Bošnjacima u Mostaru zasmetala nagrada „Stepa Stepanović”

Datum objave: petak, 16 novembra, 2018
Objavljeno u Prvi svjetski rat
Veličina slova: A- A+

Obeležavanja oslobođenja grada na Neretvi u Velikom ratu nije bilo u pozorištu zbog primedaba na priznanje ustanovljenu po srpskom vojskovođi.

Stari most u Mostaru (Foto D. Vukotić)

Banjaluka – Svetla koja su povodom stotinu godina od završetka Prvog svetskog rata obasjala Stari most u Mostaru, zatamnila su neki tamošnji pogledi na istorijska dešavanja od pre jednog veka.

Pojedinim krugovima u Mostaru zasmetala je nagrada nazvana po srpskom vojskovođi Stepi Stepanoviću koju je povodom obeležavanja stogodišnjice oslobođenja Mostara u Prvom svetskom ratu ustanovilo Srpsko prosvetno i kulturno društvo (SPKD) „Prosvjeta”, Gradski odbor Mostar.

To je dovelo do toga da svečana akademija, prvobitno najavljena za salu Narodnog pozorišta, bude izmeštena u Vladičanski dvor u gradu na Neretvi. Naime, pre sedam dana mediji su preneli vest s mostarske konferencije za medije da je „Prosvjeta” utemeljila nagradu za humanost, toleranciju i suživot „Stepa Stepanović”, te da će prvi dobitnik te nagrade biti Anis Kosovac iz Konjica. Mostarski paroh Radivoje Krulj pojasnio je na toj konferenciji da je Kosovac ove godine podigao spomenik braći Petru i Pavlu Golubović, dečacima od sedam i pet godina, koji su stradali u Konjicu ratne 1992. godine.

„Želimo jednu lepu akademiju, gde ćemo, uz stihove Alekse Šantića koji ima čitav opus pesama i stihova posvećenih Stepi Stepanoviću i tom oslobođenju, evocirati uspomene”, rekao je Krulj. Izrazio je nadu da će ova nagrada postati tradicionalna te vratiti Stepu Stepanovića u Mostar „u kom je Stepanović bio jako cenjen”.

Istoričar Vuk Bačanović izjavio je pred novinarima da je Stepa Stepanović smatrao da nijedan narod u državi ne sme imati hegemoniju nad drugim narodom, jer je verovao da je to kamen-temeljac sreće svakog društva. Prisetio se misli čuvenog vojskovođe za koje veruje da su bitne za današnji koncept BiH: „Neka vas ime jedne od drugih nikada ne otuđi jer vi ste krv jedne krvi i kost jedne kosti. Neka vas vera ne razdvaja, jer Bog je samo jedan.”

Sarajevski list „Faktor” početkom nedelje objavio je tekst pod naslovom „Srpska ’Prosvjeta’ nagradu za humanost nazvala po velikosrpskom generalu”, pa prenose reakciju direktora Muzeja Hercegovine iz Mostara Asima Krhana koji u tome vidi „svojevrsnu provokaciju”.

Krhan federalnu javnost ubeđuje u to da je „general imao zadatak da na terenu provodi velikosrpsku hegemoniju koja se odvijala u više etapa, a koju su karakterisali progoni i ubijanja stanovništva, posebno Bošnjaka, kao neslavena i turskog elementa, te rušenje sakralnih elemenata…” Na kraju konstatuje da će „pokušaj vraćanja srpskoj vojsci oslobodilačkih elemenata iz tog perioda ostati jalov posao”.

Drugačiji pogled ima novinar i publicista Šemsudin Zlatko Serdarević koji je prethodno rekao kako je Stepa Stepanović simbol oslobođenja od okupacije jer „naši narodi nakon dugog perioda tada prvi put doživljavaju jednu slobodu”.

U „Prosvjeti” ne žele odgovarati na „neistine o namerama tog društva, kažu kako akademiju izmeštaju kako ne bi doveli u neugodan položaj one koji su im velikodušno ustupili salu u pozorištu, a na koje su „nerazumni i nečasni ljudi izvršili pritisak”.

Ne žele polemisati ni o „savezničkoj pobedi i velikom čoveku Stepi Stepanoviću čiju humanost promoviše i slavi Međunarodni crveni krst u Ženevi”. „Naša jedina i jasna namera je da obeležimo i promovišemo zajedništvo, ljubav, poštovanje i humanost, te da na dostojanstven način u naš grad vratimo ime i lik čoveka i humaniste koga su izbrisale marionetske vlasti NDH 1941. godine.

Mi se sećamo Stepe Stepanovića o kome su se najlepšim i najbiranijim rečima između ostalih izrazili: Safvet-beg Bašagić, reis-ul-ulema Džemaludin ef. Čaušević, Hasan Rebac, koji je ujedno i vojnik Stepe Stepanovića, Muslimansko udruženje Narodna uzdanica, Fehim Kafadarević, Mostarski gradonačelnik Salih Baljić… Mi slavimo Stepanovića, koga je opevao Aleksa Šantić u nekoliko pesama.”

Novinarka Mirela Savić poreklom iz Mostara, čiji su se preci borili u Prvom svetskom ratu, rekla je za naš list da mnogima u Sarajevu odavno smeta i Gavrilo Princip, te da je u celoj priči iritantno to što je Narodno pozorište u Mostaru napravljeno 1951. na započetom objektu srpskog doma.

Smeta joj i revizionizam u delu bošnjačke javnosti, posebno jer je Šantić, sem Stepi Stepanoviću, mnoge stihove posvetio muslimanima koji su u to vreme bežali iz BiH od austrougarskih vlasti.

Vremenski odmak od stotinu godina i zbivanja unutar jednog veka nekim su krugovima izgleda bila dovoljna da promene optiku posmatranja na dešavanja u BiH u vreme okončanja Velikog rata.

Povodom stogodišnjice otkako je Druga srpska armija Vojske Kraljevine Srbije, kojom je komandovao Stepanović, umarširala u Sarajevo, banjalučki mediji su se prisetili da je time simbolično okončana četrdesetogodišnja austrougarske okupacija BiH.

Autor: Mladen Kremenović

Izvor: Politika

Vezane vijesti:

Hercegovci u Srbiji : Čime je Paljetak zaslužio Šantićev šešir?

Nemanja Dević: Je l’ Sarajevo gdje je nekad bilo




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top