arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ЗАТИРАЊЕ МРТВИХ

Приредио: Вукота РАДИЋ ПРИШТИНА, 8.ОКТОБРА /СРНА/ – Албански сепаратисти на Косомету порушили су 139 цркава и манастира и у потпуности уништили 254 православна гробља и око 7.500 надгробних споменика, те скоро стотину капела – подаци су Рашко-призренске епархиjе Српске православне цркве (СПЦ).На 60 гробаља нема ни jедног очуваног надгробног споменика – пише у архиви Епархиjе, а гробља у селу Сига и Брестовик, надомак Пећи, прекопана су, а посмртни остаци бацани су на сметлишта. Са хумки су одношени мермер и надгробни споменици. Према непотпуним подацима Рашко–призренске епархиjе, од доласка међународне воjне и цивилне мисиjе на Косову и Метохиjи jуна 1999. године, албански сепаратисти су уништили и оштетили сва гробља, изузев оних

somnez.jpg

МОНСТРУМ „ДОКТОР ВАМПИР“ И ДАЉЕ НА СЛОБОДИ

Еулекс jе незадовољан сарадњом са полициjом Турске, коjа одбиjа да поступи по потjерници Интерпола и ухапси хирурга Јусуфа Сомнеза, осумњиченог за трговину људским органима на Косову у случаjу „Медикус“, речено jе Срни у Канцелариjи Еулекса у Приштини. Из Еулекса наводе да jе Сомнез, познат као „Доктор Вампир“, прихватио дати исказ видео линком пред судиjама Окружног суда у Приштини, те да би у случаjу доласка на Косово одмах био ухапшен. „Опциjа давања исказа видео линком jе jедна од могућности да буде саслушан Сомнез, коjи и даље слободно обавља посао хирурга у своjоj приватноj клиници у Истанбулу“, кажу у Еулексу. Сомнез се, са хирургом Љутфи Дервишиjем и његовим сином Арбаном, бившим високим

pec.jpg

Убице српских младића још некажњене

Окупиране териториjе – Шесторица српских младића из Пећи убиjена су пре 14 година у кафићу „Панда“, у центру овог метохиjског града, омиљеног састаjалишта пећких гимназиjалаца. Оаза у коjоj су налазили своj део слободе. Зато су албански терористи и пуцали. У српску младост и у њихову слободу. Био jе ово jедан од наjсвирепиjих злочина над српским живљем Косова и Метохиjе. Истрага о убиству никада ниjе угледала светлост дана. Рафалима из аутоматског оружjа двоjице маскираних терориста, у трену су заустављени животи српске деце. Патња њихових наjмилиjих била би лакша да су убице и налогодавци овог злочина приведени правди. Али, нису. Иван Обрадовић (15). Био jе наjмлађи међу њима, ученик првог разреда пећке

mrkonjic-grad-pomen.jpg

ПОЛОЖЕНО ЦВИЈЕЋЕ НА СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

МРКОЊИЋ ГРАД, 4. фЕБРУАРА /СРНА/ – Становници Мркоњић Града обиљежаваjу данас Дан општине коjи jе установљен у знак сjећања на 4. фебруар 1996. године када су се, послиjе петомjесечног избjеглиштва, Мркоњићани вратили на своjа огњишта.Тим поводом, у капели Светог апостола Марка служен jе парастос за борце погинуле у протеклом рату, након чега су делегациjе општине и Борачке организациjе положиле цвиjеће на спомен-обиљежjе масовне гробнице на православном гробљу, као и на централно спомен-обиљежjе погинулим борцима испред Дома културе.     Начелник општине Дивна Аничић рекла jе да jе тужно што ни послиjе 17 година нико ниjе одговарао за злочине почињене у овом граду и да остаjе нада да ће, ипак, некад неко бити кривично гоњен за ова злодjела.

Силос

ПАНДУРЕВИЋ: ТРАЖИМО ДА МУЧИТЕЉИ ОДГОВАРАЈУ

„Силос“ jе затворен jе 27.jануара 1996.године – истог датума као и монструозни нацистички логор „Аушвиц“…Радоjка Пандуревић jе, након 1 339 дана проведених у логору, пуштена увече 26.jануара 1996.године, само ноћ приjе његовог распуштања. Приредио: Миро ПЕЈИЋ БРАТУНАЦ, 31.ЈАНУАРА/СРНА/- Приjе 17 година затворен jе злогласни логор „Силос“ у Тарчину код Хаџића, а jош нико ниjе осуђен за вишегодишња мучења, злостављања и убиства Срба. „Силос“ jе затворен jе 27.jануара 1996.године – истог датума као и монструозни нацистички логор „Аушвиц“. Хашки трибунал ниjе никог процесуирао за четворогодишње мучење више од 700 Срба у том логори као и за мучења неколико десетина Хрвата у jедном краћем периоду. У Суду БиХ у току jе суђење

