arrow up
AMBLEM.jpg

СРПСКИ ОФИЦИРИ И ВОЈНИЦИ НИСУ ОКАЉАЛИ ОБРАЗ,РУКЕ И ИМЕ

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе jуче jе у Спомен храму Светог Василиjа Острошког и Тврдошког у кругу Касарне „Билећки борци“ служио Свету архиjереjску литургиjу и помен свим припадницима херцеговачког корпуса коjи су погинули у одбрамбено – отаџбинском рату. „У овом рату, у овоj нашоj Херцеговини, jа као и сваки од вас може да посвjедочи да смо имали изванредне официре и воjнике и оно што представља велику част и радост jесте да нема наших официра и воjника тамо гдjе се помињу они коjима jе окаљан образ, руке и име“, истакао jе владика Григориjе обраћаjући се присутнима поводом обиљежавања 12. маjа – Дана Воjске Републике Српске. Владика Григориjе jе поручио

radonja-zlocin-kordun.jpg

Шума Радоња

На данашњи дан приjе 72 године, усташе и домобрани на Кордуну поклали више од 250 Срба Шума Радоња, на путу од Биљега према жељезничкоj станици Славско Поље, у jарку, уз пут. 8. маjа 1942. године поклале усташе и домобрани више од 250 српских цивила    Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.    Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e–maila: [email protected] , телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

Миодраг Линта

Линта тражи да се поштује закон о правима мањина

Прелепљивање налепница потврђуjе да су Срби у Хрватскоj грађани другог реда и да закон за њих не важи, оценио председник Коалициjе удружења избеглица Миодраг Линта. Предстaвници удружења бранитеља су jуче прелепили налепнице с хрватском заставом преко двоjезичних табли на државним институциjама у Вуковару. Линта jе истакао да посебно забрињава то што jе хрватска полициjа мирно посматрала противуставну и противзакониту акциjу представника бранитељских удружења, преноси Танjуг. Сматра да Срби у Хрватскоj нису могли ништа друго ни да очекуjу, с обзиром да су наjвиши хрватски званичници, пре два дана у Окучанима, на обележавању 19. годишњице акциjе „Бљесак“, рекли да jе то „велики дан за Хрватску и дан победе и дан одбране њене слободе

dobrovoljacka-pomen-majka.jpg

Добровољачка: Одата почаст страдалим војницима ЈНА

Чланови породица воjника некадашње ЈНА, страдалих у Добровољачкоj улици у Сараjеву 1992. године, као и преживjели злочина и званичници Републике Српске, на челу са премиjером Српске Жељком Цвиjановић, мирно су данас у колони стигли у Добровољачку улицу и одали почаст страдалима. Учесници обиљежавања, међу коjима jе био и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Петар Ђокић, те представници локалних власти, су на мjесту страдања воjника ЈНА положили руже и прислужили свиjеће. Припадници Министарства унутрашњих послова Кантона Сараjево обезбjеђивали су оваj скуп, коjи jе протекао мирно и достоjанствено. Након мирне шетње, полагања цвиjећа и паљења свиjећа у Добровољачкоj улици, обиљежавање 22 године од страдања припадника ЈНА у овоj сараjевскоj улици биће

vojnici-skenderija.jpg

Сјећање на Добровољачку- 22 године од злочина

Данас се навршаваjу 22 године од када jе извршен ратни злочин над припадницима ЈНА у бившоj Добровољачкоj улици у Сараjеву. У оружаним нападима на припаднике ЈНА у Сараjеву 2. и 3. маjа убиjена су 42,а рањена 73 лица, те заробљено 215 лица.     Обиљежавање 22 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкоj улици, у Сараjеву почиње служењем парастоса за погинуле у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима. Након парастоса предвиђен jе одлазак у Сараjево и мирна шетња улицом у коjоj jе извршен злочин. Обиљежавању ће, између осталих, присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Петар Ђокић. У МУП-у Кантона Сараjево речено jе да за данас у Добровољачкоj ниjе наjављен

slika-gradiska-komemoracija.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 19 ГОДИНА ОД ЕГЗОДУСА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ

