arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
sprsko-groblje.jpg

Обиљежавање 20 година од српског страдања у Кравици

4. јануар 2013.

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца сутра (5. jануара) ће бити служен парастос за 158 настрадалих Срба из овог мjеста и сусjедних заселака, од коjих jе њих 49 убиjено на Божић, 7. jануара 1993. године.Након парастоса делегациjе ће положити цвиjеће и прислужити свиjеће код Централног спомен-обиљежjа у Кравици за покоj душа око 3.400 настрадалих Срба из региjе Бирач. На православни Божић 1993. године, муслиманске снаге из Сребренице у Кравици су убиле 49, раниле 80 српских цивила и воjника, а седам их jе нестало од коjих пет ниjе пронађено ни након 20 година. Тога дана село jе опљачкано и запаљено jе 688 српских кућа, око 2.000

sudski-zavod-zg.jpg

Дo сaдa идeнтифицирaнo укупнo 751 пoсмртни oстaтaк српских жртaвa

26. децембар 2012.

Meђу лeшeвимa eксхумирaним у зaдњих jeдaнaeст гoдинa из мaсoвних, зajeдничких и пojeдинaчних грoбницa, нa Зaвoду зa судску мeдицину Meдицинскoг фaкултeтa у Зaгрeбу, идeнтифицирaнo je joш 17 пoсмртних oстaтaкa лицa српскe нaциoнaлнoсти, стрaдaлих нa пoдручjу Ликe, Дaлмaциje, Koрдунa, Бaниje, Зaпaднe и Истoчнe Слaвoниje у врeмeну oд 1991. дo 1995. гoдинe. Meђу идeнтифицирaнимa су: Влaдимир Душaнa Дрoбaц (1952) из Kрушeвцa;Никoлa Teoдoрa Kрajнoвић (1927) из Kипa, Дaрувaр; Сaрa Tривунa Kричкoвић(1921) из Читлукa, Гoспић; Mилкa Mилaнa Бaсaрa (1921) из Гoрњe Брусoвaчe, Вojнић; Mиjo Илиje Дaнojeвић (1937) из Kипa, Дaрувaр; Пeтaр Стeвe Пoлугa(1933) из Дaрувaрских Бaтињaнa, Дaрувaр; Никoлa Пaвлa Љубoтинa (1911) из Рaткoвцa, Oкучaни; Aнкa Mилaнa Нинкoвић (1915) из Meдaрa, Oкучaни; ЖeљкoНикoлe Лaлoш (1969) из Koсoвцa, Oкучaни; Вукaшин Пeтaрa Бoжичић (1935) из Пaклeницe, Oкучaни; Влaдo Рaдe Koвaчeвић (1947) из Бoрoвцa, Oкучaни;Дeсaнкa Чeдe Вукoтић (1925) из Бeoгрaдa; Пeтaр Пaвлa Вукoтић (1919) из Бeoгрaдa; Mлaдeн Mилутинa Вучић (1968) из Рajићa, Oкучaни; Бoшкo ЂурeMилинкoвић (1940) из Пaклeницe, Oкучaни; Рajкo Лaзe Tривунчић (1947) из Jaсeнoвцa, Oкучaни и Вeснa Mирe Чукoвић (1977) из Бaњa Лукe. Meђу идeнтифицирaнимa су и пoсмртни oстaци 18-гoдишњe

veritas2.jpg

Идентификовано 17 Срба убијених у „Бљеску“

21. децембар 2012.

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу идентификовани су посмртни остаци 17 Срба убијених у Хрватској од 1991. до 1995. године, међу којима и 18-годишња Бањалучанка Весна Чуковић убијена у хрватској акцији „Бљесак“. Весна Чуковић /1977/ је уочи акције „Бљесак“ из родне Бањалуке дошла у Пакленицу код младића Миленка Рауша да упозна његове родитеље и да заједно прославе првомајске празнике, саопштено је из Документационо–информационог центра „Веритас“. Међутим, сутрадан, 1. маја, хрватске оружане снаге напале су на заштићену зону УН, познату као сектор „Запад“, у којој се налазило и село Пакленица. Када је усљед дејства хрватских снага запаљена кућа у подруму које су се налазили жене и

posmrtni-ostaci-porodice-vukovic.jpg

Хрватска срамота: Побили породицу, па јој плене имовину

18. децембар 2012.

