Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Spalili su mi muža, a ubice su još na slobodi!

Datum objave: četvrtak, 17 marta, 2016
Objavljeno u Kosovo
Veličina slova: A- A+

Zlatibora Trajkovića, supruga Radmile Trajković, 17. marta 2004. Albanci spalili u Kosovu Polju. U dvodnevnom nasilju porušeno i zapaljeno više od 800 srpskih kuća, devet škola, 35 crkava i manastira, među kojima i 18 spomenika kulture

 Ubijeni Zlatibor Trajković i Radmila Trajković
Ubijeni Zlatibor Trajković i
Radmila Trajković

TOG prokletog 17. marta kao da je neko zlo lebdelo u vazduhu. Mi Srbi koji smo ostali u Kosovu Polju, nažalost, nismo ni slutili koliko će taj dan biti koban za sve, a pogotovu za moju porodicu.

Ovim rečima Radmila Trajković (70), čijeg su supruga Zlatibora (62) Albanci spalili u Kosovu Polju, počinje priču o događaju koji, kako kaže, neće moći da zaboravi sve dok je živa. O događaju o kojem razmišlja svakog dana, ali koji i posle dvanaest godina sanja gotovo svake noći.

– Iako su Albanci već napadali sve srpsko na Kosmetu, mi u Kosovu Polju do popodneva nismo znali šta se dešava u drugim sredinama – priseća se Radmila najtežeg dana u svom životu. – Već oko jedan sat po podne počelo je okupljanje Albanaca po ulicama, tako da smo suprug i ja otišli do kuće komšije Zorana Grujića, u kojoj su stanovali pripadnici Unmikove policaje, jer smo mislili da ćemo tamo biti sigurniji. Međutim, kada je posle nekoliko sati počelo sve oko nas da gori i kada smo videli da je i Dom zdravlja u plamenu, muž mi je predložio da bežimo.

I dok su držeći se za ruke izašli na ulicu, vrlo brzo ih je, kaže, opkolila masa Albanaca.

– Bilo ih je kao pčela u košnici – priča Radmila. – Sa svih strana smo bili okruženi, a Zlatibora su odmah počeli da udaraju. U toj masi odnekuda se pojavio komšija Albanac koji me je povukao za ruku i nekako iščupao iz mase. Iako sam se opirala, jer sam želela da ostanem sa Zlatiborom, on je nekako uspeo da me izvuče iz te mase i dovuče do kuće gde su se nalazila dva devera, njihova dva sina, snaha i beba od šest meseci…

NAPAD NA GOLORUKI NAROD

SEDAMNAESTI mart je bio zapravo masovni napad naoružanih Albanaca na goloruk srpski narod, odnosno orkestrirano i planirano nasilje koje je ostavilo duboke posledice na čitav srpski narod na Kosmetu – kaže Malinka Mitrović iz Kancelarije za KiM. Povodom martovskog nasilja 17. marta 2004. godine, u crkvama i hramovima Srpske pravoslavne crkve će biti služen pomen stradalima.

I dok s teškom mukom objašnjava da su joj supruga polili benzinom i zapalili čim su ih razdvojili, a bio je potpuno svesan, Radmila kaže da su ona i njeni rođaci sa bebom od šest meseci nekoliko sati proveli sakriveni u šupi iza kuće. Pripadnici Kfora su ih tokom noći izbavili i dovezli do stanice Unmika u Kosovu Polju, a zatim do administrativnog prelaza na Merdaru. A ubice su još na slobodi.

Radmilina priča podseća da je od najvećeg pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, prošlo tačno 12 godina. Za samo dva dana, 17. i 18. marta, albanski ekstremisti su sa vekovnih ognjišta proterali više od četiri hiljade ljudi. Stradalo je 19 civila – osmoro Srba i 11 Albanaca ubijenih u sukobu sa Unmikom i Kforom. Na kobnom bilansu bilo je i 935 povređenih. Pred “licem” UN, koje su imale zadatak da obezbede mir na Kosmetu, etnički je potpuno očišćeno šest gradova i devet srpskih sela.