У Градишци jе данас, у присуству предсjедника Републике Српске Милорада Додика, обиљежено 19 година од егзодуса Срба из Западне Славониjе парастосом у храму Покрова Пресвете Богородице, полагањем виjенаца и прислуживањем свиjећа на спомен-плочу, те спуштањем виjенаца и цвиjећа са средине моста у риjеку Саву. Комемоарцииjи jе присуствовала и делегациjа Удружења грађана Јадовно 1941. из Бањалуке на челу са др. Душаном Басташићем. Додик jе том приликом поручио да ће 1. маj остати записан у генима Срба у наредним поколењима. „Постоjи генерална опструкциjа од Хрватске да истина и правда не изађу на видjело. Српски народ jе данас расут у неколико држава и мора да се интегрише како би опстао. Срби мораjу имати право на живот, право на

dusan-zurovac.jpg

У СУБОТУ ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ О ЗЛОЧИНУ У ДОБРОВОЉАЧКОЈ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 1. МАЈА /СРНА/ – Књижевници Душан Зуровац и Страхиња Живак промовисаће у суботу, 3. маjа, у Источном Сараjеву своj заjеднички велики проjекат, књигу „Злочин у Добровољачкоj улици у Сараjеву“. „У овоj књизи понудили смо до сада непозната свjедочанстава о самом злочину, али и застрашуjуће поjединости о страдањима сараjевских Срба на самом почетку сукоба у БиХ“, рекао jе Срни Зуровац, коjи jе и предсjедник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сараjеву „Истина“. Он jе истакао да jе злочин из засjеде, коjи су извршиле паравоjне муслиманско-хрватске формациjе над припадницима ЈНА 2. и 3. маjа 1992. године на Скендериjи и у Добровољачкоj улици у Сараjеву, jош завиjен у вео

19 година од акције „Бљесак“

Београд, Градишка, Окучани — Навршава се 19 година од почетка акциjе „Бљесак“ у коjоj jе 1. и 2. маjа 1995. убиjено 283 Срба из западне Славониjе, а протерано наjмање 15.000 људи. Међу убиjеним Србима jе било 57 жена и деветоро деце.   Ово су подаци докумантационо-информативног центра „Веритас“, док према подацима Хрватског хелсиншког одбора, убиjено jе између 83 и 100 српских цивила, а обе невладине организациjе истичу да нико из хрватске воjске или полициjе ниjе процесуиран за ратне злочине у „Бљеску“. У Цркви Светог Марка данас ће бити служен парастос поводом 19 година од страдања Срба у операциjи хрватске воjске „Бљесак“ у западноj Славониjи 1995. године. Према подацима Хрватског хелсиншког одбора, 1. и 2.

Сарајево

ТУЖИЛАШТВО БиХ СРАМНО ИГНОРИШЕ СТРАДАЊЕ СРБА У САРАЈЕВУ!

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 30. АПРИЛА /СРНА/ – Током 2. и 3. маjа 1992. године над припадницима ЈНА у Сараjеву почињени су тешки злочини: напад на колону воjника у Добровољачкоj улици и отимање чланова њихових породица, коjе су паравоjне мислиманске формациjе користиле за уцjењивање и размjену.  Припадници „Зелених беретки“, „Патриотске лиге“, „Бисера“ и других озлоглашених паравоjних муслиманских jединица отимали су дjецу и супруге припадника ЈНА да би их потом размjењивали, с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сараjеву. Правосудне институциjе БиХ, упркос тврдњама да „раде“ на том случаjу, ни након 22 године од крвавог злочина у Добровољачкоj улици нису учиниле ништа на процесуирању криваца, а породице жртава

institut-za-nestale-2.jpg

Захтјев Влади да повуче одлуку о постојању Института

Предсjедништво Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила упутиће захтjев Влади Републике Српске да повуче одлуку коjом jе законом предвиђено постоjање Института за тражење несталих лица БиХ, jер до сада, кажу, ниjе испунио разлог свог постоjања.   Српска мора добро да размисли да ли Институт, овакав какав jесте, треба да постоjи, истакли су чланови републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца. Упућене су критике на рад српских представника у Институту „Не спроводи се закон о несталим, одредба да нема дискриманациjе,а она jе изразито доказана и статистика то показуjе. Нема плаћања из базе из средстава буџета институциjа ентитета”, рекао jе Недељко Митровић,  предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и

bn-izazovi.jpg

Хрватска дискриминише протјеране Србе (ВИДЕО)

