arrow up
У мартовском погрому запаљено је 35 православних верских објеката (Фото Митрополија)

Сутра 14 година од мартовског насиља на Косову

Сутра, 17. марта навршава се 14 година од избијања највећих етнички мотивисаних сукоба на Косову од доласка међународних снага 1999, у којима је 19 људи погинуло, а више од 4.000 Срба протерано из домова у које се огромна већина никада није вратила.Током дводневног насиља над Србима, њиховом имовином, црквама и манастирима, етнички је очишћено шест градова и 10 села. За све то одговарао је мали број Албанаца, а изречене казне готово су симболичне. Сукоби су избили 17. марта 2004. након што је УНМИК полиција пронашла тела двојице албанских дечака у Ибру у селу Чабар код Зубиног Потока. Медији на Косово су за ту трагедију оптужили Србе, што је покренуло демонстрације

© Sputnik/ Владимир Федоренко

Пушков: САД да објасне како су бомбама отцепиле Косово

Руски сенатор Алексеј Пушков је, коментаришући осуду Вашингтона због тога што је руски председник Владимир Путин посетио Крим, предложио Стејт департменту да објасни како су бомбама отцепили Косово од Србије. „Предлажем да у Стејт департменту уместо саопштења о Криму кажу како су, без икаквог референдума, отцепили бомбама и ракетама Косово од Србије. А Крим је био руски у време када САД нису постојале – једино су успеле незаконито и са оружјем у рукама да се одвоје од Британије“, написао је сенатор на Твитеру. Раније је министарство спољних послова САД објавило документ под насловом „Крим је Украјина“. Текст осуђује Путинову посету полуострву, а руске претензије на ову територију сматрају се лажним. Такође се примећује да су на референдуму Кримљани гласали под „пажљивим надзором наоружаних руских

Данас обиљежавање 22 године од егзодуса сарајевских Срба

Градска управа Источно Сарајево обиљежиће данас 22 године од егзодуса Срба из Сарајева. Обиљежавање ће почети полагањем вијенаца на Српском војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу у 10.00 часова, саопштено је из Градске управе Источно Сарајево. У 11.00 часова у Цркви Успења Пресвете Богородице на Палама биће служен парастос погинулим борцима Сарајевско-романијске регије, а у 17.00 часова у градској управи Источно Сарајево биће уприличен пријем за предсједника Институтa за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоја Иванишевића, аутора књига о страдању српског народа у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Током пријема, Иванишевић ће представити своју књигу „Геноцид над Србима – Сарајево 1992-1995“, која садржи потресна свједочења 80 људи о томе како су

Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић позвао је данас све породице несталих које су до 2001. године идентификовале нестале сроднике, а нису биле сигурне да су то они, да дају ДНК узорак јер се сумња да је у БиХ више од хиљаду идентификација урађено погрешно.

Машовић: Тужилаштво обуставило ексхумацију јаме Радача код Мостара

Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић потврдио је данас у Мостару да је по налогу Tужилаштва БиХ заустављена ексхумација из јаме Радача у којој је, како се сумњало, трагично завршио велики број Срба. „Tужилаштво БиХ сматра да на том локалитету у овом часу нема разлога за даљи наставак ексхумација. Tужилаштво је оставило отворену могућност да се настави ексхумација уколико се појаве неке нове информације које би биле конкретизоване“, рекао је Машовић. Он је додао да су се истражиоци у ту јаму спустили до дубине од стотињак метара и да се након претходне ексхумације једног броја жртва више нису појавили скелетни остаци. „Бојим се да не постоји

Фото: Thinkstock

Уложени докази о незаконитом затварању Срба у Горажду

У наставку суђења Ибри Меркезу, Предрагу Богунићу и Ешефу Хурићу за ратни злочин почињен у Горажду, Тужилаштво БиХ уложило је низ материјалних доказа, којима жели доказати да су у том граду незаконито затваране особе српске националности. Као доказ тужилац Маријана Чобовић уложила је оптужницу Окружног војног тужилаштва у Горажду од 22. јула 1993. против Десе Беговића и других особа због држања оружја без одобрења у Бучју у јуну 1992. године. Чобовићева каже да овим документом и другим из уложеног сета доказа доказује незаконито затварање особа српске националности, као и да су, након пуштања затворених лица из Министарства унутрашњих послова /МУП/ у Горажду, тек 1993. године поднесене кривичне пријаве против само

Божица Рајилић Фото: РТРС

Рајилић: Ратна политика траје и данас

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је Срни да је неприхватљиво да ни 22 године након рата још нико није одговаро за прогон сарајевских Срба, што само показује да „ратна политика“ траје и данас. „Крајње је неприхватљиво да двије деценије након рата нико од бошњачког и хрватског ратног руководства није крив и да није одговарао за прогон десетина хиљада сарајевских Срба“, поручила је Рајилићева, поводом 22 године од егзодуса Срба из Сарајева. Она је истакла да у БиХ нема правде када је ријеч о процесуирању ратних злочина почињених над Србима и извођењу најодговорнијих пред лице правде, јер се на све могуће начине настоји да се

Суђење Елфети Весели Фото: РТРС

Свједок није чуо за дјечака Слободана и оптужену Елфету Весли

У наставку суђења за свирепо убиство дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника свједок одбране Сафет Мехмедовић рекао је да је оптуженог Сакиба Халиловића само једном кратко видио 1992. године у селу Бакрачи, те да није чуо за дјечака Слободана Стојановића и оптужену Елфету Весели. „Халиловића знам од 1990. године. Радио је у `Глиници` у Каракају код Зворника. Некад смо знали попричати, заједно попити кафу. Након избијања рата, видио сам га само једном у јулу 1992. године у мом селу Бакрачи, гдје ми је у кратком разговору рекао да тражи своју родбину која је ту живјела“, навео је Мехмедовић. Свједок је рекао да је Халиловић тек тада дошао из Тузле

Билогорски презименик 1322 српска и православна презимена источне Билогоре

Билогорски презименик, шеста по реду књига у Библиотеци „Задужбина“ Завичајног удружења „Билогора“ штампана је на 472 странице у А5 формату. Садржи податке о 1322 српска и православна презимена источне Билогоре евидентирана у периоду од 1552. до 2017. године, те о њиховој бројности и распрострањености у појединим насељима. У оквиру презименика је и 20 чланака о знаменитим Билогорцима. Презименик је допуњен бројним статистичким прегледима и картама, као и 10 опсежнијих прилога везаних за презимена. Опрема књиге садржи 10 фотографија у боји, 36 ц/б фотографија, 8 графичких приказа, 19 карата и 23 табеле са нумеричким подацима.

shutterstock

Свједочење о злочинима над Србима у Орашју

Свједок Тужилаштва БиХ Лука Васиљевић рекао је на суђењу припадницима ХВО оптуженим за ратни злочин над Србима на подручју Орашја да су током заробљеништва у Доњој Махали људи извођени на испитивања и поједини, попут Чеде Цвијановића, нису никад враћени, Аћиму Цвијановићу је избијено око, а Перу Гаврића су пронашли објешеног каблом о бојлер. Васиљевић је испричао да су га из Букове Греде, гдје је живио и радио као возач прије рата, одвели 9. маја 1992. године људи у маскирним униформама са ознакама ХВО-а. Он је навео да су припадници ХВО-а долазили неколико пута и сакупљали оружје, да је он предао пиштољ за који је имао одобрење и двије ловачке пушке,

Сава Новаковић

Олтар баке Саве

Сава Новаковић (85) из Доњег Селишта успјела је насамарити преваранте, лажног полицајца и његову асистентицу. То није ни чудо с обзиром на њена животна искуства с ратовима и збјеговима. Повратници на Банији и Кордуну, уз све тешкоће на које, због неажурности и немара чиновника у локалним управама и самоуправама, наилазе у остваривању својих гарантованих права, на мети су бројних превараната. Они свакодневно обилазе забачена села и засеоке, тражећи жртве. На мети су углавном времешни становници који живе сами у забитима, а дрске преваре толико су маштовите да насједају и они најопрезнији. Тако је, недавно, преварант обилазио куће у засеоцима Доњег Селишта крај Глине, представљајући се као радник једног телефонског оператера

Спомен на најмлађег погинулог српског борца Споменка Гостића

У част најмлађег српског војника Споменка Гостића који је дао свој живот за Републику Српску у Бијељини ће 25. марта бити одржана улична атлетска „Трка сјећања“, најављено је из градског одбора Удружења дјеце погинулих бораца „Насљеђе“.   Покровитељи трке су Влада Републике Српске, Министарство просвјете и културе, Министарство породице, омладине и спорта, као и Скупштина града Бијељина, уз подршку Атлетског савеза Републике Српске. Осим „Насљеђа“, организатори „Трке сјећања“ су Атлетски клуб „Академац“ из Бијељине и Удружење грађана „Филмски документарни центар“ из Бањалуке, а њихов циљ је да овај спортски догађај пређе у традицију и да поједине трке буду уврштене у календар међународних атлетских трка. Планирано је да у недјељу, 25.

Јама Казани, Фото: Архив

Циљ поставити спомен-крст на Казанима

Савез логораша Републике Српске затражиће од кантоналних власти у Сарајеву дозволу за постављање спомен-крста на Казанима у знак сјећања на све страдале Србе у овом граду у протеклом рату, изјавио је предсједник Савеза Бранислав Дукић. Поводом 22 године од егзодуса сарајевских Срба, Дукић је подсјетио да је у Федерацији БиХ током протеклог рата било 536 логора за Србе, од чега само 126 у Сарајеву. „Власти у Сарајеву нису нам дозволиле постављање спомен-крста на Златишту изнад Сарајева, спомен-плоче у касарни `Виктор Бубањ`, у Добровољачкој, као и на многим другим мјестима гдје су звјерски мучени и убијани Срби, али нећемо одустати од намјере да поставимо спомен-крст на Казанима“, поручио је Дукић. Егзодус

Ученици основних школа са подручја Источног Новог Сарајева и Источне Илиџе присуствовали су данас на гробљу у Миљевићима помену за дјевојчице Милицу Лаловић и Наташу Учур које су убијене снајперским хицима у сарајевском насељу Грбавица 1995. године.

Подићи спомен-обиљежје за све страдале ученике у протеклом рату

Ученици основних школа са подручја Источног Новог Сарајева и Источне Илиџе присуствовали су данас на гробљу у Миљевићима помену за дјевојчице Милицу Лаловић и Наташу Учур које су убијене снајперским хицима у сарајевском насељу Грбавица 1995. године. Директор Основне школе „Свети Сава“ Данијела Мрда рекла је да ће ОШ „Свети Сава“, на иницијативу наставника и ученика, подићи спомен-обиљежје у дворишту ове школе за све страдале ученике у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Она је истакла у обраћању окупљенима да рат показује најгоре наличје човјека, а да је најтеже када страдају дјеца. „Ова дјеца нису била крива низашта. Оне су играле ластиша за вријеме потписаног примирја 1995. године, вјерујући у добро нас одраслих

Недељко Митровић Фото: СРНА

Идентичан егзодус Срба из Сарајева и Хрватске

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да је идентичан егзодус Срба из Сарајева и Хрватске, чије су посљедице етничко чишћење и ратни злочини над Србима. „Када се упореди егзодус Срба из Сарајева и егзодус Срба из Хрватске видљиво је да је то посљедица политика међународних фактора која је толерисала етничко чишћење и ратне злочине над српским народом и ништа није предузела да то спријечи“, рекао је Митровић Срни. Митровић је нагласио да је посебно проблематично то што је ратни злочин над Србима у Сарајеву настављен у другом облику – скрнављењем српских гробаља, отимањем приватне имовине, те спречавањем повратка Срба на вјековна огњишта. Он

Корићка јама

Геноцид у Херцеговини: Кад се то звало само истребљење

Како су, кад и гдjе убиjани Срби по Херцеговини; прича jе коjу нико више нема право да заборавља и прешућуjе. Фронтал стога отпочиње jош jедан фељтон. Трагична драма српског народа Херцеговине, започета стварањем „Независне Државе Хрватске“ (10. април 1941. године), учинила jе оваj кршевити краj ареном наjгнусниjих злочина коjе jе запамтила свjетска историjа, али и колиjевком првог масовног устанка против фашистичке тираниjе у поробљеноj Европи. Оно што су подивљале усташке хорде починиле у прољетним и љетним покољима херцеговачких Срба 1941. године превазилази машту и бестиjалност наjсвирепиjих злочина коjе jе историjа запамтила. Мушкарци, жене, дjеца и старци убиjани су на наjбрутаниjе начине: спаљивањем на кућном огњишту, ударањем маљевима, полугама и шипкама,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.