U talasu dvodnevnog nasilja, porušeno je i zapaljeno više od 800 srpskih kuća, devet škola, više srpskih grobalja… U sinhronizovanim i masovnim napadima na sve srpsko u Pokrajini, koje je Unmik okarakterisao kao “dobro organizovano i orkestrirano”, albanski ekstremisti su se posebno okomili na srpske svetinje. Uništili su čak 35 crkava i manastira, među kojima i 18 spomenika kulture.

– Martovski pogrom bio je planiran i smišljen da bi se Srbi proterali sa Kosmeta – kaže Goran Rakić, gradonačelnik severne Kosovske Mitrovice. – Tog tragičnog događaja za čitav srpski narod, moramo se uvek sećati i opominjati međunarodnu zajednicu da tada gotovo ništa nije učinila da zaštiti srpski živalj u pokrajini.

Povod za napad bila je kampanja albanskih medija u kojoj su Srbi iz sela Zupče optuženi za utapanje u Ibru dvojice albanskih dečaka iz sela Čabra, kod Zubinog Potoka.

Martovski_pogrom

– Istraga Unmika ubrzo je utvrdila da su optužbe bile lažne – kaže Slavko Simić, predsednik liste “Srpska” u Skupštini Kosova. – Dovoljan je bio ma kakav, pa čak i nepostojeći povod za napad na Srbe u pokrajini. Ali strašno je što se situacija od tada, kada je reč o bezbednosti, nije mnogo promenila.

Posle lažne vesti, više hiljada Albanaca iz Prištine krenulo je peške prema Čaglavici, do tada nastanjenoj uglavnom Srbima. Usledili su i protesti Albanaca u južnom delu Kosovske Mitrovice. Među prvim stradalima bili su Borivoje Spasojević (53) i Jana Tučev (36).

– Sve što nam se dogodilo tog dana, samo je učvrstilo našu želju da ostanemo na Kosmetu i da ne dozvolimo Albancima da dovrše etničko čišćenje i proteraju Srbe sa Kosmeta – seća se sin stradalog Borivoja, Dragan Spasojević (44).

On, kaže, ne namerava da napusti dedovinu, zasnovao je porodicu i ima četvorogodišnju devojčicu.

Napadi Albanaca, nisu prestajali ni naredne noći, hicima iz snajperskog oružja sa okolnih brda, kao i od bačenih bombi, ranjeno je nekoliko ljudi. Srbi su pokušavali da odbrane svoja ognjišta. Ali posle Čaglavice usledili su napadi na Srbe u sredinama na centralnom Kosovu, Lipljanu, Kosovu Polju, Obiliću… Pamti se neprebolna scena iz Lipljana – naočigled bolesne i nepokretne majke, na kućnom pragu, iz automatskog oružja pokošen je Nenad Vesić (46).

Srusena_crkva

AKADEMIJA U GRAČANICI

POVODOM obeležavanja martovskog pogroma, u četvrtak 17. marta će se u Domu kulture u Gračanici održati Akademija. Prisustvovaće Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, vladika raško-prizrenski Teodosije i Veljko Odalović, predsednik Vladine Komisije za nestala lica. U Kosovskoj Mitrovici biće položeni venci žrtvama.

Posle okupljanja u manastiru, građani, zvaničnici, porodice žrtava, krenuće do Doma kulture “Gračanica” gde će u 12.10 biti položene bele ruže ispred umetničke instalacije MISSING na kojoj se nalaze fotografije nestalih. Nakon toga, u Dom kulture biće otvorena grafička kolonije “I kako posle svega u Unesko”.


UMRO U MUKAMA

ALBANAC Alem Kurti, koji je ostao upamćen po snimku na kome se vidi da lomi krst na Hramu Svetog Ilije u Podujevu, preminuo je prošle godine u Kliničkom centru u Prištini. Po pisanju prištinskih medija, Kurti je oboleo od karcinoma jetre, a preminuo je u teškim mukama.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top