Двадесет пет чланица Удружења жена жртава рата Републике Српске данас jе протестовало испред зграде Хашког трибунала приjе и након суђења генералу Ратку Младићу, показуjући новинарима слике затвора и логора за Србе у БиХ у коjима су српске жене мучене, силоване и злостављане. Предсjедник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Раjилић рекла jе у телефонскоj изjави Срни из Хага да су Српкиње, коjе су преживjеле страшна мучења за вриjеме рата, осjетиле и злу намjеру међународних хуманитараца коjи су субjективно и селективно приказивали страдање цивила, жена и дjеце у рату у БиХ. „Ми смо жртве, а нашу несрећу нико не признаjе“, истакла jе она, наводећи да jе за жене жртве рата

Прњавор На подручjу општине Прњавор у овоj години биће обновљено jош шест спомен-обиљежjа подигнутих као знак сjећања на борце погинуле у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, наjавио jе начелник општине Прњавор Синиша Гатарић. Гатарић, коjи jе у Доњим Смртићима присуствовао помену за девет погинулих бораца, рекао jе да су споменици у Доњим и Горњим Смртићима реновирани и доведени у стање достоjно чувања успомена на погинуле борце. Он jе подсjетио да jе у току прошле године таj посао урађен на седам спомен-обиљежjа. Начелник општине Прњавор истакао jе да су парастоси прилика да се чува сjећање на погинуле jунаке из протеклог рата, али и да се одржи своjеврсни час историjе. „Историjа се може квалификовати

Божица Живковић Раjилић Чланице Удружења жена жртава рата Републике Српске присуствоваће у уторак, 7. jула, у Хашком трибуналу суђењу некадашњем команданту Главног штаба Воjске Републике Српске генералу Ратку Младићу и тиме пружити подршку свим Србима коjи су се, често неосновано, нашли пред овим судом, изjавила jе Срни предсjедник Удружења Божица Живковић-Раjилић. Раjилићева jе истакла да jе циљ посjете 25 чланица Удружења Хагу изражавање протеста због селективног приступа правди у Хашком трибуналу и апеловање да међународна jавност прихвати истину о страдању свих народа у рату у БиХ. „Удружење жена жртава рата Републике Српске jавно поставља питање Хашком трибуналу – шта се дешавало са Српкињама у рату у БиХ и зашто то

Суд БиХ jе за 10 година рада у предметима ратних злочина донио 95 осуђуjућих пресуда за оптуженике српске националности коjе jе укупно казнио са 1.504 године затвора, пише „Прес Република Српска“. За исто вриjеме, суд jе правоснажно осудио 28 Бошњака и 18 Хрвата, коjи су за ратне злочине заjедно добили 412 година затвора. У анализи пресуда коjу jе урадио Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих наводи се да jе у протеклих 10 година пред Судом БиХ за ратне злочине процесуирано 268 Срба, 148 Бошњака и 62 Хрвата, али да jе за кривична дjела за коjа су предвиђене наjтеже казне било суђено готово искључиво Србима. За кривично

Спомен крст на Мраковици Град Бањалука обезбиjедио jе бесплатан превоз на Мраковицу у недjељу, 5. jула, на дан обиљежавања 73 године од Битке на Козари. Полазак пет аутобуса из Бањалуке планиран jе у 8.00 часова са старе аутобуске станице из Видовданске улице, речено jе Срни у Градскоj управи. Повратак jе предвиђен по завршетку манифестациjе, истог дана у поподневним часовима. У недjељу ће на Козари бити одржан Велики народни збор поводом обиљежавања 73 године од Битке на Козари у Другом свjетском рату. Из Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значаjних историjских догађаjа наjављено jе да програм обиљежавања Козарске епопеjе почиње у 9.30 часова приjемом званица у вили Мраковица, а у 10.00

Милутин Мишић Члан Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић оптужио jе Тужилаштво БиХ да намjерно опструише процес ексхумациjе српских жртава, те да одбиjа да води истраге о злочинима коjи су почињени над Србима у протеклом рату. Мишић тврди да надлежни у Тужилаштву БиХ, осим што одбиjаjу да издаjу налоге за откопавање гробница и проналажење посмртних остатака убиjених Срба, не желе да поведу ни истраге о убиствима српских цивила и воjника, иако о томе посjедуjу броjне доказе. „У Тужилаштву БиХ jе на чекању више од стотину захтjева за ексхумациjе српских жртава, а неки од ових захтjева су на чекању више од четири године“, рекао jе Мишић за „Прес

Засjедање Скупштине за диjаспору и Србе у региону Скупштина диjаспоре и Срба у региону издала jе декларациjу коjом даjе подршку Влади Србиjе да се обиљежи дан сjећања на српске жртве у 20. виjеку са посебним освртом на деведесете године прошлог виjека, рекао jе данас предсjедник ове скупштине Драган Станоjевић. Он jе упознао чланове Одбора Скупштине Србиjе за диjаспору и Србе у региону са садржином декларациjе, коjа jе, како каже, предложена са циљем да се помогне напорима Владе Србиjе на заштити пиjетета према српским жртвама. „То jе стратешки пут коjи српска диjаспора може да искористи због покушаjа класификациjа историjских чињеница коjе угрожаваjу наш национални индентитет и државу“, рекао jе Станоjевић. Он

Округли сто на тему несталих одржан у Београду Нерасвиjетљена судбина несталих наjтежа jе посљедица ратних сукоба у Хрватскоj и да би била отклоњена потребно jе да обjе стране процесуираjу одговоре, а да питање несталих више не буде предмет манипулациjе, закључак jе округлог стола о теми несталих, коjи jе одржан у Београду. Предсjедник Комисиjе за нестала лица Србиjе Вељко Одаловић рекао jе да питање несталих не смиjе бити тема коjа се заобилази и да jе баш то питање наjтежа посљедица ратова на простору бивше Југославиjе. Одаловић jе подсjетио да српска и хрватска страна траже укупно 2.030 лица, од коjих за 424 ниjе познато ни гдjе им jе гробно мjесто. „У процесу

Одбор за његовање традициjе ослободилачких ратова на конференциjи за новинаре Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао jе у петак да су пробоjем коридора кроз Посавину 1992. године постигнути циљеви коjи су касниjе омогућили континуитет Републике Српске. Савановић jе на конференциjи за новинаре поводом обиљежавања 23 године од пробоjа „Коридора живота“, рекао да jе Воjска Републике Српске на челу са Првим краjишким корпусом, Бригадом МУП-а Републике Српске Краjине и Источно-босанским корпусом Воjске Републике Српске осмислила стратегиjу операциjе „Коридор `92“. „Операциjа коридор бриљантно jе извршена и у том нападу ослобођен jе пресjечени дио коридора. Воjска Републике Српске jе за кратко вриjеме успjела да ослободи Модричу, Дервенту, Брод и

Недељко Митровић Породице погинулих и несталих из Републике Српске jош увиjек нису добиле одговор од Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ и Међународне комисиjе за нестала лица (ИЦМП) због чега су формиране посебне канцелариjе Института за Подриње и Краjину, изjавио jе предсjедник Републичке организациjе коjа окупља ове категориjе Недељко Митровић. „Од наведених институциjа очекуjемо да нам поjасне оснивање двиjе посебне канцелариjе, што ми доживљавамо као дискриминациjу и мање уважавање несталих из реда српског народа. То jе супротно свим конвенциjама, уредбама, законима, па и хуманитарном и кривично-правном приступу у рjешавању ових питања“, рекао jе Митровић Срни. Митровић каже да jе за породице погинулих и несталих из Републике Српске неприхватљиво да

Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе да се Србин Миле Паспаљ – Баћа, коjи jе jуче ухапшен у Јасноj Пољани код Глине, ниjе налазио на званичном списку осумњичених за ратне злочине што указуjе на то да хрватско тужилаштво сада на површину извлачи случаjеве коjи се никако не могу оквалификовати као ратни злочини. Он jе за Срну указао да се Паспаљ не налази на списку коjи имаjу, а он се односи на период закључно до 31. марта 2013. године. Штрбац jе оциjенио да Хрвати преко покретања нових кривичних процеса плаше Србе да се не враћаjу у Хрватску већ, напротив, да се од ње удаље миљама далеко. „Ја ово

Упокоjени митрополит Јован jош 2006. упутио патриjарху писмо у коjем наводи да jе у Хрватскоj покрштено више од 30.000 Срба Према подацима Државног завода за статистику РХ (ДЗС РХ), на попису становништва у Хрватскоj из 1991. године, од укупно 4.784.265 становника, Срба jе било 581.663 (12,2 одсто) а Југословена 106.041. Међу њима, с чим су сагласни и хрватски демографи, било jе између 60 и 70 одсто Срба. Двадесет година касниjе, према попису становништва из 2011. године, у Хрватскоj jе живело тек 186.633 Срба (4,36 одсто), док су Југословени сведени на статистичку грешку (331 особа). Службени Загреб у разним приликама наводи броjку од више од 133.000 српских повратника по завршетку рата.

Тужилаштво Србиjе за ратне злочине расписало jе потjерницу за бошњачким ратним командантом Сребрнице Насером Орићем због сумње да jе у српском селу Залазjе мучио, а затим и заклао предратног судиjу у Сребреници Слободана Илића, пише „Прес Република Српска“. Насер Орић Ово тужилаштво има чврсте доказе да су Орић и његови потчињени починили стравичан злочин   Залазjе 12. jула 1992. године, када jе убиjено 69 Срба, наводи лист. За оваj дневни лист одлично обавиjештени извори из Тужилаштва Србиjе за ратне злочине наводе да се потjерница, на основу коjе jе приjе три дана у шваjцарскоj ухапшен Орић, у потпуности базира на поменутим догађаjима. Некадашњи високи функционер СДА у Сребреници Ибран Мустафић описао jе

Матуранти Економске школе Због целокупне ситуациjе у Вуковару и сада већ вишегодишње антићириличне кампање и пропаганде наjчешће су на удару они коjи са политиком немаjу никакве везе. Овога пута били су то матуранти Економске школе коjи у центру града нису могли да пронађу место где би окачили пано са сликама што jе дугогодишња традициjа матураната свих средњих школа у граду. Будући економисти су се лепо средили и фотографисали како би се са своjим успехом поносно похвалили своjим суграђанима, међутим приликом израде паноа направили су jедну малу грешку – своjа имена испод слика су написали двоjезично. Где год смо ушли прича jе била слична. Представили смо се као матуранти коjи желе

ОСИЈЕК – Држављанин Србиjе Стево Пантић, коjи се заjедно са десет Срба из Трпиње налази у Истражном затвору у Осjеку, преко породице упутио jе очаjничко писмо jавности у Србиjи са апелом да се помогне затвореницима коjима се крше сва људска права. Осуђен на 30 година (Фото: Пиxбаy) Стево jе у писмо обjаснио начин на коjи се води поступак против њих и покушаjе рекетирања породице од стране адвоката коjе им jе дала Хрватска jер немаjу новца да ангажуjу своjе. Он поставља питање зашто Србиjа, чиjи jе држављанин, ниjе покушала да им помогне на исти начин као то Хрватска чини са своjим грађанима коjи се налазе у српском затвору. Писмо преносимо у