациони логор за Србе отворен jе 11. маjа 1992. у обjекту у коjем се приjе рата чувала пшеница, а затворен jе 27. jануара 1996. године на Светог Саву, односно два мjесеца након што jе потписан Деjтонски мировни споразум. Случаjно или не затворен jе истог датума када и концентрациони логор „Аушвиц“. У логору „Силос“, jедном од укупно 126 на подручjу ратног Сараjева, углавном су били

КРАТКО ИЗЛАГАЊЕ СРЕБРЕНИЧКОГ ПИТАЊА

17. јануар 2013.

Већ дуже времена примећуjемо да би било корисно када бисмо располагали jедним сажетим излагањем основних чињеница у вези са Сребреницом. Више од децениjе и по од догађаjа Сребреница jе и даље обавиjена густим слоjевима магле или, како би се савременим jезиком то рекло, дезинформациjе. По лењинистичком агитпроп моделу, поруке о Сребреници могле би се сврстати углавном у две категориjе. Прва се састоjи из „агитациjе,“ а то значи поjедностављена прича за широке масе коjа искључуjе претерано бављење чињеницама и аргументима и свакако не охрабруjе критичко размишљање. Своди се на неуморно понављање емотивних крилатица као што су „геноцид“ и „осам хиљада стрељаних мушкараца и дечака“. Друга категориjа садржи пропагандне тезе формулисане за пробраниjу и

ШЕКОВИЋИ : ПОМЕН ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ ИЗ СЕЛА ЈЕЛАЧИЋИ

14. јануар 2013.

На гробљу Ловница у Шековићима служен је помен за 17-оро Срба коjи су 14. jануара 1993. године у селу Јелачићи у општини Кладањ убиjени у нападу припадника тзв. Армиjе РБиХ.“За jедан дан страдало jе 17-оро мjештана. Жртве су биле стариjе жене, дjеца. Убиjено jе све што jе било затечено у селу. Куће су порушене до темеља, што говори о намjери да се затре све што jе било српско“, рекла jе предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у Шековићима Миланка Ступар. Истичући да jош нико ниjе одговарао за злочин у Јелачићима, Ступарева jе навела да постоjе обдукциони налази жртава и низ других доказа да jе у овом