У периоду од 1992 – 1995. године око 250. 000 Срба протjерано jе из Хрватске. Убиjено jе и нестало око 7.000, међутим тачан броj ни данас ниjе познат.  Многоброjни Срби ратне године у Хрватскоj провели су у логорима. Због вjерске и етничке дискриминациjе нико од њих данас не може да оствари, приjе свега своjа имовиниска права, у Хрватскоj. Многи од њих повjерили су своjу имовину хрватским сусjедима, али су касниjе преварени. Међу њима jе и отац Божане Врљановић из Западне Славониjе, коjа каже: ”Он jе покушао да врати имовину. Ми смо судски тражили, борили се за његову имовину. Међутим хрватски судови су увиjек били на страни своjих држављана.” Погледаjте  комплетну емисиjу Хрватска jе створила такав правосудни

sarajevo-pic.jpg

Борци не oдустају од вјерског обреда на мјесту злочина!

ИСТОЧНО САРАЈЕВО 25. АПРИЛА /СРНА/ – Борачка организациjа Сараjевско-романиjске региjе неће одустати од захтjева да страдање припадника ЈНА у Добровољачкоj улици 1992. године у Сараjеву буде обиљежено служењем парастоса на мjесту злочина. Предсjедник Борачке организациjе Сараjевско-романиjске региjе Жељко Лалић поручио jе да ће истраjати у захтjеву, jер у Републици Српскоj нико нема проблема када долази да обиљежава неки датум. Он jе истакао да ова организациjа никада неће прихватити обjашњење да из безбjедносних разлога не може бити служен парастос за душе убиjене браће сабораца на мjесту гдjе су убиjени. „То jе чиста опструкциjа овог догађаjа и неко намjерно покушава да нас исцрпи да одустанемо од тог захтjева и да се забораве

Бљесак

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ГОДИШЊИЦЕ ЕГЗОДУСА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ

У Градишци ће 1. маjа бити обиљежено 19 година од страдања Срба и њиховог протjеривања са простора Западне Славониjе у операциjи хрватске воjске и полициjе „Бљесак“. Обиљежавање годишњице организуjу Удружење Срба протjераних из Западне Славониjе, општина Градишка и Српска православна црква.  У четвртак, 1. маjа, у 9.30 часова у цркви Пресвете Богородице у Градишци биће служен парастос за насрадале. Из Удружења jе саопштено да jе за 10.45 часова планирано обраћање предсjедника Републике Српске Милорада Додика и полагање виjенаца на спомен-плочу испред цркве Пресвете Богородице у Градишци. Програмом jе у 11.00 часова предвиђено да колона окупљених прошета до средине моста и да се у знак сjећања на страдале спусте виjенци у

Да ли излазе на видјело злочини над Србима у Посавини!?

ШАМАЦ, 23. АПРИЛА /СРНА/ – За четворицу бивших припадника ХВО-а из Оџака постоjе чврсти докази да су учествовали у силовањима, ударању и убиjању српских заточеника 1992. године и њихово хапшење показуjе да jе Тужилаштво БиХ коначно почело да ради своj посао, изjавио jе Срни предсjедник Удружења логораша из Брода Ахе Михаjлов.   Михаjлов каже да се нада да Тужилаштво БиХ неће стати на томе, напоменувши да jе у Броду 1992. године било 10 логора, те да имаjу више од 2.000 страница доказног материjала али га да Тужилаштво и Суд БиХ нису користили након што jе враћен из Хага. Према његовим риjечима, у jулу 1992. године у Броду jе било више

zasto-pomen.jpg

Сећање на жртве бомбардовања РТС-а

Полагањем венаца и паљењем свећа код споменика „Зашто?“, ноћас у два сата и шест минута, породице, колеге и приjатељи одали су пошту радницима РТС-а погинулим у бомбардовању 1999. године.     У нападу НАТО-а убиjено jе 16 радника Радио Телевизиjе Србиjе. Тачно у два сата и шест минута навршило се 15 година од погибиjе 16 радника Радио-телевизиjе Србиjе. НАТО jе 23. априла 1999. године бомбардовао РТС са два разорна проjектила. Породице, колеге и приjатељи положили су венце и упалили свеће код споменика „Зашто?“ у Абердаревоj улици. Сећање на жртве бомбардовања РТС-а Обраћаjући се окупљенима у име породица настрадалих Мирослав Медић, брат погинулог Синише Медића, рекао jе да су радници РТС-а погинули када

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.