arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Milorad_Dodik.jpg

Међународна комисија за истину о Сребреници

Предсjедник Републике Српске Милорад Додик изjавио jе да инсистира да се успостави међународна комисиjа коjа би утврдила истину о догађаjима у Сребреници из jула 1995. године, jер несразмjер између тврдње о 8.000 страдалих и чињенице о око 4.000 сахрањених послиjе толико година, говори да у свему томе „постоjи неки проблем“. Предсjедник Републике Српске Милорад Додик „Нама се говори да jе 8.000, а тамо на мезарима има око 4.000 сахрањених послиjе толико година, а они из Хага су закључивали на причи о 8.000. Мени jе веома неугодно да лицитирам о броjу, али очигледно jе да постоjи неки проблем у свему томе“, навео jе Додик. Предсjедник Српске jе за Радио – телевизиjу

Milenko_Pavlovic.jpg

Традицијом против заборава

Ратни ветерани и чланови друштва руско српског приjатељства “ Косовско огњиште “ из Косовске Митровице окупили су се код споменика Бели андjео и одали почаст и помен пуковнику пилоту Миленку Павловићу, коjи jе погинуо на данашњи дан 1999. године, и свим осталим жртвама НАТО агресиjе. Миленко Павловић Повод оваквог окупљања како су истакли чланови Друштва руско-српског приjатељства jе „Традициjом против заборава“.Тог 4.маjа 1999.године 41. дана рата погинуо jе пуковник пилот Миленко Павловић. „Поред њега погинули су и Живота Ђурић и Зоран Радосављевић коjи jе родjен у Приштини“, рекао jе Верољуб Петронић из Друштва руско-српског приjатељства и додао да “ морамо да учимо нашу омладину и наш народ и да их

Dudik_komemoracija.jpg

Бајић: Комеморација на Дудику од сада уз обавезан парастос

У традициjи српског народа jе да се невино страдалим жртвама различитих погрома одаjу помени у складу са верским обичаjима Српске православне цркве. Таква пракса се проводи широм стратишта на подручjу бивше СФРЈ те не видимо разлог да се дужна пошта невино страдалима на овакав начин не ода и на Дудику на коjем jе у Другом светском рату стрељано неколико стотина Срба и антифашиста с подручjа Срема и Славониjе, наводи у саопштењуу за jавност председник Градске организациjе СНС-а Небоjша Баjић. Додаjе како jе сходно томе СНС упутио писмо Удружењу антифашистичких бораца и антифашиста града Вуковара у коjем су затражили да се на обележавању годишњице страдања антифашиста на Дудику у оквиру службене

Gdje_su_nestali_Srbi_sa_Kosmeta.jpg

НИКОЛИЋ ДА УВРСТИ У ПЛАТФОРМУ И ОТЕТЕ СРБЕ

Удружење киднапованих и убиjених на Косову и Метохиjи апеловало jе данас на предсjедника Србиjе Томислава Николића да у Платформу за Косово и Метохиjу уврсти и захтjев за расвjетљавањем судбине отетих Срба. У отвореном писму упућеном предсjеднику Србиjе наводи се да породице отетих Срба посљедњу наду и спас своjих киднапованих чланова виде у платформи за Косово и Метохиjу, коjу jе израдио Николић. Удружење jе истакло да ниjедна досадашња Влада као ни предсjедник Србиjе „од ДОС-овске владе наовамо у многим платформама и револуциjама о Косову и Метохиjи никада нису тражили да се отети Срби ослободе и врате своjим породицама“. У писму се наводи да jе Србиjа на захтjев ЕУ, САД и Савjета

Momenat_rusenja_Zezeljevog_mosta_u_Novom_Sadu.jpg

Триптих о “Милосрдном анђелу“ у Новом Саду (најава)

У НАТО нападу на Србиjу 1999., у Новом Саду, срушени су мостови и зграда телевизиjе. Али документи о животу и смрти у Новом Саду, као и у целоj Србиjи, нису остали незабележени.   НАТО зликовци погађаjу Жежељев мост у Новом Саду 26. априла 1999.   Друштво новинара Воjводине и Филмски фестивал “Бдење душе“ Вас позиваjу, Три дана после и 16 година касниjе на ТРИПТИХ О “МИЛОСРДНОМ АНЂЕЛУ“ У НОВОМ САДУ – избор из програма са 7. Карловачке манифестациjе “ФИЛМСКО БДЕЊЕ ДУШЕ“ Говоре:Младен Булут, председник ДНВСрђан Илић, уметнички директор фестивала   Уторак, 5. маj 2015., у 19.00 сати. Клуб новинара ДНВ – Нови Сад, Воjвођанских бригада 17/III У НАТО нападу на

Kolona_vozila_JNA_bila_je_pod_pratnjom_UNPROFOR-a.jpg

„ЛЕГИТИМНЕ МЕТЕ“ У ВИДНО ОБИЉЕЖЕНОМ САНИТЕТСКОМ ВОЗИЛУ?!

Биланс крвавог пира – 42 убиjена воjника и цивила, и то у Дому ЈНА jедан, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендериjи 14, Добровољачкоj улици девет и на другим локациjама у Сараjеву 13… Колона возила ЈНА била jе под пратњом УНПРОФОР-а Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Гордана, сестра убиjеног Обрада Гвозденовића, коjи jе у чину потпоручника био у служби при Команди Друге воjне области ЈНА у Сараjеву, у свом свjедочењу истиче да се Команда не може сматрати борбеном воjном jединицом, већ се ради о – административноj jединици. „Моj брат Обрад убиjен jе 2. маjа 1992. године у видно обиљеженом санитетском возилу ЈНА док се кретао из Воjне болници према Дому ЈНА заjедно

Majka_Nina_Petrovna_pord_groba_svoga_sina_Olega_u_Milicima.jpg

Трагом синовљеве љубави

Сав новац коjи добиjа од Републике Српске као породица погинулог борца, Нина Петровна чува да би платила путовање из Русиjе у Српску Маjка Нина Петровна поред гроба свог сина Олега у Милићима Пише: Милиjана ЂОКАНОВИЋ Рускиња Нина Петровна Мjазина каже Срни да jу jе живот дубоко везао за Републику Српску, гдjе jе дошла са огромном жељом да научи српски jезик и зближи се са људима за чиjу jе слободу у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату живот дао њен 24-годишњи син Олег. На гробљу у Милићима сахрањен jе само jедан руски добровољац, син Нине Петровне – Олег Станиславович Ктитарjенко. У jулу се навршава 20 година од његове погибиjе, када ће бити организован помен.

Bozo_Drpa.jpg

Оружано и бирократско насиље

Припадници породице Дрпа из Вргинмоста жртве су разних облика репресиjе: Божо Дрпа jе у студеном прошле године у Слуњу присуствовао ексхумациjи гробнице с 20 тиjела и слутње су се обистиниле. Идентифицирао jе тиjело свога брата. Борба за станарско право ниjе му успjела Божо Дрпа Повратник Божо Дрпа из Вргинмоста помирио се са чињеницом да нема риjешено стамбено питање и потуца се од немила до недрага већ петнаест година по околним селима. Помирио се и са скромном социjалном накнадом, али никако се не може помирити с чињеницом да jош ниjе пронађен и кажњен убоjица, или барем налогодавац убоjства његова осамнаестогодишњег брата Драгана, устриjељеног у потиљак за вриjеме Олуjе у околици Слуња.

Parastos_u_Milicima.jpg

Обиљежавање 23 године од злочина у Добровољачкој (ФОТО)

Служењем парастоса у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима у Источном Новом Сараjеву, почело jе обиљежавање 23 године од страдања припадника ЈНА у сараjевскоj Добровољачкоj улици. Служењем парастоса у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима у Источном Новом Сараjеву, почело jе обиљежавање 23 године од страдања припадника ЈНА у сараjевскоj Добровољачкоj улици. Добровољачка         Фото: klix.ba Почаст воjницима некадашње ЈНА, убиjеним 1992. године, у Добровољачкоj улици одали су чланови породица страдалих, преживjели злочина и званичници Републике Српске. Учесници обиљежавања овог догађаjа, на мjесту страдања воjника ЈНА положили су руже и маслинове гранчице, те прислужили свиjеће. Први пут ове године свештеници Митрополиjе дабробосанске служили су помен убиjеним воjницима на

Doboj_1.jpg

Обиљежен Дан бранилаца Добоја

Дан бранилаца града Добоjа, 2. маj, обиљежен jе данас у насељу Липац, одакле jе српско становништво одлуком општинског Кризног штаба приjе 23 године кренуло у одбрану града. Некадашњи учесници овог догађаjа рекли су новинарима да jе са овог мjеста 2. маjа 1992. године кренула организована одбрамбена активност коjа jе осуjетила покушаjе окупирања Добоjа и шире околине. Потпредсjедник Удружења „Браниоци Добоjа 2. маj 1992“ Мирко Стоjчиновић рекао jе да су своjевремено на овом мjесту окупили наjбољи синови и представници воjних формациjа коjи су одбранили град од вишеструко надмоћниjег неприjатеља. Према његовим риjечима, то су биле формациjе ХВО-а и „Збора народне гарде“ из Хрватске, те „Патриотске лиге“ и „Зелених беретки“. „Ми тражимо

Srbi_bjeze_iz_Zapadne_Slavonije_maja_1995.jpg

Крвави мајски бљесак

За већину коjа се сваког маjа окупља у Окучанима ‘Бљесак’ jе био и остао величанствено обављена акциjа, унаточ томе што су досад из западнославонских гробница ексхумирани посмртни остаци 145 особа српске националности. Идентифицирано jе свега 85 тиjела Колона избjеглица бjежи из Западне Славониjе маjа 1995. Било jе рано jутро 1. маjа 1995: дjеца су jош спавала када су у село Медаре, у заштићеноj зони УНПРОФОР-а, упали хрватски воjници и започели дводневну воjно-редарствену акциjу ‘Бљесак’. Без икакве воjске и наоружања, мjештани су слиjепо вjеровали да ће, у случаjу напада, непалски батаљун УНПРОФОР-а заштитити барем наjмлађе. Но та се jединица повукла уочи напада ХВ-а, коjем jе предала своjу базу. Тога кобног jутра

Borovo_2.jpg

Понос и предрасуде

Исчитаваjући извештаjе у хрватским медиjима о комеморациjи у Борову, поводом несрећних догађаjа са почетка Маjа 1991 године, коjи су нажалост кулминирали оружаним сукобом, а коjи jе вероватно означио и дефинитивни почетак крвавог грађанског рата на овим просторима, човек не може а да не запази малициозност и покушаj провокациjе локалног становништва, коjи се срећом и jош jедном показао пуцњем у празно. Тако jедан угледни хрватски медиj, своj извештаj почиње следећом реченицом: „Боjкот прославе од стране већинског становништва Борова села, поновио се и ове године, иако jе први пут у колони сjећања корачала и хрватска предсjедница Колинда Грабар-Китаровић“. Извештаj се даље наставља већ препознатљивим флоскулама о „нелоjалности“ грађана и непризнавању Хрватске државе,

Aleksandar_Vulin_3.jpg

Хрватски званичници гледајте своје двориште

Министар за рад, запошљавање, социjална и борачка питања Александар Вулин поручио jе данас хрватским званичницима да, приjе него што помену Србиjу, погледаjу у своjе двориште гђе ће виђети да имаjу пуно разлога да се баве собом и своjом судском праксом, а да Србиjу оставе на миру. Александар Вулин Вулин jе то рекао реагуjући на изjаву предсjеднице Хрватске Колинде Грабар-Китаровић да правда ниjе стигла оне коjи су осмислили идеjу о Великоj Србиjи. Вулин jе, у писаноj изjави, навео да, судећи по све учесталиjим изjавама званичника Хрватске, у тоj држави нема ни већих ни важниjих проблема и тема од Србиjе. „Представници земље коjа слави дан када jе протерала 250.000 своjих држављана српске

Kolona_izbjeglica_iz_Krajine.jpg

Запаљива изјава хрватског генерала: Нисмо све рашчистили са Србијом

Хрватска jош ниjе рашчистила неке ствари са Србиjом, рекао jе у интервjуу Вечерњем листу бивши генерал воjске Хрватске Петар Стипетић. Колона избjеглица из Краjине Он jе у интервjуу навео да jе учествовао у операциjама “Бљесак“ и “Олуjа“ и то од планирања до, како jе рекао, “терена“. “Увиjек ћемо морати да гледамо шта Београд ради. Још нисмо рашчистили неке ствари са њима. Ипак, мислим да стварне опасности за земљу сада нема. Можемо се мирно окренути другим питањима, а наша воjска нека прати, оцjењуjе и нека на вриjеме пошаље сигнале да се нешто спрема“, навео jе Стипетић. Према његовим риjечима, тадашњи предсjедник Хрватске Фрањо Туђман jе од воjске захтиjевао да се акциjе

Parastos_u_Modrici.jpg

Модрича: Сјећање на прве жртве

Парастосом пред централним спомеником у Модричи, коjи jе посвећен борцима погинулим у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, и посjетом Спомен-соби, чланови локалног Удружења „Ветерани“ обиљежили су данас 23 године од почетка борбе за ослобођење Модриче. Парастос у Модричи  Фото: СРНА Предсjедник Скупштине Удружења Богдан Шарчевић подсjетио jе да jе у борбама, коjе су почеле у зору 3. маjа 1992. године, из двадесетодневног окружења муслиманских и хрватских снага, ослобођено српско становништво из градских насеља Модриче. Шарчевић jе рекао да jе у борби учествовало 230 добровољаца. – Јединица jе у Модричу ушла преко брда Маjна из правца Риjечана на Требави, рекао jе Шарчевић и подсjетио да су у борбама погинули поручник Раденко Брадашевић и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.