Републичка организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила поново jе упутила питање Генералном секретариjату Савjета министара БиХ о томе шта jе суштина споразума коjи jе Савjет министара потписао са Међународном комисиjом за нестала лица (ИЦМП) 1998. године, рекао jе Срни предсjедник ове организациjе Недељко Митровић. Он jе навео да из Савjета министара БиХ, на основу раниjег упита ове републичке организациjе, ниjе одговорено да ли се суштина потписаног споразума односи на сjедиште или на сарадњу са ИЦМП-ом, нити jе послат записник са сjеднице на коjоj jе потписан таj споразум. Митровић тврди да се споразум Савjета министара БиХ и ИЦМП-а из 1998. године искључиво односи на сjедиште ИЦМП-а, али не и

  Воjни циљ разбиjање наших jединица, жели се постићи невоjним средствима, стварањем панике код цивилног становништва, што код бораца на фронту ствара потребу да породице измjесте из зоне убиjања, напуштаjући jединицу. Ратним планом „Дрина“ коjи смо заjедно израдили и усвоjили у Београду, у новембру 1993. године био jе предвиђен долазак тих jединица у ове зоне. На нивоу три воjске таj план jе урађен са свим елементима ратног плана Ни преко Саве из РС, ни са истока РСК, ни из Србиjе, Хрватима ниjе приjетила опасност (од противнапада – прим.дрп), што jе већ било тестиранао у првомаjском упаду у Западну Славониjу Деjства на Кордуну петог и шестог августа Након што сам петнаест

Министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач поручио jе да jе обавеза полициjе да очува Српску за чиjе постоjање су многи припадници полициjе и Воjске Српске дали животе у одбрамбено-отаџбинском рату. Током представљања ратног пута Шестог одреда Специjалне бригаде полициjе Републике Српске у Трну код Лакташа, Лукач jе рекао да Полициjа Српске и друштво у цjелини никада не смиjу заборавити 11 припадника овог одреда и 144 припадника Специjалне бригаде коjи су уградили животе у темеље Републике. Лукач, коjи jе био ратни командант Шестог одреда, говорећи о ратном путу бригаде рекао jе да нема ниjедне ратне линиjе на коjоj нису учествовали и крварили припадници Специjалне полициjе Српске. Он jе поручио да

Чињенице су данас више познате и људима коjи мисле своjом главом jе jасно ко jе био кључни чинилац пада РСК, тешке ситуациjе у коjу jе у jесен 1995. била доведена Република Српска и стварање НАТО државе на Космету. Јасни су и циљеви пратеће пропаганде да се ми међусобно окривљуjемо , а да из приче о кривици нестане србождерска политика и пракса државних органа НХД и њихових спонзора . Још краjем 1992 .године имали смо обавjештаjну информациjу о расправи на ВОНС-У (Виjеће за одбрану и националну сигурност ) са сjеднице у Загребу .Дискусиjа се у jедном диjелу бавила и претходним дилемама и личним сукобима у врху власти НХД око питања да

Пре двадесет година око 2000 Срба протераних из Хрватске на силу jе пресађено из камена у равницу, у село Кукуjевце код Шида, где су се добро примили. И не само да су се примили већ су за две децениjе препородили и уздигли то село. Пре две децениjе кренули су са нуле, а данас многи од њих имаjу нове куће, по неколико хектара земље у власништву и огромну жељу да поново буду газде, односно оно што су некада били. Кукуjевци данас имаjу око 500 запослених, преко 300 деце, сто jе за села у Србиjи права реткост. Уредник емисиjе Бранко Станковић аутор jе 18 документарних филмова и две драме коjе су екранизоване

Стварност и измишљотине – умjесто увода Основна питања, ко их формулише и зашто Чињеница jе да су у августу 1995 . године, хрватске оружане формациjе, чиjи су припадници сами себе називали усташе, а у званичним називима jединица „ради очувања традициjа“ стаjали називи „домобранске пуковниjе“ починиле етноцид, етнички очистиле Кордун, протjеруjући Кордунаше са Кордуна, према Туђмановоj директиви стенографски забиљеженоj на Брионима 30. jула 1995. године, отвара многа питања, коjа постављаjу наjприjе Кордунаши, други људи жељни истине,али и они коjи истину желе да сакриjу . Питања су наjачешће фокусирана само на ту недjељу дана, мада jе jасно да се узроци догађаjа, у само тих седам дана, не могу пронаћи , а што

Премиjера документарног филма „Дjеца“, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске, одржана jе 26. октобра у у Бањалуци. Документарни филм аутора Дениса Боjића на jединствен начин представља свjедочење четири преживjела родитеља, од укупно 36 очева и маjки коjи су у отаџбинском рату изгубили по троjе дjеце. Премиjери филма присуствовали су броjни званичници, међу коjима и предсjедник Републике Милорад Додик, предсjедник Народне скупштине Недељко Чубриловић, премиjерка Жељка Цвиjановић, посланици и министри, представници политичког, друштвеног и културног живота Републике Српске. Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске   Везане виjести: САВАНОВИЋ: ФИЛМ „ДЈЕЦА“ ЈЕ ИСТОРИЈСКИ ДОКУМЕНТ Премиjера документарног филма “Дjеца“ – аутора Дениса Боjића ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА СА СНИМАЊА ФИЛМА „ДЈЕЦА“