arrow up
Фото: Thinkstock

Почело суђење за злочине над Србима у Броду

У Суду БиХ почело је суђење Алминку Исламовићу за ратни злочин почињен над српским цивилима на подручју Брода 1992. године. Исламовић је, према Тужилаштву БиХ, као некадашњи припадник и командир вода Војне полиције 101. брдске бригаде Хрватског вијећа одбране /ХВО/, оптужен у шест тачака да је од марта до октобра 1992. учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању цивила српске националности, који су били затворени у подруму старе станице полиције у Броду. Исламовићу је на терет стављено и одвођење заточених на принудне радове, као и паљење и пљачкање њихове имовине, али и уништавање вјерских, културних и историјских споменика, преноси Бирн. Тужилац Тужилаштва БиХ Милорад Барашин рекао је да ће

Муслимани у Сарајеву за годину побили скоро исто Срба као Павелић за четири

У првој години протеклог рата у Сарајеву су муслимани убили 4.048 Срба, што је готово исто колико и /вођа фашистичког усташког покрета Анте/ Павелић у истом граду за четири године, од 1941. до 1945. године, тврди директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић. Он је навео да је у Сарајеву од 1992. до 1995. године убијено 7.432 Срба, од тога 6.188 мушкараца и 1.244 жене, истичући да су мртви Срби најубједљивији свједоци истине, да је њихове мошти могуће сакрити, али да трагове није могуће поништити. Иванишевић је за „Вечерње новости“ рекао да српске жртве нестану када их злочинци пописују и да на свијету не постоји нечаснији

(фото;Катера.њуз)

Дан сјећања на Милицу Лаловић и Наташу Учур

Ученици основних школа са подручја општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа присуствоваће данас на гробљу у Миљевићима помену дјевојчицама Милици Лаловић и Наташи Учур које су убијене снајперским хицима у сарајевском насељу Грбавица 1995. године. Директор Основне школе „Свети Сава“ из Источног Новог Сарајева Данијела Мрда изјавила је Срни да прота Војислав Чаркић сваке године служи опело погинулим дјевојчицама код спомен-обиљежја у Миљевићима. „Ове године смо одлучили, с обзиром на то да су то биле наше ученице, да опелу присуствују и ученици основне школе. Циљ је да ученици који похађају наставу у овој школи, али и ученици из регије сачувају успомене на страдале дјевојчице“, истакла је Мрда. Она је

Филип Родић

Зона сумрака: Нису Кошаре за клошаре

Шта наша деца треба да уче о српској историји? И оној старијој, а посебно о овој новијој, историји у којој су учествовали и њихови очеви и мајке. Да ли је за „суочавање с прошлошћу“, на којем грађанисти толико инсистирају, довољно учити о српској кривици и геноцидности, или има места и за херојство и пожртвованост? Постоји ли Американац који није чуо за Аламо? Постоји ли Грк неупућен у подвиг његових предака на Термопилима? Има ли Руса који не знају за „Павловљеву кућу“ у Стаљинграду? Можда и има, али требало би их потражити лупом. Такође, замислите какав би одијум у нашој јавности, пре свега грађанистичкој, изазвало евентуално одбијање неке институције да дозволи

Детаљ из серије "Шифра Деспот"

Книнска „Зора“ није ловачко друштво

Серија „Шифра Деспот“ која се већ месец дана приказује на ТВ Пинк најавлјивана је много пре него је почела, трејлером из епизоде у којој су се Радош Бајић и други аутори поиграли с једном од најосетлјивијих група српског друштва, крајишким Србима, протераним у Србију у време хрватских војно-полицијских акција „Блјесак“ и „Олуја“. Крајишници знају за шалу, из њихових редова су Петар Кочић, Симо Матавулј, Петар Петровић Пеција, Јован Радуловић и многи други који су пером сецирали њихове слабости. Дакле, у овом тексту није реч о надобудном уверењу да шали, иронији, критици нема места. Али оно што је понудио Бајић није ништа од тога. Главни јунак серије је неспретни, трагикомични Деспот,

Сарајево: За убиство дјевојчица нико није одговарао Фото: СРНА

Годишњица убиства српских дјевојчица на Грбавици

Према наводима свједока, девојчице је убио С.П, припадник 101. бригаде такозване Армије БиХ. Сарајка Фатима Бајрамовић свједочила је да је то учинио Сејо Пискић који је рођен 1956. године у Грачаници. Хицима испаљеним из снајпера из дијела Сарајева под муслиманском контролом, на данашњи дан прије 23 године, убијене су српске дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур у сарајевском насељу Грбавица. За тај злочин, као и у многим другим случајевима убистава српских цивила, нико никада није одговарао. Снајпериста са зграде „Лориса“ на тадашњем Тргу Пере Косорића, а сада Тргу хероја, убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред

Поново удар на Србе: Пљуште нове оптужнице за ратне злочине у Хрватској

Загребачко Жупанијско државно тужилаштво саопштило је да је подигло оптужницу против осморице команданата и 14 припадника српских паравојних јединица које терети за ратни злочин против хрватских цивила на подручју славонских села Чојлуг, Балинци и Четековац. Они су оптужени да су у тим селима „у септембру 1991. убили 20 цивила и два ратна заробљеника“, преноси Хина. Наводи се да „Тужилаштво тврди да су осморица команданата наређивали припадницима српских паравојних формација да злостављају, туку и убијају цивиле хрватске националности, да их незаконито узимају као таоце, муче и убијају ратне заробљенике, да пљачкају цивилно становништво, као и да руше и пале куће и привредне објекте становника хрватске националности“. У саопштењу објављеном на сајту Тужилаштва стоји да се „неки од окривљених команданата терете да су и лично учествовали у мучењима и убиствима

Ветерани Другог одреда Министарства унутрашњих послова Републике Српске обиљежили су данас у Шековићима 25 година од формирања ове ратне јединице.

Обиљежено 25 година од формирања Другог одреда МУП-а Српске

Ветерани Другог одреда Министарства унутрашњих послова Републике Српске обиљежили су данас у Шековићима 25 година од формирања ове ратне јединице. Јединица је формирана 10. марта 1993. године у Шековићима, а у ратним дејствима, које је водила на готово свим ратиштима у Републици Српској, изгубила је 21 припадника, док их је велики број теже или лакше рањен. Обиљежавање је почело свечаним постројавањем ветерана Другог одреда и парастосом у Цркви Светог Прокопија у шековићком насељу Тишча, гдје је одред формиран, а потом су учесници скупа положили цвијеће у Спомен-соби, у којој се чува успомена на погинуле припаднике ове јединице. Ратни командант јединице Милош Ступар рекао је новинарима да су припадници ове јединице

У Вуковару промовисана књига Милојка Будимира “Споменичка баштина Срба са подручја данашње Републике Хрватске”

У вуковарском Српском културном центру одржана је промоцијиа књиге “Споменичка баштина Срба са подручја данашње Републике Хрватске” аутора Милојка Будимира. Осим аутора књигу су представили млади историчар поријеклом из Далмације др Милан Гулић (први са десна) и дугогодишњи директор Завода за заштиту споменика у Вуковару, данас професор београдског универзитета др Велимир Ћеримовић. “Јасно је да је много тога отишло у неповрат и зато је ова књига важна. Аутор је прошао кроз судбине свих сакралних објеката којих је нешто испод 500 и од којих многи данас само представљају успомену на локацију на којој је био српски верски споменик, јер двадесети вијек је вијек страдања српског народа али и његове споменичке баштине.

Помен погинулим дервентским борцима служен је у црквих Светих апостола Петра и Павла.

Помен дервентским херојима

У Власеници је данас обиљежено 25 година од погибије 15 бораца дервентске 327. моторизоване бригаде Војске Републике Српске, који су 9. марта погинули у рејону Церске у власеничкој општини. Помен погинулим дервентским борцима служен је у црквих Светих апостола Петра и Павла. Обиљежавању су присуствовали чланови породица погинулих бораца, те представници борачких организација и локалних власти општина Дервента и Власеница. Шеф Одсјека за борачко-инвалидску заштиту општине Дервента Станиша Микеревић рекао је да је овај меморијални скуп доказ да народ Власенице и Дервенте поштује жртве које су пале за одбрану Републике Српске и да ће тако бити и убудуће. „Сарадња између наше двије општине је добра, што не значи да у

Српске жртве - Брадина (Фото:starmo.ba)

Оптужница за злочине над српским цивилима из Коњица и Брадине

Суд БиХ потврдио је оптужницу против 12 лица, бивших команданата и припадника такозване Армије БиХ, Територијалне одбране, ХВО-а, полиције и муслиманских паравојних формација, оптужених за злочине почињене 1992. и 1993. године над српским цивилима на подручју Коњица, Брадине и околине. Оптужница за злочине терети Есада Рамића, Шефика Никшића, Аднана Аликадића, Митка Пиркића, Реџу Балића, Хамеда Лукомирака, Сафаудина Ћосића, Мухамеда Цакића, Исмета Хебибовића, Алмира Падаловића, Енеса Јахића и Агана Рамића, саопштено је из Суда БиХ. Они су оптужени да су одговорни за нападе и убиства више десетина цивила српске националности, оба пола, међу којима је било дјеце и старијих особа, те мучења, злостављања, нечовјечна поступања, противправна заточења, већег броја жртава српске

(фото;Катера.њуз)

Сећање на убиство српских девојчица у Сарајеву (фото)

Због чега одговора нема 23 године? Хладнокрвно убиство девојчица Милице Лаловић и Наташе Учур на Грбавици 11. марта 1995. године , не интересује Сипу и Тужилаштва БиХ. Породицама убијених девојчица остаје туга и неодговорена питања ко је и због чега наредио снајперисти тзв. АР БиХ да упути смртоносне хице и то у примирју. Радојка, мајка Наташе Учур, није смогла снаге да прича, заплакала је на помен кћерке и на трагичан догађај из марта 95-те. (Катера) Извор: Васељенска ТВ Везане вијести: Годишњица убиства српских дјевојчица на Грбавици | Јадовно …

Породица дејановић из Липљана Фото: СРНА

Након голготе, Дејановићеве добијају кров над главом

Дејановићеве живе од социјалне помоћи, дјечијег додатка и Драганине зараде од чишћења туђих кућа. Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Самохрана мајка Драгана Дејановић из Липљана, у свакодневном страху за голи живот своје три кћерке, успјела је да преживи и, како каже, помогне опстанак Срба. Преживјела је убиство супруга у августу 2005. године и није га селидбом „издала и оставила да самује у Липљану“. Драгана живи за кћерке – Кристину /15/, Марину /13/ и Ивану /12/, селећи се и станујући по кућама Срба који су 1999. године отишли из овог градића, у којем је до повлачења српске војске и полиције живјело око 15.000 Срба. „Само Бог и моја душа знају како сам успела

Хрватска не одустаје од плана за одлагање радиоактивног отпада

Бањалука – Хрватска не одустаје од намјере да на Трговској гори у општини Двор уз границу са БиХ одлаже радиоактивни отпад, а посљедња потврда за то стигла је у виду дописа упућеног начелнику општине Двор у Хрватској Николи Арбутини, из којег се види да су припреме у поодмаклој фази. Допис Арбутини упутио је Фонд за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Нуклеарне електране Кршко. Начелник је обавијештен да је именован Управни одбор тог фонда и усвојен програм рада и финансијски план за 2018. годину. – Настављају се активности у вези са збрињавањем радиоактивног отпада у Хрватској и раније најављиване активности рада с локалном и регионалном заједницом

„Кôд Славонија“: Како су два главна српска агента упала у опасну хашку клопку

Хашки трибунал после смрти Горана Хаџића нема кога да оптужи за наводне злочине у Славонији и зато покушава да одговорност за то припише Јовици Станишићу и Франку Симатовићу. У наставку хашког процеса бившим челницима Службе државне безбедности Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу — Френкију војни вештак оптужбе Рејно Туненс изјавио је да су јединице те службе учествовале у насилном преузимању општина у БиХ, прогону несрпских цивила и злочинима над њима 1992–1994. Станишић, тадашњи шеф СДБ Србије, и Симатовић, први оперативац те службе, оптужени су за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991–1995. Према оптужници, то је био циљ удруженог злочиначког подухвата који је предводио тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, а у којем

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.