arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
sud-bih.jpg

Војићу и Мешићу по седам година затвора због злочина над Србима

16. март 2016.

Суд БиХ осудио је на по седам година затвора Адила Војића и Бекира Мешића због ратног злочина над српским цивилима на ширем подручју бихаћке регије 1994. године. Војић и Мешић проглашени су кривима јер су као припадници 501. бригаде Петог корпуса такозване Армије БиХ у ноћи између 1. и 2. маја 1994. године, са још једном особом, силовали једну Српкињу. Пресудом су Војић и Мешић обавезни да жртви исплате 28.000 КМ, преноси Бирн. Оптужени нису присуствовали изрицању пресуде. На ову пресуду постоји могућност жалбе Апелационом одјељењу Суда БиХ. Суђење је почело у марту прошле године. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Потврђена оптужница за злочине 505. Бужимске бригаде

Верица Томановић испред фотографија несталих на КиМ (Фото: Иван Милутиновић)

Судбина 540 Срба несталих на Косову и даље непозната

16. март 2016.

Са списка несталих у последњих више од деценије и по нико није нађен жив, док су пронађени земни остаци 363 жртве српске националности, који су предати породицама Породице 540 несталих Срба на Косову и Метохији пуних 16 година не знају шта се десило са њиховим ближњима, а исто толико траје и њихова потрага за несталим родитељима, децом, браћом, сестрама… – И даље трагамо за нашим најмилијима, али резултати су веома слаби. Њихове судбине не можемо сазнати без учешћа међународне мисије и албанских институција, али иако смо више пута разговарали са Еулексом, нико није био процесуиран нити је одговарао за злочине почињене крајем деведесетих година – каже за „Политику” Верица Томановић,

Хрвати Чарлсу блатили Србе

15. март 2016.

Наследник британске круне стиже у Београд из Загреба у којем је наша земља опет оцрњена. Орешковић причао о „Мартићевим ракетама“. Вучић: На шта би то личило да принцу Чарлсу показујемо избегле из Хрватске Иако најављена као посета помирења и повезивања региона, већ на првој станици балканске турнеје британског принца Чарлса и војвоткиње Камиле букнуле су нове варнице између Србије и Хрватске. Домаћини из Загреба искористили су највећи део посете да „тужакају“ Србију, стављајући акценат на ратна разарања и злочине које су наводно починили Срби. Одмах по доласку у Загреб, у понедељак, нови хрватски премијер Тихомир Орешковић примио је принца и принцезу у седишту хрватске владе у Банским дворима и објаснио

Блокирано приказивање филма о масакру у Двору на Уни

15. март 2016.

Иако је вечерас требало поново да на РТС-у буде приказан дански документарни Филм „15 минута – масакр у Двору“, који се бави злочином почињеним за вријеме „Олује“, емитовање је одгођено. То су београдски РТС замолили продуценти из Данске, због безбједности тима из Хрватске који је учествовао у снимању филма! „Због тренутне ситуације у Хрватској, није згодно емитовати филм, јер би то могло да доведе до ескалације ситуације док ми покушавамо да је ријешимо. Било би веома опасно за дио хрватске екипе. Оптужбе на рачун филма су неоправдане, али, док не дође до хрватске публике најбоље је сачекати“, наводи се у саопштењу. Хрвати сматрају да је филм уперен против њих, да

Миленко Савановић Фото: РТРС

Савановић: Формирати комисију за утврђивање истине о страдању сарајевских Срба

15. март 2016.

Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске подржаће иницијативу за формирање комисије за утврђивање истине о страдању Срба у Сарајеву, изјавио је ресорни министар Миленко Савановић. „Бивша комисија за Сарајево није оправдала постојање, јер су бошњачки чланови избјегавали оно што су требали да ураде, практично су правили опструкцију истрага на локацијама гдје се знало да су Срби убијани и сахрањивани“, рекао је Савановић Срни. Он је напоменуо да Амор Машовић као члан Комисије није оправдао улогу коју је имао у њеном раду. Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изјавио је раније Срни да је потребно поново покренути иницијативу за формирање комисије за утврђивање истине

Ливањско вече и скупштина Удружења

14. март 2016.

