arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Parastos_na_Rogosiji.jpg

ПОМЕН ЗА 29 БОРАЦА ПОГИНУЛИХ НА РОГОСИЈИ

26. септембар 2015.

Борачка организациjа обиљежила jе 23 године од страдања 29 бораца Воjске Републике Српске коjи су на данашњи дан 1992. године погинули у нападу неприjатељских снага на узвишењу Рогосиjа код Власенице. Мемориjалном скупу код спомен-обиљежjа погинулим ратницима на Рогосиjи присуствале су и делегациjе борачких удружења, логораша, општинских власти у Власеници, те чланови породица погинулих jунака и њихови саборци. Парастос погинулима служио jе свештеник Владимир Радоњић, коjи jе у пригодноj бесjеди након богослужења рекао да се никада не смиjе заборавити жртва коjу су борци Рогосиjе подниjели за одбрану Републике Српске. „Када jедан млади живот оде са ове земље, не оде само он и ми не изгубимо само њега, него изгубимо и његову

Polaganje_vijenaca_kod_Spomen_obiljezja_u_Novom_Gradu.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОДБРАНЕ У ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОМ РАТУ

25. септембар 2015.

Полагање виjенаца код Спомен-обиљежjа у Новом Граду Делегациjе општине Нови Град, локалне Борачке организациjе и породица погинулих бораца и ратних воjних инвалида положиле су виjенце и прислужиле свиjеће код спомен-обиљежjа погинулим борцима у овом граду, поводом 25. септембра – Дана одбране ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату. Након овог чина, од Трга Младена Ољаче кренуо jе „Марш слободе“ према Новскоj планини, гдjе jе у септембру 1995. године била посљедња линиjа одбране. Ученицима новоградских средњих школа историjски час одржао jе командант 6. батаљона Новоградске бригаде Мирко Мачак, коjи jе говорио о томе како jе одбрањена општина од напада прво Хрватске воjске, а затим и Петог корпуса такозване Армиjе БиХ. „Да су хрватске

Nedeljko_Mitrovic.jpg

ИЗЛОЖБА „ОПОМЕНА“ У МУЗЕЈУ СРПСКЕ

24. септембар 2015.

Недељко Митровић Поводом обиљежавања 15. септембра – Дана погинулих и несталих Републике Српске, у Музеjу Републике Српске у Бањалуци постављена jе изложба под називом „Опомена“ о узроцима и посљедицама одбрамбено-отаџбинског рата Српске.   Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић навео jе да jе риjеч о документарно-фактографскоj изложби о страдањима Срба од 1991. до 1995. године, коjа садржи 30 паноа, величине 100 пута 70 центиметара.   „Изложба садржи уводни дио коjи говори о страдањима Срба западно од Дрине до посљедњег грађанског рата у БиХ, са акцентом на почињени геноцид у Другом свjетском рату, чиме се жели указати на континуитет злочина у 20. виjеку чиjи jе циљ

U_crkvi_Sv_Velikomucenice_Marine_u_Podravanju_sluzen_parastos.jpg

ПОРОДИЦЕ ТРАЖЕ ОДГОВОРНОСТ ЗА УБИЦЕ СРБА У ПОДРАВАЊУ

24. септембар 2015.

У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању служен jе парастос страдалим Србима У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице служен jе парастос за 60 мjештана овог села погинулих у посљедњем рату, од коjих су 32 цивила и воjника убиjена на данашњи дан 1992. године. Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа погинулих, неколико десетина мjештана, сабораца и чланова породица страдалих, обиљежило jе данас 23 године од погибиjе мjештана овог села, међу коjима jе осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића. Делегациjе општинске Борачке организациjе и српских чланова општинског руководства Сребренице положиле су цвиjеће код спомен-плоче погинулима коjа jе постављена на зид

Тужилаштво БиХ

Срби напуштали Ливно из страха

23. септембар 2015.

На суђењу за злочине почињене над српским цивилима у Ливну, свjедок Тужилаштва БиХ Витко Дувњак рекао jе пред Судом БиХ да jе већина Срба у марту и априлу 1992. године напустила Ливно из страха. Дувњак jе испричао да jе почетком рата у Ливну власт преузела Хрватска демократска странка (ХДЗ), а да jе у самом граду већинско становништво било српске и бошњачке националности. Он jе рекао да jе у љето 1992. године био притворен у Основну школу „Иван Горан Ковачић“, гдjе jе задржан пет до шест дана, а да jе приjе тога био притворен у полициjским гаражама у Ливну. „Ишао сам уjутро да се приjавим у полициjу, било jе обавезно jављање

Podravanje_Spomen_ploca.jpg

СУТРА ПАРАСТОС ЗА 60 УБИЈЕНИХ СРБА ИЗ ПОДРАВАЊА

23. септембар 2015.

