arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
6. одред Специјалне бригаде МУП-а Српске

23 године формирања Шестог одреда

1. новембар 2015.

У Бањалуци ће данас бити обиљежене 23 године од формирања Шестог одреда Специjалне бригаде полициjе, а свечаности ће присуствовати премиjер Републике Српске Жељка Цвиjановић и министар унутрашњих послова Драган Лукач. Поводом овог догађаjа, биће уприличена смотра Специjалне jединице полициjе, служење парастоса погинулим припадницима Шестог одреда, те презентациjа ратног пута овог одреда. Смотра Специjалне jединице полициjе требало би да почне у 12.00 часова, служење парастоса у 12.15, а презентациjа ратног пута заказана jе у 13.00 часова у бази Специjалне jединице полициjе у насељу Трн у Бањалуци. Из ресорног министарства jе саопштено да су након свечаности планиране изjаве за медиjе. Извор: Везане виjести: Лукач на обиљежавању 23 године Шестог одреда ЛУКАЧ: СРПКИЊЕ

Генерал-потпуковник Миле Новаковић (1950-2015)

Генерал Новаковић: Овако је било [2]

1. новембар 2015.

Чињенице су данас више познате и људима коjи мисле своjом главом jе jасно ко jе био кључни чинилац пада РСК, тешке ситуациjе у коjу jе у jесен 1995. била доведена Република Српска и стварање НАТО државе на Космету. Јасни су и циљеви пратеће пропаганде да се ми међусобно окривљуjемо , а да из приче о кривици нестане србождерска политика и пракса државних органа НХД и њихових спонзора . Још краjем 1992 .године имали смо обавjештаjну информациjу о расправи на ВОНС-У (Виjеће за одбрану и националну сигурност ) са сjеднице у Загребу .Дискусиjа се у jедном диjелу бавила и претходним дилемама и личним сукобима у врху власти НХД око питања да

Село Кукујевци - другачија избегличка прича

Село Кукујевци – другачија избегличка прича

1. новембар 2015.

Пре двадесет година око 2000 Срба протераних из Хрватске на силу jе пресађено из камена у равницу, у село Кукуjевце код Шида, где су се добро примили. И не само да су се примили већ су за две децениjе препородили и уздигли то село. Пре две децениjе кренули су са нуле, а данас многи од њих имаjу нове куће, по неколико хектара земље у власништву и огромну жељу да поново буду газде, односно оно што су некада били. Кукуjевци данас имаjу око 500 запослених, преко 300 деце, сто jе за села у Србиjи права реткост. Уредник емисиjе Бранко Станковић аутор jе 18 документарних филмова и две драме коjе су екранизоване

Генерал Миле Новаковић

Генерал Новаковић: Овако је било [1]

31. октобар 2015.

Стварност и измишљотине – умjесто увода Основна питања, ко их формулише и зашто Чињеница jе да су у августу 1995 . године, хрватске оружане формациjе, чиjи су припадници сами себе називали усташе, а у званичним називима jединица „ради очувања традициjа“ стаjали називи „домобранске пуковниjе“ починиле етноцид, етнички очистиле Кордун, протjеруjући Кордунаше са Кордуна, према Туђмановоj директиви стенографски забиљеженоj на Брионима 30. jула 1995. године, отвара многа питања, коjа постављаjу наjприjе Кордунаши, други људи жељни истине,али и они коjи истину желе да сакриjу . Питања су наjачешће фокусирана само на ту недjељу дана, мада jе jасно да се узроци догађаjа, у само тих седам дана, не могу пронаћи , а што

Премијера филма "Дјеца"

Са премијере филма „Дјеца“

31. октобар 2015.

Премиjера документарног филма „Дjеца“, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске, одржана jе 26. октобра у у Бањалуци. Документарни филм аутора Дениса Боjића на jединствен начин представља свjедочење четири преживjела родитеља, од укупно 36 очева и маjки коjи су у отаџбинском рату изгубили по троjе дjеце. Премиjери филма присуствовали су броjни званичници, међу коjима и предсjедник Републике Милорад Додик, предсjедник Народне скупштине Недељко Чубриловић, премиjерка Жељка Цвиjановић, посланици и министри, представници политичког, друштвеног и културног живота Републике Српске. Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске   Везане виjести: САВАНОВИЋ: ФИЛМ „ДЈЕЦА“ ЈЕ ИСТОРИЈСКИ ДОКУМЕНТ Премиjера документарног филма “Дjеца“ – аутора Дениса Боjића ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА СА СНИМАЊА ФИЛМА „ДЈЕЦА“

Далеко су дјеца – Јандрија Славуј

Далеко од очију, далеко од срца

31. октобар 2015.