У суботу 12. марта т.г. у сали КЦ Чукарица одржана је Шеста седница Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска. Скуп је благословио отац Мирко Јамеџија. Након усвајања Дневног реда и избора чланова радних тела, Скупштина је верификовала пријем у чланство нових 26 чланова, усвојила Годишњи извештај о раду са финансијским извештајем за 2015. годину, као и План рада за 2016. годину. У конструктивној атмосфери разговарало се о новим активностима које би могле допринети бољем положају ливањских Срба, активнијем укључењу у решавање питања од интереса за живот српске заједнице, као и очување њихове имовине. Скупштини је присуствовао и заменик председника Одбора за дијаспору Скупштине Републике Србије, господин Миодраг Линта, који се обратио

Владика Хризостом Фото: СРНА

У припреми „Бијела књига“ о геноциду над српским народом

14. март 2016.

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом најавио је да ће ускоро бити издата „Бијела књига“ о злочинима и геноциду над српским народом у БиХ у току рата 1991-1995. године. „Поучени искуством жртава Јасеновца и других стратишта из Другог свјетског рата, о којима се данас воде неаргументована оспоравања, наша је обавеза да историји и човјечанству предочимо истину о страдању наших вјерника, наших чланова Цркве и нашег народа“, рекао је Хризостом. Владика Хризостом је предсједник Саборског одбора СПЦ-а за изучавање злочина и геноцида над српским народом у БиХ у рату од 1991- 1995. године који је трећи пут засједао у Добоју 11. марта, а наредна сједница Одбора биће одржана на Сокоцу 21. априла,

Izbjeglicka_kolona_001.jpg

О суочавању

13. март 2016.

Моја колегиница Радмила Пејић је пре неколико година сажето дефинисала природу и домете помирења после недавних ратова у југословенским земљама. „Ми говоримо о својим злоделима, а они о нашим…“, рекла је ироночно, али без огорчења. У Србији, на телевизији са националном фреквенцијом, промовишу читанку за ученике завршних разреда средњих школа у којој је из више перспектива – са стајалишта разних националних историографија – представљено раздобље од Другог светског рата до 2008. године. Иста београдска професорка која ових дана представља ову књигу у настанку, уређивала је пре непуних шест година српско издање четворотомне хрестоматије – приручника за професоре. Све то привукло је онда занимање јавности. Не видим штету од било које

Бити Србин у Хрватској 2016. године

12. март 2016.

Четири аутобуске станице у Загребу изгледају као станице пакла Најтежих седам минута у дану Марину почиње у 7.40 ујутро, када се на аутобусном терминалу Чрномерец укрца на линију 128. Тај аутобус вози према Светом Духу, гдје Марин похађа гимназију. Осим њега, и његових школских пријатеља, у аутобусу су и његови вршњаци из сусједне средње школе. Сличних су година, сличних интереса, али је разлика у тому што су Марин и његови пријатељи Срби, пише Јутарњи лист. Аутобус на путу од Чрномерца до његове школе стане на четири станице, а те четири станице изгледају као станице пакла. – Шта је, Србендаре? Добили сте најмодернију школу, а жалите се да немате никаквих права.

Недељко Митровић

Митровић: Радом и залагањем до статуса од јавног интереса

12. март 2016.

Модрича – Предсједник Организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао је данас да Борачка организација Српске /БОРС/ не може декретом да добије позицију једине организације од јавног интереса, већ да се мора доказати радом и залагањем за права породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила. „Борачка организација је двије деценије бјежала од процеса тражења несталих бораца, а данас би да води главну ријеч“, рекао је Митровић новинарима у Модричи, коментаришући став БОРС-а да једино он може имати статус организације од јавног интереса. Митровић, који је присуствовао састанку представника општинских и регионалних одбора Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, сматра да

Егзодус Срба Фото: РТРС

Двије деценије од егзодуса сарајевских Срба

12. март 2016.

