Недељко Митровић Хрватски премиjер Зоран Милановић може читати лекциjе другима о ратним злочинима тек када Хрватска процесуира злочине почињене над Србима на подручjу Сиjековца, Мркоњић Града и западне Краjине, рекао jе Срни предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Наводећи да Хрватска мора да процесуира ове ратне злочине, Митровић jе рекао да jе Милановић у великоj заблуди или не познаjе довољно историjу ако мисли да ниjе ратни злочин ангажовање Хрватске воjске у Сиjековцу код Брода и све што jе Хрватска воjска урадила у Мркоњић Граду и диjелу западне Краjине. “Када Хрватска процесуира ове злочине, тек након тога хрватски премиjер Милановић може читати лекциjе другима

Још се трага за великим броjем несталих људи Комисиjе за нестала лица Србиjе и Хрватске усагласиле су списак од 1.606 несталих лица током посљедњег оружаног сукоба 1991-1995. године на териториjи Хрватске, без обзира на националност – саопштили су послиjе дводневног састанка у Београду предсjедници ових комисиjа Вељко Одаловић и Иван Груjић. Предсjедник Комисиjе за нестала лица Србиjе Вељко Одаловић jе рекао на конференциjи за новинаре у Палати Србиjе да су на списку људи коjи су живjели на териториjи Хрватске. “Неки од од њих су били држављани Хрватске, а неки су приjављени као нестали тек када су се њихове породице доселиле као избjеглице у Србиjу, због чега jе било тешко усагласити

Директор Докуменатационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац оциjенио jе данас да вриjеме актуелизовања оптужнице против бившег предсjедника Републике Српске Краjине Милана Мартића и закључак Жупаниjског суда у Загребу да му буде суђено у одсуству ниjе случаjно изабран и поклапа се са изборним калкулациjама поjединих хрватских политичара. Штрбац jе изjавио Срни да jе независност судова, како оних међународних тако и домаћих – декларативна и да jе актуелизовање оптужнице против Мартића, коjа jе подигнута jош 2003. године, услиjедила након, како jе оциjенио, “значаjног мига власти”. “Изручење Капетана Драгана и суђење Мартићу у одсуству поклапа се са изборном годином у Хрватскоj. Тамо се на такозваном домовинском рату, српском питању и односу према бившим

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта изjавио jе да jе врхунски цинизам одлука Хрватске да суди у одсуству већ осуђеном Милану Мартићу, истичући да се у Хрватскоj води политика цементирања етничког чишћења. “Врхунски jе цинизам да Хрватска почиње да суди у одсуству већ осуђеном предсjеднику бивше РСК Милану Мартићу за ракетирање Карловца и Јастребарског 1995. године, а jош нико од тадашњих хрватских званичника и хрватских генерала ниjе одговарао за гранатирање краjишких градова и колоне српских избjеглица током и после хрватске акциjе `Олуjа`, као и других хрватских воjних акциjа”, навео jе Линта у писаноj изjави. Он jе оциjенио као неискрену изjаву предсjедника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да треба риjешити

Још се трага за великим броjем несталих људи Комисиjе за нестала лица Владе Србиjе и Владе Хрватске разговараће у Београду током два наредна дана о рjешавању питања несталих у оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ од 1991. до 1995. године. Циљ састанка, коjем ће присуствовати и представници Међународног комитета Црвеног крста и Међународне комисиjе за нестала лица, jесте унапређење међудржавне сарадње у овоj области, саопштено jе из Комисиjе за нестала лица Србиjе. На састанку владиних тиjела за тражење несталих биће размиjењене информациjе и документациjа у складу са потписаним Споразумом и Протоколом о сарадњи у тражењу несталих лица и преузетим обавезама на претходно одржаним састанцима, ради рjешавања питања лица коjа се

