Гога: И данас се тресем кад видим нож, униформу и чизме

 Недељко Гога, који је као дијете преживио ужас усташког логора, поводом најаве да ће 30. новембра у Сиску бити одржан „научни скуп“ о тобожњем збрињавању ратне сирочади у НДХ, каже да се и данас тресе када види нож, ма коју униформу и чизме са високим сарама.

„Нож – због клања недужне деце и слика које су ми се урезале у сећање, униформу због усташких злочинаца који су крв с ножа лизали“, прича Гога, наводећи да су му највећи бол нанијеле угланцане чизме усташа са високим сарама које су у његовом сјећању нешто најокрутније.

Он је за „Политику“ рекао да је био живи леш када је њега и брата Васу из логора извукла мајка, која, каже, није смјела да га подигне, већ га је увила чврсто у неке крпетине као бебу на рођењу да јој се не распадне у рукама.

Гога истиче да је у логору, који је носио званичан назив „Прихватилиште за дјецу избјеглице“, био „збринут“ тако што му је усташа одсјекао нос.

„Бајонетама су ми као петогодишњака пробадали бутине на левој и десној нози. Дубоки, велики ожиљци и данас су јако видљиви“, каже Гога.

Према његовим ријечима, дјеца логораши била су окружена часним сестрама које су „бринуле“ о њима и смијале се док су српска дјеца болесна, са ранама по цијелом тијелу, изгладњела, у ритама и пуна вашки, покушавала да са земље узму кромпир који би из казана са кључалом водом пред њих био изручен на земљу.

„Наше ручице су већ раније биле израњаване и у пликовима. Морали смо брзо да их извлачимо из те вреле текућине чекајући као гладни вуци да се бар мало охлади. Часне сестре су стајале око нас, сладиле су се над том сликом из пакла, смејале се и подстрекивале нас да прионемо, да будемо брзи“, прича Гога.

Он наглашава да је њега и брата из сисачког логора, у готово надреалној акцији, извукла мајка Савка, партизанка, пушкомитраљезац са Козаре.

Гога се петнаестак година послије проживљеног у логорима Јасеновац и Сисак, након тешких психичких и физичких криза, ипак, извукао из свијета мрачних сјећања на пакао у који је 1942. бачен као петогодишњак са старијим братом Васом.

„Техником самосавлађивања и контроле емоција овладао сам током годину дана боравка на Тибету, где сам као тешки инвалид, на штакама и с несносним боловима стигао 1956. и тамо остао дуже од годину дана“, додаје Гога, који је реноимирани умјетник, сликар и скулптор, свјетски путник и инвалид прве категорије.

Гога је добио захвалницу од славног режисера Стивена Спилберга за „непроцјењив допринос“, пристајући да свједочи о свом животу пред камером за његову чувену архиву о Холокаусту и геноциду.

Логор у Сиску који је заиста носио званичан назив „Прихватилиште за дјецу избјеглице“ прогутао је од 3. августа 1942. године до јануара 1943. године животе 2.000 српске дјеце, углавном са Козаре, узраста од колијевке до 15 година.

„Научни“ скуп „Збрињавање ратне сирочади у Сиску од 1942. до 1943. године“ биће одржан на иницијативу сисачког бискупа Владе Кошића, а циљ је да се, како се наводи, „докажу напори локалног становништва и надбискупа Алојзија Степинца у помоћи дјеци која су страдала, те да се покушају дефинисати судбине особа које су преживјеле ту хуманитарну калварију“.

Међу најављеним учесницима је и доктор Влатка Вукелић, која је почетком овог мјесеца у „Гласу концила“ изјавила да је „лаж“ постојање концентрационих логора у Сиску у вијеме НДХ.

Извор: СРНА

Везане вијести:

У Сиску служен парастос за 2.000 убијене српске дјеце са Козаре

Усташки пир над српском децом

Логори Цапраг и Сисак