Кроз програм ‘Код куће jе наjбоље’, на подручjу Хрватске Костаjнице, Двора, Хрватске Дубице, Маjура и Доњих Кукурузара, 72-оjе старих и усамљених добили су његу вриjедних жена, коjе су такођер с овог подручjа Самоћа, туга и чекање, риjечи су коjима се кратко може описати свакидашњица већине српске повратничке популациjе, коjу данас, децениjу и по од масовниjег повратка, углавном чини стариjе становништво коjе jе дубоко загазило у осму децениjу. И како су приjе двадесет година били у наjбољоj животноj снази да на Олуjом уништеном огњишту крену jош jедном испочетка и покрену нови живот, тако данас с њима заjедно, умиру и повратнички краjеви. У њихове животе, током протеклих десет мjесеци ушле су његоватељице

На 60. међународном београдском сајму књига представљена је књига Драгана Вујичића "Сребренички круг"

Да младе више не буде срамота због „Сребренице“

31. октобар 2015.

На 60. међународном београдском саjму књига представљена jе књига Драгана Вуjичића „Сребренички круг“ за коjу аутор каже да представља реаговање на настоjања да се догађаjи у Сребреници траjно представе као геноцид. Он истиче да jе књига намиjењена, приjе свега, млађоj генерациjи коjа не зна ништа о „Сребреници“ и коjу jе због „Сребренице“ било срамота. „Ово jе написано да их не буде срамота“, рекао jе Вуjичић. Он каже да jе jош горе било то што jе британским приjедлогом резолуциjе забрањивано да се икада више преиспитуjе прича о Сребреници. „Ево у овоj моjоj књизи jа преиспитуjем наратив о Сребреници и дошао сам до приче да jе Сребреница мит коjи jе породио наjвеће

Од Пријебоја десно – Чуић Крчевина

Пустoш усрeд Плитвицa

31. октобар 2015.

Унутaр Нaциoнaлнoг пaркa, aли бeз стaнoвникa: 1991. у Чуић Kрчeвини je живjeлo 28 стaнoвникa, дa би дaнaс Бoшкo Ћуић oстao jeдини стaнoвник oвoг сeлa и чувaр живoтa у њeму Нaциoнaлни пaрк Плитвичкa jeзeрa прeдстaвљa културну и прирoдну бaштину у циjeлoм свиjeту пoд зaштитoм УНEСЦO-A. Збoг тe чињeницe, зa вeћину људи je нeпoзнaницa и дa су мнoгa мjeстa унутaр нaциoнaлнoг пaркa прeд изумирaњeм. Jeднo oд тaквих je и Ћуић Kрчeвинa. Пут путникa нaмjeрникa у oвo сeлo ћe дoвeсти укoликo oд Приjeбoja скрeнe дeснo, уским и кривудaвим путeм. Oд пoлa сeлa сe дoдaтнo сужaвa пa вишe пoдсjeћa нa бициклистичку стaзу нeгo нa пут прeмa jeднoм сeлу. Нa пoчeтку сeлa примjeћуjeмo двa aпaртмaнскa

Парастос за страдале Билогорце

ПАРАСТОС ЗА СТРАДАЛЕ БИЛОГОРЦЕ 31. ОКТОБРА

31. октобар 2015.

Субота, 31. октобра 2015. са почетком у 11 сати у храму Св. Марка у Београду Послиjе исцрпног истраживања у оквиру дjелатности Завичаjног удружења „Билогора“ утврђен jе, надамо се коначан, списак жртава источне Билогоре у рату 1991-1995. и непосредно послиjе њега. Ради се о 66 страдалих, углавном Срба, али и Хрвата и припадника других националности коjи су изгубили живот у саставу ТО општине Грубишно Поље или због тога што су били у приjатељским или родбинским везама са српским становништвом. Од укупно 25 погинулих у воjним формациjама, 17 их jе погинуло на подручjу Билогоре, шест на другим ратиштима, а двоjицу присилно мобилисаних Срба у хрватску паравоjску убили су њихови саборци изван борбених

Српска баштина је за вјечност

30. октобар 2015.

Предсjедник Србиjе Томислав Николић рекао jе вечерас да jе Србиjа вjечна и да jе српска баштина за вjечност, истичући да Србиjи и српском народу нико не може да одузме хуманост. Николић jе нагласио да ће Грачаница, Пећка Патриjаршиjа, Високи Дечани и све што jе српско, заувиjек и остати српско. „То jе реалност, све друго би било последица силовања и одрицања под силом“, рекао jе Николић на међународноj научноj конференциjи „Страдање и хуманизам. Ваљавска болница 1914-1915“, одржаноj у Ваљеву поводом обиљежавања стогодишњице Ваљевске болнице. Говорећи о Ваљевскоj болници као симболу страдања и хуманизма, Николић jе рекао да се Србиjа и данас брине о стотинама хиљада миграната избjеглих од рата и глади

Требиње

Потребан простор за рад и спомен-собу

30. октобар 2015.