Европска пракса? Сестре Вуковић су наjновиjи случаj да фамилиjама коjе већ годинама чекаjу да им државно тужилаштво саопшти ко jе одговоран за убиство њихов наjмилиjих, пре одговора на то питање дође извршни поступак на имовину или слични парнични трошкови.   Посмртни остаци jедног од чланова породице Вуковић   Невладина организациjа Документа – Центар за суочавање с прошлошћу указала jе на нови правосудно-имовински скандал, чиjе су жртве сестре Радмила и Мирjана Вуковић из села Медаре у западноj Славониjи, коjима су хрватске снаге у акциjи „Бљесак“ побиле родитеље и малу сестру. Њихове би некретнине могле „на бубањ“ како би Хрватска подмирила трошкове парнице, коjом су оне безуспешно тражиле надокнаду штете због смрти наjближих. По речима Документиног активисте Еугена Јаковчића, сестре Вуковић су наjновиjи случаj такве праксе

hag.jpg

„Олуја“ представља кршење конвенције о геноциду из 1948.

17. децембар 2012.

Амерички стручњак за Балкан Стивен Меjер упозорава да пресуда Жалбеног виjећа Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу – понижава и тривиjализуjе оно што се догодило краjишким Србима, jер акциjа Хрватске воjске у љето 1995. сигурно представља кршење Конвенциjе о геноциду из 1948. године. Меjер jе у ауторском тексту за Срну под називом „Неправда у Хагу“ нагласио да одлука Жалбеног виjећа у случаjу Готовине и Маркача, у ствари, оправдава „Олуjу“ на начин на коjи ниjедна српска операциjа ниjе оправдана. „Жалбено виjеће прихватило jе аргумент да нема доказа коjи поткрепљуjу да jе масовни егзодус Срба из Краjине био циљ Хрватске воjске. Умjесто тога, Жалбено виjеће саопштило jе да jе

Бјеловац - парастос

Парастос за 109 настрадалих Срба из Бјеловца

13. децембар 2012.

У братуначком селу Бјеловац сутра ће бити служен парастос за 109 погинулих Срба из тог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека. Чак 68 Срба убијено је 14. децембра 1992. године, када су у рану зору јаке муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, упале у ова села на обали Дрине и починиле стравичне злочине. Зликовци су масакрирали, убијали и спаљивали све што су стигли, па и жене, дјецу и старце. Око половине убијених били су цивили који су спавали у својим кућама, гдје су и убијани. Прије парастоса, делегације Борачке организације, Удружења логораша регије Бирач, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивилa, општине Братунац и остали

Миливоје Иванишевић

Убијање цивила – велика побједа

11. децембар 2012.

Други тузлански корпус, jедан од наjвећих корпуса Армиjе БиХ, коjу су контролисале муслиманске власти, у своjоj монографиjи међу наjвеће побjеде уброjао jе уништавање на стотине српских села, као и убиство неколико хиљада српских цивила – истиче директор београдског Центра за истраживање злочина над Србима Миливоjе Иванишевић. Он у „Есеjу о муслиманским воjним победама током рата 1992-1995“ године, у коjи jе СРНА имала увид, анализира и оцjењуjе да са стратешке тачке та мjеста нису имала никакав значаj, да се радило о малим српским селима и засеоцима, у коjима су на свиреп начин углавном убиjани српски цивили, стариjи људи, жене и дjеца. Иванишевић анализира податке из „Монографиjе Другог корпуса Армиjе БиХ“, у

ekshumacija-oluja.jpg

Првa eксхумaциja нaкoн oслoбaђajућe прeсудe Гoтoвини

9. децембар 2012.

Oд 28. дo 30. нoвeмбрa из зajeдничкe грoбницe сa лoкaциje „Свeтa Maрa“ у Шибeнику eксхумирaни су пoсмртни oстaци 31 oсoбe, дoк их je 13 сa истe лoкaциje, чиjи je идeнтитeт биo пoзнaт, вeћ рaниje eксхумирaнo прeмa пojeдинaчним зaхтjeвимa пoрoдицa жртaвa. Рaди сe o пoсмртним oстaцимa сjeвeрнoдaлмaтинских Србa, углaвнoм убиjeних у свojим кућaмa тoкoм и нaкoн aкциje „Oлуja“. Иaкo je у питaњу jeднa oд вeћих зajeдничких грoбницa, зa кojу сe знaлo oд мaртa 1996. гoдинe, eксхумaциja сe oдвиjaлa углaвнoм уз тишину хрвaтских мeдиja, штo je бeз сумњe у дирeктнoj вeзи с нaциoнaлнoм припaднoшћу жртaвa. Oвo je првa eксхумaциja нaкoн изрeчeнe прaвoснaжнe oслoбaђajућe прeсудe хрвaтским гeнeрaлимa Гoтoвини и Maркaчу у чиjoj су зoни oдгoвoрнoсти пoбиjeни и

Ексхумација - фото илустрација

Из гробнице у Шибенику ексхумирано 11 стараца убијених у Олуји

2. децембар 2012.

Загреб – На локациjи Света Мара у Шибенику, где jе jуче завршена ексхумациjа посмртних остатака 31 особе убиjене у „Олуjи“, према подацима коjима располаже Информационо-документациони центар „Веритас“, било jе покопано 11 идентификованих цивила, просечне старости 68 година, међу коjима jе и седам жена.     Према подацима коjе jе „Веритас“ добио од хрватске стране 1996. године, на гробљу „Света Мара“ покопани су посмртни остаци 17 особа, од коjих 11 под именом, а остали под ознаком НН. Реч jе о севернодалматинским Србима, углавном, убиjеним у своjим кућама, а од тих 11 прелиминарно идентификованих сви су цивили просечне старости више од 68 година, међу коjима jе и седам жена, саопштено jе из

ljeskov-dub-hram.jpg

ПОЧЕЛА ГРАДЊА ХРАМА У ЉЕСКОВОМ ДУБУ

30. новембар 2012.

Уз благослов епископа захумско- херцеговачког и приморског Григориjа, у Љесковом Дубу у општини Гацко почела jе изградња храма посвећеног свим светим мученицима српским, међу коjима и житељима овог села страдалим од усташа и Ниjемаца 29. jуна 1943. године. У Љесковом Дубу jе тог дана на три стратишта на наjмучкиjи начин побиjено 183 људи – мушкараца, дjеце, стараца, жена и трудница, од коjих 165 житеља овог села и 18 мjештана околних села коjи су се у тренутку усташког терора затекли на том мjесту. Међу страдалима jе било 62 дjеце млађе од 10 година. Нису бирана средства ни начин убиjања, а 101 лице jе затворено у jедну кућу и запаљено. Предсjедник Одбора

Милан Тепић

Одржан помен Народном хероју, мајору Милану Тепићу

29. новембар 2012.

Уз песму ”Тамо далеко” на Дедињу у улици ”Милана Тепића” српска воjска, породица и приjатељи страдалог хероjа, припадници ратних удружења и представници Српског сабора Заветници положили су венац на спомен плочу и запалили свеће за покоj душе и вечну славу маjора Милана Тепића, коjи jе у Бjеловару 1991. године, попут воjводе Стевана Синђелића, жртвовао своj живот на бранику отаџбине. Јула месеца 1991. маjор Тепић се нашао у централном складишту борбених средстава у селу Беденику у близини Бjеловара. Припадници хрватског Збора народне гарде (Зенге) су припаднике Југословенске народне армиjе, коjи су се налазили на одслужењу воjног рока у касарни „Божидар Аџиjа“ у Бjеловару, држали у окружењу. У касарни се налазила 265.

tuzilastvo-BiH.jpg

Мујчиновићу осам година за злочине над Србима

29. новембар 2012.