У Бијељини ће данас бити обиљежено 20 година од егзодуса Срба из Сарајева. У Манастиру Свете Петке биће служена литургија. Биће одржана и академија на којој ће се говорити о трагедији сарајевских Срба којој ће присуствовати и предсједник РС Милорад Додик. Исељавање 120 хиљада Срба из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловаца, Грбавице почело је 17. фебруара 1996. и трајало је цијели март. Одољели су ударима 36 бошњачко-хрватских офанзива, па и НАТО, али након што је из Дејтона стигла вијест да ће територија тада Српског Сарајева припасти Федерацији, нису жељели да прихвате бошњачку власт. Након егзодуса, дио расељених Срба из Сарајева нови живот почео је у Источном Сарајеву а дио у

Егзодус Срба Фото: РТРС

Двије деценије од егзодуса сарајевских Срба

11. март 2016.

Прошле су двије деценије од егзодуса Срба из Сарајева. Исељавање, започето 17. фебруара 1996, трајало је цијели март. Кроз сњежне сметове ка Републици Српској данима се пробијало 120 хиљада Срба из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловаца, Грбавице. Одољели су ударима 36 муслиманско-хрватских офанзива, па и НАТО-а, али након што је из Дејтона стигла вјест да одбрањена територија тада Српског Сарајева припада Федерацији, одлучили су да неће под муслиманску власт. У намјери да се жртва сарајевских Срба никада не заборави, од ове године у Бијељини биће организовано обиљежавање њиховог егзодуса. Литургију у манастиру Свете Петке служиће епископ зворничко тузлански Хризостом уз саслужење владика СПЦ. На академији, о страдању сарајевских Срба говориће

Отворено писмо Линте Божидару Калмети

11. март 2016.

петак, 11. март 2016. Поштовани господине Калмета, Повод за ово писмо јесте Ваша недавна одлука да наставите са уклањањем остатака минираних српских кућа и привредних објеката без сагласности њихових власника. Подсјећам Вас да је 2010. године тадашња Канцеларија (Уред) за људска права на челу са господином Луком Мађерићем зааузела став да се уклањање рушевина са приватних посједа може спроводити искључиво на темељу писане сагласности власника некретнине на којој се рушевина уклања. Свако поступање које не би укључивало давање писане сагласности власника довело би, према ставу тадашње Канцеларије за људска права, до нарушавања начела неповредивости власништва. С друге стране, познато ми је да се позивате на законске одредбе према којим јавна

Рајилић: Нико није одговарао за убиства 2.500 Српкиња

11. март 2016.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је да Удружење располаже подацима да је 2.500 српских жена током протеклог рата на подручју БиХ убијено код својих кућа, да постоје спискови, докази и фотографије на који начин су мучене и убијене, али да за то још нико није одговарао. – Нико још није одговарао за овако велики број убијених српских жена, нити за неколико хиљада злостављаних по логорима, већ се процесуирају неки појединачни и спорадични случајеви – навела је Рајилићева. Она је истакла да Удружење жена жртава рата Републике Српске није задовољно радом Тужилаштва и Суда БиХ на процесуирању злочина над женама српске националности, на процесуирању силовања

Злочин у Двору Фото: Screenshot

Документарац о злочину у Двору подигао прашину у Хрватској (ВИДЕО)

11. март 2016.

Дански документарац „15 минута – Масакр у Двору“ подигао је прашину у хрватској јавности након што је утврђено да је Хрватски аудиовизуелни центар са 250.000 куна финансирао пројекат у којем се припадници Хрватске војске терете да су починили тај злочин. Удружење Домовинског рата тражиће, наиме, од министра културе Златка Хасанбеговића смјену директора Хрватског аудиовизуалног центра (ХАВЦ-а) Хрвоја Хрибара због, како је наведено, пропуста у суфинансирају данског документарног филма. Ријеч је о документарцу који говори о убиству 10 менталних болесника 8. августа 1995, само десетак метара од базе данског батаљона УНПРОФОР-а који није спријечио злочин за који се у филму окривљује Хрватска војска, пишу хрватски медији. Јосип Јурчевић, оснивач централног архива

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА