Сећање Београђанинa Миладинa С., тада на редовном одслужењу војног рока у Тузли Било је сунчано, прелепо мајско јутро, негде око 7.30. У ваздуху се осећао неки чудан мир… као да се предосећао покољ који ће уследити неколико часова касније. “Тузланска колона” је изиграна, ти људи су, практично, изручени на тацну муслиманским паравојним формацијама, које су једва дочекале да изиграју договор о повлачењу и побију војнике, официре, добровољце… Говори овако, сећајући се тог кобног 15. маја 1992, Београђанин Миладин С., тада на редовном одслужењу војног рука у Тузли. Био је у колони јединица дела тузланског корпуса која се враћала са бобрбених положаја у рејону Босанског Брода. – Ми смо, заправо, били

Био сам рањен у ногу и почео сам да горим. Испао сам из возила и пао на асфалт који је такође био у пламену. Овако описује за “Блиц” Миодраг Вукмирица тренутак напада на „Тузланску колону“ 1992. године у којој се и сам налазио. Успео је да угаси пламен који му је јео кожу тако што се уваљао у земљу оближњег парка, али је одмах потом и заробљен. – Метком сам погођен у ногу, а од ватре су ми страдале лева страна тела и обе шаке. Како је истрага показала, први пуцањ десио се баш где сам ја настрадао. А био сам у видно обележеном болничком пинцгауеру. Ко је први запуцао,

Прије свега борцима свих чинова и њиховим породицама. Онда савременицима који знају шта је то значило. Најзад, онима који су се родили прије мање од 25 година. Њих се ово највише тиче. Четврт вијека оружане силе Срба са ове стране Дрине (не и Уне), данас је обиљежено у касарни Козара у Бањој Луци. Било је то све лијепо. Срдачно. Мило свима којима овај дан изузетно значи. Ипак, не више свечано од приредби у част свечане обавезе, коју су регрути војске што је се сјећамо, давали некад на истом том стадиону. Заправо, у случају заклетви је било присутно много више неуниформисаних лица. Такорекућ грађанства. А такав омјер снага је поразан прије

У “Тузланској колони” убијена су 132 војника и цивила, а Тузла ћути и након 25 година брани налогодавце злочина и скрива још три масовне гробнице са 78 тијела, тврди аутор књиге “Тузланска колона” Драган Мркајић. Масакр војника ЈНА у Тузланској колони 15. маја 1992. године био је медијски спектакл осмишљен и спроведен да се Срби заплаше и увод у највеће етничко чићење Срба у БиХ послије Другог свјетског рата, тврди Мркајић. Кроз свједочења 33 преживјела учесника и застрашујуће исповијести породица жртава, Мркајић поткрепљује тврдње о “савршеном злочину” на Брчанској малти као методи специјалног рата који је БиХ гурнуо у дугогодишње крвопролиће – због интереса великих сила и национализма малих народа.

Код Споменика јунацима града у Прњавору данас је служен парастос за 71 погинулог борца Војске Републике Српске из Прњавора и Ратковца поводом обиљежавања Дана Војске Републике Српске. Предсједник општинске Борачке организације Владо Живковић рекао је да су међу овим борцима припадници сва три конститутивна народа и свих националних мањина. “Заједно смо једни поред других бранили свој град и на то смо поносни. Часно и поштено смо учествовали у најзначајнијим биткама за стварање Републике Српске”, рекао је Живковић. Он је подсјетио да су борци из ове општине били распоређени у 124 ратне јединице. “Нико од наших бораца и старјешина није одговарао за ратне злочине и неће јер смо часно и поштено

Током одбрамбено-отаџбинског рата у БиХ највише су испаштала дјеца којој није било јасно зашто њихови очеви морају дуго да буду одсутни од куће, и због чега је прекинуто њихово безбрижно дјетињство. Писма, пјесме и приче настале из пера ових малих писаца током рата, свједоче о њиховом болу и стрепњама. Један од тих малих писаца, дјевојчица Софија, написала је писмо своме оцу на фронту које је објављено и у часопису „Српска војска“, а ми га објављујем на нашем сајту: „Драги мој тата, Ево, дошла је зима, а тебе нема. Сјећам се, било је прољеће кад смо се растали. Тада сам први пут видјела сузу на твом лицу. Плакала је и мама.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је да је Војска Републике Српске несумњиво одбранила слободу српског народа и створила темеље Српске. “ВРС се у својим операцијама водила војничком чашћу и одважношћу”, рекао је Додик новинарима у Бањалуци, након полагања вијенца на спомен-обиљежје погинулим борцима Републике Српске на бањалучком гробљу Свети Пантелија, поводом обиљежавања 12. маја – Дана ВРС. Честитајући овај дан, Додик је рекао да Војска Републике Српске остаје једина Војска у срцима њених припадника, која је одбранила слободу и створила темеље Републике Српске. “Република Српска је захвална свим припадницима Војске Републике Српске – војницима, официрима, командантима и свима који су се у стварању и дјеловању Војске Републике Српске водили

Дан страдања војника ЈНА у Тузланској колони 1992. године биће обиљежен 15. маја испред Спомен-костурнице на градском гробљу Пучиле у Бијељини, најавио је данас предсједник Градске борачке организације Бијељина Миодраг Стевановић. Он је рекао новинарима да се из безбједносних разлога годишњица стравичног злочина муслиманско-хрватских формација неће обиљежити у Тузли, као претходних година, да би се избјегли инциденти, понижавање породица жртава и сјећања на невино страдале. Испред Спомен-костурнице у Бијељини 15. маја у 11.00 часова биће одржан парастос и полагање вијенаца, а за 11.30 часова најављено је обраћање званичника. “Представници Војске Републике Српске /ВРС/ и српског народа незадовољни су радом Тужилаштва и Суда БиХ јер ни након 25 година нису кажњени

Годишњица формирања Прве мајевичке бригаде Војске Републике Српске у којој је 301 борац погинуо за слободу српског народа биће свечано обиљежена у Угљевику 21. маја, најавио је предсједник Општинске борачке организације Јован Маринковић. “Дужност и обавеза је да сачувамо од заборава одбрамбено-отаџбински рат, Прву мајевичку бригаду и све њене јуначке подухвате у зони најтежих ратних попришта, а да није изгубила ни педаљ територије коју је бранила”, рекао је Маринковић Срни. Поводом обиљежавања 25 година од формирања ове ратне јединице биће одржан парастос и положено цвијеће на Централни споменик погинулим борцима у Угљевику, као и свечана академија и изложба ратних фотографија. Маринковић каже да је Прва мајевичка бригада за ратне заслуге

Поводом обиљежавања 12. маја – Дана Војске Републике Српске данас су положени вијенци на Спомен-костурници на Новом гробљу у Бањалуци. Вијенце су положили изасланик предсједника Републике Српске, делегације Народне скупштине и Владе Републике Српске, генерала Војске Републике Српске, изасланик предсједавајућег Предсједништва БиХ Зоран Ћерић. На Спомен-костурницу вијенце су положиле и делегације Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука и Града Бањалука. Вијенце су положиле и делегације Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, Савеза логораша, Савеза организација и удружења ратних војних инвалида Републике Српске и СУБНОР-а. За сутра у 15.00 часова планирана је свечана академија у бањалучком Културном центру “Бански двор”, поводом Дана Војске Републике Српске. Обиљежавање Дана Војске Републике

Предсједник Републике Српске Милорад Додик данас је, поводом обиљежавања 12. маја – Дана Војске Републике Српске, положио вијенац на Спомен-обиљежје на бањалучком гробљу Свети Пантелија. “ВРС се у својим операцијама водила војничком чашћу и одважношћу”, рекао је Додик новинарима у Бањалуци, након полагања вијенца на спомен-обиљежје погинулим борцима Републике Српске на бањалучком гробљу Свети Пантелија, поводом обиљежавања 12. маја – Дана ВРС. Честитајући овај дан, Додик је рекао да Војска Републике Српске остаје једина Војска у срцима њених припадника, која је одбранила слободу и створила темеље Републике Српске. “Република Српска је захвална свим припадницима Војске Републике Српске – војницима, официрима, командантима и свима који су се у стварању и дјеловању

Потомци злочинаца из Другог свјетског рата наставили су крајем прошлог вијека малтретирање, убијање и прогон Срба са простора БиХ, Хрватске и Космета што је довело до тога да су поједини дијелови БиХ, Космета и готово цијела Хрватска данас без српског живља, закључено је у Београду на трибини “Ратови 90-тих у Југославији: српске жртве”. Научни сарадник Института за савремену историју из Београда Ненад Антонијевић је у осврту на ратна дешавања у БиХ истакао да се често превиђа да је прва српска жртва у БиХ била Анка Зец из Босанске Дубице 13. септембра 1991. године и да ју је убила хрватска граната, а да су Хрвати свој злочиначки пир над Србима у