Предсjедништво Борачке организациjе Требиње саопштило jе да треба наћи адекватан простор за спомен-собу и просториjе за рад ове организациjе, као и просториjе за функционисање Стрељачког клуба „Леотар РВИ“ и Стрељачког савеза инвалида Републике Српске. Потреба за простором услиjедила jе након што jе на посљедњоj сjедници градског парламента прихваћена одлука о приступању измjени Регулационог плана „Засад поље“. У саопштењу Борачке организациjе Требиње подсjећа се да jе на диjелу локациjе некадашње касарне „Лука Вукаловић“, гдjе jе Борачка организациjа, одлуком Владе Републике Српске 2007. године, добила дио обjекта површине 1.067 метара квадратних, Регулационим планом „Засад Поље“ предвиђена изградња Палате правде. Предсjедништво jе због тога затражило да се организуjе састанак о овоме са наjодговорниjим

Двије деценије Бањалучког одреда

Лукач на обиљежавању 23 године Шестог одреда

30. октобар 2015.

Министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач требало би да у недjељу, 1. новембра, у Бањалуци присуствуjе обиљежавању 23 године Шестог одреда Специjалне бригаде полициjе. Поводом овог догађаjа, биће уприличена смотра Специjалне jединице полициjе, служење парастоса погинулим припадницима Шестог одреда, те презентациjа ратног пута овог одреда као и пригодна обраћања, саопштено jе из Министарства унутрашњих послова Републике Српске. Смотра Специjалне jединице полициjе требало би да почне у 12.00 часова, служење парастоса у 12.15, а презентациjа ратног пута заказана jе у 13.00 часова у бази Специjалне jединице полициjе у насељу Трн у Бањалуци. Изjаве за медиjе планиране су по завршетку свечаности. Извор: Везане виjести: ЛУКАЧ: ПОГИНУЛИ ПРИПАДНИЦИ МУП-а НЕ СМИЈУ БИТИ

Sud_BiH.jpg

Потврђена оптужница за злочине 505. Бужимске бригаде

30. октобар 2015.

Суд БиХ потврдио jе оптужницу у предмету „Зиjад Нанић и други“ коjа деветорицу оптужених терети за ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима. Према оптужници, Зиjад Нанић, Есад Куделић, Вахид Баjректаревић, Сенад Салкић, Хасан Мустафић, Мехмед Алешевић, Неџад Бапиа и Самир Исаковић терете се за ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима, а Хусеин Исаковић за ратни злочин над цивилима, саопштено jе из Суда БиХ. Они су оптужени за вриjеме оружаног сукоба на териториjи општина Цазин, Велика Кладуша и Бужим између припадника Петог корпуса такозване Армиjе БиХ и Народне одбране Аутономне покраjине Западна Босна, те оружаног сукоба између припадника Петог корпуса и Воjске Републике Српске, у импровизованом затвору формираном у

Мирко Вранић

Отворено писмо због катастрофалног рада Суда и Тужилаштва

30. октобар 2015.

Организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево упутила jе данас отворено писмо међународним структурама у БиХ коjим жели да ко зна коjи пут укаже на катастрофалан рад Тужилаштва и Суда БиХ на процесуирању предмета ратних злочина, а на штету оптужених Срба, односно српског народа у цjелини. „Ово отворено писмо упутили смо ОХР-у, ОЕБС-у, Делегациjи ЕУ у БиХ, Међународноj комисиjи за тражење несталих лица у БиХ (ИЦМП) и амбасадама у БиХ. Посљедња у низу скандалозних одлука правосудних институциjа, чиjа би сврха постоjања требало да буде правда и правичност, jесте одлука Суда БиХ да ратном команданту муслиманских снага Сребренице Насеру Орићу допусти да се брани са слободе и

Ненад Крсмановић

Етничко чишћење – ратно и поратно

30. октобар 2015.

Пише: Ненад Крсмановић* Дa ли ће резултати последњег пописа становништва у БиХ, коjи ће бити званично саопштени до краjа године, срушити глобално распрострањени мит о Србима као етничким чистачима, односно Муслиманима/Бошњацима и Хрватима као етнички очишћеним? „Срби су убиjали децу, палили куће, силовали старице, рушили богомоље. Хрвати су све то ретко чинили и жртве су готово искључиво били Муслимани. A ови опет, и кад им се и омакло неко злодело, било je само нехотично, у самоодбрани, од руке неког психопате итд. Али код њих то ниjе био систем, пa ниjе било ни командне одговорности.” To je, укратко, била верзиjа грађанског рата у БиХ коjу су 1992-1995. ширили глобални медиjи. После

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА