19 година од акције „Бљесак“

Београд, Градишка, Окучани — Навршава
се 19 година од почетка акциjе „Бљесак“ у коjоj jе 1. и 2. маjа 1995. убиjено 283 Срба из западне Славониjе, а протерано наjмање 15.000 људи. Међу убиjеним Србима jе било 57 жена и деветоро деце.

Ово су подаци докумантационо-информативног центра „Веритас“,
док према подацима Хрватског хелсиншког одбора, убиjено jе између 83 и 100 српских
цивила, а обе невладине организациjе истичу да нико из хрватске воjске или полициjе
ниjе процесуиран за ратне злочине у „Бљеску“.

У Цркви Светог Марка данас ће бити служен парастос поводом 19 година од страдања Срба у операциjи хрватске воjске „Бљесак“ у западноj Славониjи 1995. године.

Према подацима Хрватског хелсиншког одбора, 1. и 2. маjа 1995. године, у акциjи
„Блесак“ убиjено jе измедjу 83 и 100 српских цивила.  Више од 160 познатих гробних места у западноj Славониjи jош нису ексхумирани, а процес идентификациjе погинулих споро тече.
Последња ексхумациjа jе обављена децембра прошле године на Медицинског факултета
у Загребу, када су идентификовани посмртни остаци 17 Срба убиjених у „Бљеску“
и у претходним хрватским воjним акциjама на подручjе западне Славониjе од 1991.
до 1995. године. У том периоду из западне Славониjе протерано jе више десетина хиљада
Срба.
У акциjи „Бљесак“, коjа jе траjала 1. и 2. маjа 1995. године, у таj део
западне Славониjе, коjа jе била у саставу Републике Српске Краjине, односно сектора
Запад под заштитом снага УН, ушло jе 16.000 припадника хрватских снага.
Према подацима организациjе за људска права „Хjуман раjтс воч“, након
„Бљеска“ ухапшено jе 1.500 Срба, а од њих су многи тада били одведени
у логоре у Вараждину, Славонскоj Пожеги, Новоj Градишки и Бjеловару.
Према подацима Документационо-информативног центра „Веритас“, за злочине
у „Бљеску“ и оне почетком деведесетих година на подручjу западне Славониjе,
нико од хрватских руководилаца ниjе одговарао. 

Против команданта треће гардиjске бригаде Хрватске воjске Младена Круљца, 2005. године jе поднета кривична приjава, али оптужница ниjе подигнута, а он jе накнадно унапређен у чин
генерала.  Две невладине организациjе из Хрватске – Инициjатива младих за људска права за Хрватску и Српски демократски форум поднеле су 2012. године кривичну приjаву против починилаца ратних злочина над заробљеницима након операциjе „Бљесак“.
Приjава jе поднета против непознатих починилаца, односно командира и одговорних
лица у jединицама полициjе и воjске коjе су у логорима неколико градова, али пре
свега у Вараждину где jе третман био наjбруталниjи, малтретирале ратне заробљенике.
Према наводима две НВО, постоjе броjне изjаве о поступцима над заробљеним Србима,
али и о коректном поступку поjединаца. Иако jе малтретирања заробљеника било и у
спортскоj дворани у Бjеловару, она нису била тако изражено као у Вараждину.
Због ратних злочина у „Бљеску“, Хашко тужилаштво jе дуго припремало оптужницу
против тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана, коjи jе, у међувремену, умро
1999. године.
Поводм 19 година од акциjе „Бjесак“, Координациjа српских удружења породица
несталих, убиjених и погинулих лица са простора бивше Југославиjе издаjе затражило
jе од надлежних органа Хрватске „процесуирање злочина над невиним српским цивилима“.
Истиче и да “ слављење акциjе Бљесак од стране званичне Хрватске, без осуде
злочина и без процесуирања почињених злочинаца, ниjе пут ка суочавању с прошлошћу
и успостављању нормалних односа између хрватског и српског народа, коjи jе потребан
и jеднима и другима“.
То удружење у саопштењу истиче и да „породице несталих изражаваjу незадовољство
спорим ексхумациjама идентификациjама српских жртава у Хрватскоj“.
У западну Славониjу се, 18 година после „Бљеска“, вратило тек око
1.500 Срба, углавном стариjе особе. Ту jе велики броj кућа и остала имовина протераних
дата избеглим Хрватима из Босне и Херцеговине.
Само два месеца после „Бљеска“, почетком августа 1995, Хрватска jе спровела
воjно-полициjску акциjа „Олуjа“, у два сектора под заштитом УН, а према
подацима „Веритаса“, убиjено и нестало 1.922 Срба из некадашње Републике
Српске Краjине. Од тог броjа 1.192 били су цивили.

Извор: Б92

Везане виjести:

БЉЕСАК