Дужност првог предсједника повјерена Милану Бабићу. Нова држава са око 300.000 становника има своју заставу, српску тробојку и химну „Боже правде“ 19. децембар 1991. У Книну никада до сада већа свечаност. Чини ми се да се народ није радовао више ни када је у овом граду формирана Српска демократска странка. Данас је наиме Скупштина Српске аутономне области Крајину прогласила републиком. Изабрано је и њено руководство, а као што се и очекивало, дужност првог предсједника повјерена је Милану Бабићу. Нова држава са око 300.000 становника има своју заставу, српску тробојку и химну „Боже правде“. Долазећи на свечану сједницу, у дворишту иза зграде книнске скупштине видио сам и табле на којима је

Да није било издаје Перковића коју су организовали Бољковац и Манолић, усташки покрет не би успео у пакленој идеји да се Југославија разбије крвавим ратом и вероватно не би било овакве Хрватске каква је данас Под притиском вишедеценијске проусташке пропаганде, Хрвати су стекли сасвим погрешну слику о томе које су личности најзаслужније за разбијање Југославије и стварање нове независне Хрватске. Славе ратне злочинце и надригенерале, који у ствари не би могли ништа учинити да им неко претходно није створио услове за злочиначко војно деловање. СЕЦЕСИЈА ТАЈНИХ СЛУЖБИ Платформу за вођење рата поставиле су важне личности левог крила ХДЗ које је предводио Фрањо Туђман, што никада не би могла усташка емиграција

Брко, љекар и велики Гишкин пријатељ, појаснио је да је погинуо недалеко од гробља Јасиковац код Госпића. Пошли су, вели брко, да деблокирају касарну… Гишка је у тој акцији погођен са три хица… Онај у леђа био је смртоносан 27. август 1991. Книн. Пробудио сам се и крећем на кафе-брифинг доље у „Премијер“. Ту се сваког јутра окупљају сви новинари који су овдје дошли са стране. Ту се кују планови и одређују локације које би, за новинаре, тога дана, могле бити интересантне. Пролазим поред оне зграде од синоћ. Видим оних двадесетак заробљених „зенги“ како чисте парк… Живи су, хвала Богу… Кажу да ће данас на размјену… Наводно код Пакова села.

Чуда ли нашег, мили Боже. Тенкови на Плитвицама окренули цијеви и према једној и према другој страни. Тамо према зенгама и овамо према мартићевцима 31. март 1991. У данашњем оружаном сукобу специјалног одреда хрватске полиције и припадника Милиције Крајине, до којег је дошло на Плитвицама, погинуо је Србин Рајко Вукадиновић. Хрватски полицајци потиснули су интервентну јединицу Милана Мартића, након чега су неутралну, односно зону раздвајања двије стране, почеле контролисати јединице Југословенске народне армије. Тек што су се припадници интервентне јединице крајинске полиције вратили са задатка у Книн, разговарао сам са Миланом Атлијом, родом из Мокрог поља код Книна: „Ништа им више не треба вјеровати… Живота са усташама никада није било,

Војни аналитичар Александар Радић оценио је данас да Хрватска подизањем оптужнице за напад на Банске дворе после 26 година жели да учврсти сопствену „црно-белу“ слику о рату Војни аналитичар Александар Радић оценио је данас да Хрватска подизањем оптужнице за напад на Банске дворе после 26 година жели да учврсти сопствену „црно-белу“ слику о рату, по којој то није био договорени и планирани грађански рат, већ етничка агресија Срба. „Хрватска жели да учврсти и оно што пише у њиховој новој Стратегији националне сигурности где се дословце каже да је један од циљева заштите сигурности државе и заштита ‘научно доказане истине о домовинском рату’“, рекао је Радић агенцији Бета. Он је рекао