На данашњи дан 1999. године авиони НАТО су код Варварина с четири проjектила, испаљена за мање од пет минута, срушили мост преко Велике Мораве и убили наjмање 11 цивила, међу коjима Сању Миленковић (16), jедног од наjталентованиjих младих математичара у свету. Напад jе отпочео у 13.25 часова, при ведром времену, а мост jе због пиjачног дана у Варварину био пун људи. У истом нападу убиjен jе и протоjереj ставрофор Миливоj Ћирић, прва жртва НАТО агресиjе међу свештенством Српске православне цркве, коjи jе усмрћен на прагу оближњег храма Успења Пресвете Богородице. Истог дана jе у нападу НАТО авиjациjе на конвоj британских, италиjанских и португалских новинара на путу Призрен-Брезовица убиjен возач Небоjша

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе да jе у БиХ и 20 година након рата у потпуном застоjу процес тражења несталих Срба и процесуирање ратних злочина над српским народом. Митровић jе рекао новинарима у Бањалуци да нису пронађени ни посмртни остаци страдалих српских воjника и цивила на Озрену, нити су процесуирани одговорни. “Жалосно jе да ти политички актери коjи су, посредно или непосредно, одговорни за злочине данас креираjу власт у БиХ и одлучуjу о многим стварима”, истакао jе Митровић. Митровић истиче да представници Републике Српске у институциjама БиХ имаjу велику одговорност да покрену процес тражења несталих и процесуирања злочина над

Београдски форум за свиjет равноправних Београдски форум за свиjет равноправних упутио jе позив њемачком канцелару Ангели Меркел да приликом предстоjеће посjете Србиjи посjети спомен-обиљежjа српскоj дjеци коjа су стриjељана у Другом свjетском рату у крагуjевачким Шумарицама и Споменик палоj дjеци у НАТО бомбардовању и тако учини државнички одговоран корак у правцу помирења и разумиjевања. Из Београдског форума наглашаваjу да се посjета Меркелове наjављуjе у вриjеме обиљежавања 70 година од побjеде над наци-фашизмом и 16 година од агресиjе НАТО на Србиjу и Црну Гору, те констатуjу да jе би било прикладно да њемачки канцелар ода почаст недужно страдалоj дjеци. “Уверени смо да би ови симболични гестови били поздрављени у српскоj jавности

Врховни суд Хрватске одбацио jе жалбу Жупаниjског тужилаштва у Загребу на одлуку Жупаниjског суда у овом граду о пуштању Бранимира Главаша на слободу, па ће он окончање суђења за ратне злочине над Србима у Осиjеку дочекати на слободи. Судско виjеће Врховног суда jош 17. априла jе одбацило жалбу тужилаштва на одлуку Жупаниjског суда у Загребу о пуштању Главаша на слободу, прениjели су хрватски медиjи. Од тада jе одлука била, према уобичаjеноj процедури, у служби евиденциjе Врховног суда, коjу jе ипак прошла без сjеднице Кривичног одjељења. Врховни суд jе Главашу, након изласка из мостарског затвора гдjе jе служио казну због пресуде у случаjевима “Гаража” и “Селотеjп”, почетком марта одредио истражни затвор

ДОКАЗАНО Аутор књиге “Поља несреће” о губицима у посљедњем рату у Босни и Херцеговини Миливоjе Иванишевић, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, каже да се однос српског народа према своjим жртвама у последњем грађанском рату ни наjмање ниjе променио набоље у односу на срамно заборављање и заташкавање стравичних злочина над Србима у Другом светском рату Иванишевић, коjи jе недавно обjавио књигу под насловом “Поља несреће “, у коjоj jе на систематичан начин обрадио и прикупио податке о страдању Срба у 67 општина бивше СР БиХ, у интервjуу за Пресс, између осталог, истиче да jе у овом капиталном делу на убедљив и свеобухватан начин евидентирано и исказано много

Тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, ниjе дозволио да се достави спасоносни кисеоник…Нашим бебама нису дали да дишу и туга jе данас jош већа, каже Жељка Тубић из Приjедора. Приредила: Бранислава ВУКЕЛИЋ Двадесет и три године траjе чекање на правду за смрт 12 беба, коjе су преминуле усљед недостатка кисеоника на Одjелу за интензивну његу породилишта у Бањалуци од 22. маjа до 19. jуна 1992. године. У бањалучком Клиничком центру тада jе рођено 14 беба коjима jе био неопходан кисеоник, али им ниjе могао бити допремљен због забране Савjета безбjедности УН. Авион са кисеоником коjи jе тих дана чекао на аеродрому Батаjница, код Београда, ниjе добио

Стипе Месић нема осећаj кривице, ни личне ни државне Стипе Месић нема осећаj кривице, ни личне ни државне На трибини „О рату свих ратова”, у организациjи немачког Форума ЗФД (Цивилне мировне службе) и недељника „Време”, одржаноj у прес центру УНС-а у Београду уочи овогодишњег Дана победе, jедан од учесника био jе и Стипе Месић. За оне коjи не знаjу или су заборавили, Месић jе био последњи председник Председништва СФРЈ, пре тога и први премиjер хрватске владе, а после и председник Сабора, те два мандата председник Хрватске.   Медиjи су пренели Месићеве поруке са трибине: нацифашизам смо победили у Другом светском рату и добро jе да се тога подсетимо; на нашем

Драгомир Груjовић из Чачка, jунак коjи jе у Мокроногу 1991. године одбио да преда складиште и воjнике Териториjалноj одбрани Словениjе, оптужен у Новом Месту за ратни злочин и покушаj убиства Драгомир Груjовић (Фото: Г. Оташевић) Чачак – Пензионисани капетан Воjске Србиjе Драгомир Груjовић (54) добио jе прошлог четвртка, на кућну адресу, авионско писмо из Окружног суда у Новом Месту и у њему оптужницу стару 20 година коjом га Основно тужилаштво у том словеначком граду терети за ратни злочин и покушаj убиства. Старешини Југословенске народне армиjе, коjи jе на почетку сецесионистичког рата у Словениjи постао узор воjне части и jунаштва, остављена jе могућност да на „оптужницу одговори у року осам дана од

Уочи обиљежавања годишњице злочина у Тузли 15. маjа 1992. године, у Биjељини jе синоћ промовисана књига “И крв jе горела” у коjоj аутор Радован Кецоjевић свjедочи лична искуства о масакру над воjницима некадашње ЈНА коjи су се повлачили ка Србиjи. “Мучки, кукавички и бедно, из заседе су ликвидиране две чете младости, без отпора, jер су тадашња општинска власт, полициjа и териториjална одбрана гарантовале да ће се колона у миру повући из Тузле”, рекао jе Кецоjевић. Аутор jе воjно лице у пензиjи и стручњак за наоружање коjи jе као пиротехничар обавио форензичко испитивање терена након злочина у Тузли, из коjег jе изашао у размjени маjа 1993. године. Кецоjевић jе приjе књиге

Породице побиjених воjника, као и преживjели учесници колоне, очекуjу да ће Апелациони суд у Београду за Илиjу Јуришића, наредбодавца напада на колону, дониjети ваљану одлуку, односно да ће потврдити казну од 12 година. Уништена колона возила ЈНА Приредила: Зорица СИМЕУНОВИЋ Прошле су 23 године од злочина муслиманских паравоjних формациjа над припадницима ЈНА, коjи су 15. маjа 1992. у колони напуштали Тузлу. Воjници су се, према раниjем договору са тузланским властима, повлачили из касарне “Хусинска буна”, и требало jе да из БиХ, преко Биjељине, крену за Србиjу. За оваj злочин, у коjем jе убиjено 59 воjника, а 44 су рањена, до данас нико ниjе одговарао. Преживjели учесници колоне, коjа jе нападнута