Суд БиХ изрекао jе првостепену пресуду коjом jе Зурахид Муjчиновић осуђен на осам година затвора за нечовjечно поступање према српским цивилима у Сребренику 1992. године, док jе Сулеjман Хрустић ослобођен оптужби за учешће у овом злочину. Муjчиновић, бивши припадник Ловачке чете Армиjе БиХ у Сребренику, проглашен jе кривим да jе учествовао у злостављању српских цивила незаконито заточених у просториjама Омладинског дома у Рапатници, општина Сребреник, у jуну и jулу 1992. године, саопштено jе из Бирна. У пресуди jе наведено да jе Муjчиновић у више наврата – заjедно са другим особама – тукао Перу Ђукића рукама и ногама, пржио га лемилицом, прикључивао му кабл са струjом на уши, те сипао со

janko-velimirrovic.jpg

Велимировић: Ко одговара за 1650 мртвих ?

29. новембар 2012.

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић изjавио jе да jе краjње неприхватљиво да ни након 17 година од стравичног злочина над српским воjницима и цивилима у Мркоњић Граду jош нико ниjе одговарао. „Неприхватљиво jе да jош нико ниjе одговарао за многоброjне злочине над српским воjницима и цивилима на подручjу западне Краjине од уласка Хрватске воjске 1995. године до повратка српског становништва у фебруару 1996. године“, рекао jе Велимировић Срни. Он jе подсjетио да ови злочини jош нису процесуирани пред правосуђем БиХ, као и у Хрватскоj, гдjе jе подигнута само jедна оптужница за злочине у Мркоњић Граду против припадника 7. Гардиjске бригаде Хрватске воjске „Пуме“. „Према начину процесуирања

Бијељина: Парастос за 900 погинулих бораца

24. новембар 2012.

У манастиру Свете Петке у насељу Пет jезера у Биjељини данас jе служен парастос за 900 погинулих бораца, цивила и несталих са подручjа Илиjаша за вриjеме одбрамбено–отаџбинског рата. Члан Управног одбора Удружења „Приjатељи Илиjаша“ Влаjко Лукић рекао jе да jе дужност удружења, родбине и приjатеља да сваке године одаjу почаст наjвећим jунацима илиjашког краjа. „Више од 900 људи jе погинуло у одбрамбеном рату. Ту су борци коjи су погинули на Илиjашу, али и они коjи су животе изгубили и на овим просторима. Међу њима су и цивилне жртве рата, нестала лица и дjеца“, рекао jе Лукић.Он jе додао да се парастос обиљежава сваке посљедње суботе приjе божићног поста.Лукић jе рекао да

pucnji-u-srbe.jpg

МЕЂУНАРОДНИ ПУЦЊИ У СРБЕ

20. новембар 2012.

Срби у Републици Српскоj често су се послиjе рата налазили на мети „чувара мира“, чиjа jе бахатост знала да иде толико далеко да пуцаjу и убиjу или да из охолости нападаjу становништво, као недавно у Бањалуци, али одговорни никада нису кажњени. Списак жртава jе дуг, а демонстрирана сила према недужним људима углавном jе правдана – „самоодбраном“. Прва жртва СФОР-а био jе бивши начелник Станице jавне безбjедности Приjедор Симо Дрљача, кога су 10. jула 1997. године убили британски воjници пред његовим сином и шураком. Дрљача jе тада био на пецању у мjесту Градина код Омарске. НАТО jе послиjе тога саопштио да jе Дрљача убиjен у „самодобрани“, иако су докази и свjедоци

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА