Одбиjањем Кутиљеровог плана Алиjа Изетбеговић земљу увео у разарања и крваве обрачуне. Кутиљеро: Моjа мапа и она из Деjтона скоро исте. Могли смо сачувати многе животе Жозе Кутиљеро БОРБА Алиjе Изетбеговића и његових ментора са Запада за унитарну босанску државу увела jе земљу у крвави рат коjи jе могао да буде спречен да jе прихваћен моj план мирне поделе териториjе на три дела! Ова изjава португалског дипломате Жозеа Кутиљера, творца мировног плана за БиХ, познатог као “Кутиљеров план”, актуелна jе и данас, 23 године након што jе пропао његов предлог мирне поделе Босне на бошњачку, српску и хрватску териториjу. У Лисабону су 23. фебруара 1992. године на конференциjи о БиХ,

Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић поручио jе данас у Угљевику да име, лик и дjело славног командант Прве маjевичке бригаде Воjске Републике Српске (ВРС) Милана Јовића, као и свих погинулих бораца у одбрамбено-отаџбинском рату, не може и никада неће бити заборављено. “На почетку воjничке кариjере имао сам срећу да, као млад потпоручник у гарнизону Панчево, упознам Милана Јовића коjи тада био на дужности команданта диверзантског одреда. Од самог упознавања стекао сам утисак да jе риjеч о одлучном и храбром официру коjи зна шта хоће”, рекао jе Савчић на Свечаноj академиjи посвећеноj Милану Јовићу. Он jе подсjетио да jе Јовић био српски официр коjи jе увиjек командовао “за мном”,

Породице несталих и убиjених Срба у западноj Славониjи и у другим диjеловима Хрватске током деведесетих година 20. виjека никада неће одустати од намjере да њихови наjмилиjи буду пронађени, идентификовани, регистровани, те опоjани према православним обичаjима, порука jе округлог стола “Славониjа без права на ћутање” одржаног у Београду. Публициста Јања Тодоровић, коjа се уз благослов Његове светости патриjарха српског Иринеjа обратила скупу, рекла jе да jе западна Славониjа само jедно од великих српских страдања у прошлом виjеку, коjи jе савремени свиjет и модерна Европа игнорисала, прећутала и заборавила. Управо зато, рекла jе она, Срби ма гдjе се налазили мораjу вратити свиjест о томе ко су и радити на колективном сjећању. “Бог

Почасни предсjедник националног савjета Српског сабора “Заветници” писац Антониjе Ђурић поручио jе синоћ да вjеруjе у васкрс Србиjе пуне моралног здравља и витештва.Поводом три године од оснивања “Заветника” Ђурић jе рекао да вjеруjе да ће младост окупљена око овог сабора успjети да се избори за Србиjу каква jе била кроз виjекове. Ћурић, коjи jе аутор драме “Солунци говоре”, рекао jе да се jош као млад заклео да ће се до посљедњег даха борити за Србиjу, баш као што то данас раде активисти “Заветника”. “Ова младост ће дати све за своjу отаџбину Србиjу и за маjчицу Русиjу, jер jе привилегована да има две маjке”, рекао jе Ђурић. Портпарол Српског сабора “Заветници”

На данашњи дан 1992. године постављени су темељи такозваног Кутиљеровог плана коjи jе могао да сприjечи рат у БиХ и коjи су потписале све три националне стране, али га jе лидер СДА Алиjа Изетбеговић убрзо одбацио.  План jе предвиђао стварање три конститутивне национале jединице у коjе би ушле већинске општине све три стране. Муслиманскоj конститутивноj jединици припало jе 50 општина, односно 44 одсто териториjе. Српскоj конститутивноj jединици припало jе 37 општина, односно 44 одсто териториjе (због величине општина и власништва у катастру). А хрватскоj 20 општина или 12 одсто териториjе БиХ. Према том плану, БиХ би се састоjала од три конститутивне jединице и свака од њих, као и централно тиjело

Удружење киднапованих и убиjених на Косову и Метохиjи критиковало jе државнике Србиjе и медиjе због ћутања о српским жртвама, подсjећаjући да ни послиjе 17 година ниjе разриjешен ниjедан злочин над Србима на Косову и Метохиjи. У отвореном писму свим државницима Србиjе од 1998. године па до данас и српским медиjима, ово удружење напомиње да “за правдом вапи 2.500 српских душа”. Удружење подсjећа да су породице жртава Хрвата, муслимана и Албанаца имале огромну медиjску подршку у Србиjи и да се даноноћно извjештавало о Сребреници, Вуковару, “опсади Сараjева”, Маркалама, Рачку, Батаjници, Перућцу, Петровом Селу… Породице српских жртава питаjу “шта и ко jе зауставио исцрпно и континуирано извjештавање о масовноj гробници у Жиливодама,