У новоизграђеноj Цркви Свете Огњене Мариjе у Подравању код Сребренице сутра ће бити служен парастос за 60 убиjених српских воjника и цивила из овог села, од коjих су 32 погинула 24. септембра 1992. године. Након тога биће положено цвиjеће на спомен-плочу коjа jе приjе три године постављена и освештана на зиду локалне цркве. Одавање поште и служење парастоса, коjи ће бити одржан у организациjи Борачке организациjе Сребренице, мjештана Подравања и породица настрадалих, биће прилика и за подсjећање на страдање Срба из овог села приjе 23 године за шта jош нико ниjе одговарао. Међу убиjеним 24. септембра 1992. године било jе и седам жена из Подравања. Тада су муслиманске снаге из

Годишњица погибиjе радника РТРС-а на Озрену

Годишњица погибије Саше Колевског и Горана Пејчиновића

23. септембар 2015.

Данас се навршило 22 година од погибиjе радника Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС) Саше Колевског и Горана Пеjчиновића, коjи су 23. септембра 1995. године погинули на радном задатку на Озрену. Радници РТРС-а покренули су приjе пет година инициjативу да оваj дан на подручjу циjеле БиХ буде проглашен даном заштите новинара у Републици Српскоj и БиХ, као знак сjећања на страдале новинаре, са жељом да више нигдjе не дође ни до ратних деjстава нити страдања новинара. Очевидац страдања радника РТРС-а, Душко Катанић из Петрова раниjе jе рекао да jе аутомобил коjим су ишли на терен био видно обиљежен, али да jе и поред тога на новинарски аутомобил отворена ватра са муслиманске стране.

srna.png

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

22. септембар 2015.

Вариводе – Спомен крст У селима Вариводе и Гошић код Кистања у понедjељак, 28. септембра, биће одржана комеморациjа у спомен на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе убиjене након акциjе „Олуjа“. Комеморациjу организуjу Српско народно виjеће (СНВ) и општина Кистање. У селу Гошић 27. августа 1995. године убиjено jе седам стариjих српских цивила – Саво (70), Васиљ (68), Гроздана (75), Мариjа (81), Косовка (77), Милка (75) и Душан Борак (56), док jе десетак дана раниjе убиjен и Гоjко Лежаић (65). Приjе и у вриjеме убистава у овом селу ниjе било никаквих ратних активности, саопштено jе из СНВ-а. Скоро два мjесеца након „Олуjе“, 28. септембра 1995. године убиjено jе девет мjештана

Суд БиХ

СВЈЕДОЧЕЊЕ О УБИСТВУ ПОРОДИЦЕ ТЕШАНОВИЋ ИЗ СЕЛА ЛЕДИЋИ

22. септембар 2015.

На суђењу пред Судом БиХ за злочине почињене над Србима на подручjу Трнова, свjедоци Тужилаштва БиХ испричали су да су чланови породице Тешановић из села Ледићи убиjени док су покушавали прећи на териториjу под контролом Воjске Републике Српске. Милена Витковић, чиjе jе дjевоjачко презиме Тешановић, рекла jе да jе у маjу 1992. године из Трнова отишла у Воjводину, а да jе у љето исте године сазнала за убиство чланова своjе породице. Она jе навела да jе међу убиjеним било и диjете од годину и по, те да су тиjела убиjених ексхумирана послиjе рата, преноси БИРН. „Патолог каже да су дjетету поломљене руке и ноге“, нагласила jе Витковићева. Она jе навела

Film_Enklava_001.jpg

ПРИКАЗАН ФИЛМ “ЕНКЛАВА“

22. септембар 2015.

Филм Енклава Филм „Енклава“, коjи шаље снажну антиратну поруку, премиjерно jе приказан у Костаjници.   Филм, редитеља и сценаристе Горана Радовановића, синоћ jе пробудио наjдубље емоциjе код костаjничке публике. Публика jе на краjу дуготраjним аплаузом поздравила младог глумца Филипа Шубарића, коjи jе присуствовао премиjери.   Филм jе приказан у организациjи Народне библиотеке „Невенка Станисављевић“ и Омладинског клуба „Феникс“. Премиjери у Костаjници присустовао jе и промотер филма Немања Дамjанић.   „Енклава“ обрађуjе тему положаjа Срба коjи су остали да живе на Косову и Метохиjи након 1999. године у малим изолованим заjедницама – енклавама. У овоj причи, уз много перипетиjа, jедан осамдесетогодишњи старац ће, ипак, бити сахрањен захваљуjући свом унуку, десетогодишњем дjечаку

Tabla_Rasule_Nonkovici.jpg

Супермаркет успомена: у Книну, 20 година после

22. септембар 2015.

