Хрватска омбудсманка: Релативизација злочина НДХ отвара простор мржњи

„Треба јасно истаћи да је према Уставу државни суверенитет Хрватске настао насупрот проглашењу НДХ, да је НДХ супротстављена савременој Хрватској, као и да је Хрватски сабор Декларацијом о антифашизму 2005. године потврдио антифашистичку демократску утемељеност и опредијељеност Хрватске те позвао на потребу афирмације и његовања антифашистичких вредности”, истакла је омбудсмнка.

Како је додала потребно је „уважити захтеве представника ромске, српске и јеврејске заједнице и антифашистичких удружења и тиме створити услове за одржавање јединствене комеморације, којом би се на примерен начин одала почаст жртвама и изразила солидарност са заједницама страдалима од усташког режима, а Спомен подручје Јасеновац испунило своју улогу – подсећало на страхоте које је човек у стању да учини човеку”, рекла је она.

„Појаве негирања карактера НДХ и размера злочина усташког режима, истицања симбола у јавном простору или коришћење синтагми којима се према њему изражавају симпатије, у хрватском су друштву толико учестале, да су готово прећутно прихваћене”, оценила је Видовић.

Како је рекла негирање злочина почињених у НДХ или њихових размера, негирање је прошлости препуне мржње и насиља према Ромима, Србима, Јеврејима и политичким противницима усташког режима.

„Оно охрабрује, а понекад и јесте, говор мржње који води ка дискриминацији, па и насиљу према припадницима ових група. Тиме се негује континуитет мржње – и нарушавају вредности једнакости, владавине права и људских права, на којима почива Устав Републике Хрватске”, закључила је омбудсманка.

Она је додала да је едукација нужна, као и развијање толеранције и културе историјског сећања, на шта је указало и истраживање спроведено међу ученицима завршних разреда средњих школа у Хрватској, преноси Танјуг.