Силос

Годишњица затварања логора смрти Силос код Сарајева

Концентрациони логор „Силос“ у Тарчину код Сараjева, у коjем jе било заточено више од 600 српских цивила, затворен jе на данашњи дан 1996. године. У „Силосу“, коjим jе управљала Армиjа РБиХ, умрла су 24 српска заточеника од посљедица физичког злостављања, пребиjања, тортура и мучења глађу. Оваj концентрациони логор за Србе отворен jе 11. маjа 1992. у обjекту у коjем се приjе рата чувала пшеница, а затворен jе 27. jануара 1996. године на Светог Саву, односно два мjесеца након што jе потписан Деjтонски мировни споразум. Случаjно или не затворен jе истог датума када и концентрациони логор „Аушвиц“. У логору „Силос“, jедном од укупно 126 на подручjу ратног Сараjева, углавном су били

istorijski_projekat-srebrenica.jpg

КРАТКО ИЗЛАГАЊЕ СРЕБРЕНИЧКОГ ПИТАЊА

Већ дуже времена примећуjемо да би било корисно када бисмо располагали jедним сажетим излагањем основних чињеница у вези са Сребреницом. Више од децениjе и по од догађаjа Сребреница jе и даље обавиjена густим слоjевима магле или, како би се савременим jезиком то рекло, дезинформациjе. По лењинистичком агитпроп моделу, поруке о Сребреници  могле би се сврстати углавном у две категориjе. Прва се састоjи из  „агитациjе,“ а то значи поjедностављена прича за широке масе коjа искључуjе претерано бављење чињеницама и аргументима и свакако не охрабруjе критичко размишљање. Своди се на неуморно понављање емотивних крилатица као што су „геноцид“ и „осам хиљада стрељаних мушкараца и дечака“. Друга категориjа садржи пропагандне тезе формулисане за пробраниjу и

sekovici-lovnica-groblje.jpg

ШЕКОВИЋИ : ПОМЕН ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ ИЗ СЕЛА ЈЕЛАЧИЋИ

На гробљу Ловница у Шековићима служен је помен за 17-оро Срба коjи су 14. jануара 1993. године у селу Јелачићи у општини Кладањ убиjени у нападу припадника тзв. Армиjе РБиХ.“За jедан дан страдало jе 17-оро мjештана. Жртве су биле стариjе жене, дjеца. Убиjено jе све што jе било затечено у селу. Куће су порушене до темеља, што говори о намjери да се затре све што jе било српско“, рекла jе предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у Шековићима Миланка Ступар.  Истичући да jош нико ниjе одговарао за злочин у Јелачићима,  Ступарева jе навела да постоjе обдукциони налази жртава и низ других доказа да jе у овом

sprsko-groblje.jpg

Обиљежавање 20 година од српског страдања у Кравици

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца сутра (5. jануара) ће бити служен парастос за 158 настрадалих Срба из овог мjеста и сусjедних заселака, од коjих jе њих 49 убиjено на Божић, 7. jануара 1993. године.Након парастоса делегациjе ће положити цвиjеће и прислужити свиjеће код Централног спомен-обиљежjа у Кравици за покоj душа око 3.400 настрадалих Срба из региjе Бирач. На православни Божић 1993. године, муслиманске снаге из Сребренице у Кравици су убиле 49, раниле 80 српских цивила и воjника, а седам их jе нестало од коjих пет ниjе пронађено ни након 20 година. Тога дана село jе опљачкано и запаљено jе 688 српских кућа, око 2.000

sudski-zavod-zg.jpg

Дo сaдa идeнтифицирaнo укупнo 751 пoсмртни oстaтaк српских жртaвa

Meђу лeшeвимa eксхумирaним у зaдњих jeдaнaeст гoдинa из мaсoвних, зajeдничких и пojeдинaчних грoбницa, нa Зaвoду зa судску мeдицину Meдицинскoг фaкултeтa у Зaгрeбу, идeнтифицирaнo je joш 17 пoсмртних oстaтaкa лицa српскe нaциoнaлнoсти, стрaдaлих нa пoдручjу Ликe, Дaлмaциje, Koрдунa, Бaниje, Зaпaднe и Истoчнe Слaвoниje у врeмeну oд 1991. дo 1995. гoдинe. Meђу идeнтифицирaнимa су: Влaдимир Душaнa Дрoбaц (1952) из Kрушeвцa;Никoлa Teoдoрa Kрajнoвић (1927) из Kипa, Дaрувaр; Сaрa Tривунa Kричкoвић(1921) из Читлукa, Гoспић; Mилкa Mилaнa Бaсaрa (1921) из Гoрњe Брусoвaчe, Вojнић; Mиjo Илиje Дaнojeвић (1937) из Kипa, Дaрувaр; Пeтaр Стeвe Пoлугa(1933) из Дaрувaрских Бaтињaнa, Дaрувaр; Никoлa Пaвлa Љубoтинa (1911) из Рaткoвцa, Oкучaни; Aнкa Mилaнa Нинкoвић (1915) из Meдaрa, Oкучaни; ЖeљкoНикoлe Лaлoш (1969) из Koсoвцa, Oкучaни; Вукaшин Пeтaрa Бoжичић (1935) из Пaклeницe, Oкучaни; Влaдo Рaдe Koвaчeвић (1947) из Бoрoвцa, Oкучaни;Дeсaнкa Чeдe Вукoтић (1925) из Бeoгрaдa; Пeтaр Пaвлa Вукoтић (1919) из Бeoгрaдa; Mлaдeн Mилутинa Вучић (1968) из Рajићa, Oкучaни; Бoшкo ЂурeMилинкoвић (1940) из Пaклeницe, Oкучaни; Рajкo Лaзe Tривунчић (1947) из Jaсeнoвцa, Oкучaни и Вeснa Mирe Чукoвић (1977) из Бaњa Лукe. Meђу идeнтифицирaнимa су и пoсмртни oстaци 18-гoдишњe

veritas2.jpg

Идентификовано 17 Срба убијених у „Бљеску“

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу идентификовани су посмртни остаци 17 Срба убијених у Хрватској од 1991. до 1995. године, међу којима и 18-годишња Бањалучанка Весна Чуковић убијена у хрватској акцији „Бљесак“. Весна Чуковић /1977/ је уочи акције „Бљесак“ из родне Бањалуке дошла у Пакленицу код младића Миленка Рауша да упозна његове родитеље и да заједно прославе првомајске празнике, саопштено је из Документационо–информационог центра „Веритас“. Међутим, сутрадан, 1. маја, хрватске оружане снаге напале су на заштићену зону УН, познату као сектор „Запад“, у којој се налазило и село Пакленица. Када је усљед дејства хрватских снага запаљена кућа у подруму које су се налазили жене и

posmrtni-ostaci-porodice-vukovic.jpg

Хрватска срамота: Побили породицу, па јој плене имовину

Европска пракса? Сестре Вуковић су наjновиjи случаj да фамилиjама коjе већ годинама чекаjу да им државно тужилаштво саопшти ко jе одговоран за убиство њихов наjмилиjих, пре одговора на то питање дође извршни поступак на имовину или слични парнични трошкови.   Посмртни остаци jедног од чланова породице Вуковић   Невладина организациjа Документа – Центар за суочавање с прошлошћу указала jе на нови правосудно-имовински скандал, чиjе су жртве сестре Радмила и Мирjана Вуковић из села Медаре у западноj Славониjи, коjима су хрватске снаге у акциjи „Бљесак“ побиле родитеље и малу сестру. Њихове би некретнине могле „на бубањ“ како би Хрватска подмирила трошкове парнице, коjом су оне безуспешно тражиле надокнаду штете због смрти наjближих. По речима Документиног активисте Еугена Јаковчића, сестре Вуковић су наjновиjи случаj такве праксе

hag.jpg

„Олуја“ представља кршење конвенције о геноциду из 1948.

Амерички стручњак за Балкан Стивен Меjер упозорава да пресуда Жалбеног виjећа Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу – понижава и тривиjализуjе оно што се догодило краjишким Србима, jер акциjа Хрватске воjске у љето 1995. сигурно представља кршење Конвенциjе о геноциду из 1948. године. Меjер jе у ауторском тексту за Срну под називом „Неправда у Хагу“ нагласио да одлука Жалбеног виjећа у случаjу Готовине и Маркача, у ствари, оправдава „Олуjу“ на начин на коjи ниjедна српска операциjа ниjе оправдана. „Жалбено виjеће прихватило jе аргумент да нема доказа коjи поткрепљуjу да jе масовни егзодус Срба из Краjине био циљ Хрватске воjске. Умjесто тога, Жалбено виjеће саопштило jе да jе

Бјеловац - парастос

Парастос за 109 настрадалих Срба из Бјеловца

У братуначком селу Бјеловац сутра ће бити служен парастос за 109 погинулих Срба из тог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека. Чак 68 Срба убијено је 14. децембра 1992. године, када су у рану зору јаке муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, упале у ова села на обали Дрине и починиле стравичне злочине. Зликовци су масакрирали, убијали и спаљивали све што су стигли, па и жене, дјецу и старце. Око половине убијених били су цивили који су спавали у својим кућама, гдје су и убијани. Прије парастоса, делегације Борачке организације, Удружења логораша регије Бирач, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивилa, општине Братунац и остали

Миливоје Иванишевић

Убијање цивила – велика побједа

Други тузлански корпус, jедан од наjвећих корпуса Армиjе БиХ, коjу су контролисале муслиманске власти, у своjоj монографиjи међу наjвеће побjеде уброjао jе уништавање на стотине српских села, као и убиство неколико хиљада српских цивила – истиче директор београдског Центра за истраживање злочина над Србима Миливоjе Иванишевић. Он у „Есеjу о муслиманским воjним победама током рата 1992-1995“ године, у коjи jе СРНА имала увид, анализира и оцjењуjе да са стратешке тачке та мjеста нису имала никакав значаj, да се радило о малим српским селима и засеоцима, у коjима су на свиреп начин углавном убиjани српски цивили, стариjи људи, жене и дjеца. Иванишевић анализира податке из „Монографиjе Другог корпуса Армиjе БиХ“, у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.