Нема тог избjеглице на овом свиjету коjи себи ниjе поставио питање гдjе му jе дом. У мjесту одакле потиче, мjесту гдjе jе сада или можда на неком трећем, само њему битном краjу? Моjа другарица jе избjегла из Сплита у Книн са четрнаест година. Из Книна у Београд са осамнаест. Њена породица jе пориjеклом из буковачких села гдjе jе долазила само на празнике. У Београду jе студирала и провела наjљепше године живота. Затим jе радила и живjела у Пожаревцу а данас jе у Њемачкоj. Гдjе jе њен дом? Код коjе табле на безличном аутопуту се насмиjе и каже да jе кућа jош само 500 километара далеко?   Фото: аутор Двадесет година од посљедњег боравка у Книну очекивао сам

Mars_Stazama_egzodusa_2015.jpg

КРЕНУО МАРШ „СТАЗАМА ЕГЗОДУСА 1995-2015“

20. септембар 2015.

Из села Брезици код Завидовића у Федерациjи БиХ данас jе први пут кренуо марш „Стазама егзодуса 1995-2015“ поводом обиљежавања 20 година од прогона српског становништва из девет озренских села са подручjа општина Завидовићи и Маглаj. Послиjе пада Возуће 10. септембра 1995. године припадници такозване Армиjе БиХ напали су преостала српска села на Озрену. Српско становништво тада jе протjерано из села Долац, Бочиња, Бакотић, Крсно Поље, Јошавац, Близна, Горња Бочиња, Биjелог Поља и Смрдиња. Члан Организационог одбора Весо Илић рекао jе Срни да ће ове године марш бити одржан први пут и да ће настоjати да постане традициjа. Илић jе рекао да jе рута, коjом ће се кретати учесници марша, дуга

Parastos_kod_spomenika_na_Papratnoj_njivi.jpg

СУТРА ПОМЕН-ПАРАСТОС ЗА СРБЕ УБИЈЕНЕ НА ПАПРАТНОЈ ЊИВИ

19. септембар 2015.

Парастос код споменика на Папратноj Њиви Код споменика на Папратноj њиви код Фоче сутра ће бити служен помен-парастос за 42 српска борца и цивила коjе су на том мjесту из засjеде побили припадници такозване Армиjе БиХ приjе 23 године. На старом макадамском путу Миљевина-Калиновик, 20. септембра 1992. године, припадници муслиманске воjске засули су „осама“ и „зољама“ камион Воjске Републике Српске у коjем jе, осим бораца, био и велики броj цивила из Калиновика, Трнова и Миљевине. Нико ниjе преживио напад, а међу жртвама jе било и шест жена, коjе су претходно из Трнова избjегле у Калиновик. Помен-парастос почеће у 12.00 часова. Извор: Везане виjести: Бранислав Р. Вучетић – Jadovno 1941. Болно

Sud_BiH.jpg

ПОДИГНУТА ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ ДЕВЕТ ЛИЦА

19. септембар 2015.

Тужилаштво БиХ Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против девет лица држављана БиХ због почињеног ратног злочина на подручjу општина Цазин, Велика Кладуша и Бужим и убиства 12 лица. Из Тужилаштва БиХ саопштено jе да су оптужени Зиjад Нанић звани Зиjо (52), Есад Куделић (49), Вахид Баjрактаревић (45), Сенад Салкић (48), Хасан Мустафић (61), Мехмед Алешевић звани Медо (42), Неџад Бапић звани Џане (40), Самир Исаковић (44) и Хусеин Исаковић звани Жиле (46). Оптужене терете да су за вриjеме оружаног сукоба у БиХ у импровизованом затвору формираном у команди 505. бужимске бригаде, 5. корпуса Армиjе РБиХ коjа jе била смjештена у бившем хотелу „Радоч“ у Бужиму од новембра 1994. године до

Polaganje_vijenaca_kod_Spomen_krsta_u_Kozarskoj_Dubici.jpg

ЦИЉ АГРЕСИЈЕ БИО ЕТНИЧKО ЧИШЋЕЊЕ СРБА

18. септембар 2015.

Полагање виjенаца код Спомен-крста у Козарскоj Дубици Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе данас да jе циљ хрватских агресора 18. септембра 1995. године био исти као 1941. године, а то jе етничко чишћење Срба.   „Улога жртве и улога џелата била jе иста као и 1941. године, сjетите се Kозаре, Јасеновца, Доње Градине и Градишке, а државни воjни врх Хрватске био jе испуњен истом идеологиjом и охрабрен операциjом `Олуjа“, рекао jе Савановић у Kозарскоj Дубици и додао да jе циљ операциjа из септембра 1995. године био етничко чишћење Срба из БиХ.   Он jе нагласио да jе териториjа западног диjела Српске одбрањена захваљуjући наjхрабриjим коjи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА