Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их Област: Словенија ХОЛМЕЦ Злочин у Холмецу је брутално убиство тројице војника Југословенске народне армије, на Видовдан 28. јуна 1991. године, од стране словеначке територијалне одбране, током најжешћих окршаја у Словенији на граничном прелазу Холмец између тадашње СФРЈ и Аустрије. На снимку који је касније приказала аустријска државна телевизија ÖRF је приказано да су војници ЈНА пали на земљу након што се чуло пуцање из ватреног оружја. Приказивање овог снимка у Словенији је изазвало бурне реакције, као и у Србији. Словеначке власти никада нису процесуирале починиоце овог ужасног злочина. Чак и Европска унија никада није тражила од Владе Словеније да процесуирају злочинце, већ је 2004. године

Крсна слава Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског Република Српска пука ОС БиХ- Видовдан, обиљежен је данас на Равној Романији. Видовданске свечаности почеле су служењем Свете архијерејске литургије и парастосом погинулим припадницима Војске Републике Српске у манастиру Светог Георгија- романијској Соколици, на чијим су зидовима исписана имена 4.000 припадника ВРС из Сарајевско-романијске регије, погинулих у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Бесједећи о Видовдану владика Бихаћко-петровачки Атанасије, рекао је да је све данас присутне на Романију сабрала свјетлост Христова и дјела српских витезова који нису животе жалили да сачувају свој народ и вјеру хришћанску. Централној прослави Видовдана присуствовао је предсједник Републике Српске Милорад Додик. Предсједник Српске је истакао да је Видовдан дан када се

У Храму Успења Пресвете Богородице у Чајничу данас је обиљежен Видовдан, крсна слава Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука. Протојереј Драгиша Симић, који је уз саслужење свештенства служио Свету архијерејску литургију, указао је у бесједи на значај Видовдана, истакавши да је то историјски догађај. “Тада је кнез Лазар, након што је причестио своју војску у цркви на Самодрежи, изашао на мегдан на Косову пољу у којем је погинуо и сам, као и други великани и војници.Сви су они положили животе на бранику вјере и отаџбине, борећи се за Крст часни и слободу златну”, нагласио је он. Парастос погинулим борцима служио је протојереј-ставрофор Момир Васиљевић уз присуство великог

Генерал Новак Ђукић, за којег БиХ тражи да служи двадесетогодишњу казну затвора у Србији због наводног ратног злочина на Тузланској капији, изјавио је да неће добровољно отићи у затвор. “Нема ниједног разлога да идем у затвор. Сила може да направи шта хоће и радила је са мном шта хоће. Довољно смо радили и показали да кривица за Тузланску капију не припада ни мени, ни мојој породици, нити нашем српском народу”, нагласио је генерал Ђукић. Он је навео да су његова одбрана и међународни експертски тим доказали да граната која је побила групу младих људи на Тузланској капији није испаљена са српских положаја и да докази које је Суд БиХ извео

Код Централног спомен-обиљежја у Угљевику вечерас је поводом Видовдана – славе Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ служен парастос погинулим српским борцима од Косовског боја до данас. Чланови породица погинулих бораца ове подмајевичке општине, саборци, представници Борачке организације, те представници локалне власти положили су цвијеће на спомен-обиљежје, на коме су исписана имена 301 погинулог борца одбрамбено-отаџбинског рата из Угљевика. Начелник општине Угљевик Василије Перић истакао је да се парастос одржава традиционално као помен на све српске јунаке, који су се вијековима борили за опстанак. “Видовдан је прилика да се сјетимо свих јунака српског рода и прилика да се сјетимо и помолимо за душу кнеза

Почетком шездесетих година прошлог века биће формирана ваздухопловна јединица чија је судбина везана за судбину једне државе и два ваздухопловства. Реч је о 238. ловачко-бомбардерској авијацијској ескадрили (238. лбае), ескадрили која је настала на аеродрому Церкље, а свој пут завршила на аеродрому Маховљани. Ескадрила која је била у саставу две војске – Југословенске Народне Армије (ЈНА) и Војске Републике Српске (ВРС). Пратећи судбину ове ескадриле, можемо пратити и ток развоја несретних догађаја који су задесили ове просторе током деведестих година прошлог века. Настала у ЈНА, 238. лбае делила је судбину и војске у којој је била, као и саме државе коју је требала да брани. Преласком са аеродрома Церкље на

Љета се обично памте по топлини, ноћним шетњама, љубави. У сјећању пилота мајора Лазара Вујића за све ове љетне чари мјеста има. Међутим, љето ’91 и ’92 по много чему урезаће дубљи траг у његовој души. Тог 21. августа 1991 летио је на Газели својим небом од Плеса према Слуњу. Није било сунца, као да је вријеме хтјело нешто да му каже. Да га опомене. Али опомену тада није чуо, или није желио да чује. Вјеровао је. Падала је киша. Облаци су у ниском лету јурили маглу по врлетима и котлинама. Мислио је да се врати. Одједном прасак. – У први мах помислио сам да је гром. Али не, био

Пролеће 1992. године. Социјалистичка Федративна Република Југославија увелико је крварила, разбијана и разбијена по давно нацртаним шавовима и према давно скројеном сценарију англосаксонске кухиње похрањеном у ризницама Ватикана. Југословенска Народна Армија, преостала од две компоненте федералних оружаних снага (оружане снаге СФРЈ чиниле су: Југословенска Народна Армија и Територијална одбрана република чланица), повукла се из Социјалистичке Републике Словеније, као и из Социјалистичке Републике Хрватске, након формирања Републике Српске Крајине и формирања Српске Војске Крајине, на територију осталих република чланица федералне државе. Словеначки терористички састави (тзв. Територијална одбрана Словеније) су током 1991. године убили више десетина ненаоружаних војника ЈНА, и тиме извршили празлочин на простору Југославије, незабележен у новијој европској историји – убијање

Необjављени интервjу америчке тв мреже Си-ен-ен са тадашњим начелником Генералштаба Воjске Републике Српске, Ратком Младићем. ‘Мени jе ово први рат, а неки од моjих страних колега коjи су овде били у мисиjама, иза себе имаjу дванаест или више ратова. Никад нису ратовали на своjоj земљи, а мени визираjу пут за Хаг’. Пред вама jе интервjу коjи jе генерал ВРС Ратко Младић дао америчкоj телевизиjи Си-Ен-Ен 1995. године и коjи из (не)познатих разлога никада ниjе обjављен. Вриjеме интервjуа jе август 1995. године, вриjеме опште офанзиве хрватске, муслиманске и НАТО воjске против Воjске Републике Српске и Републике Српске Краjине. По мишљењима аналитичара, интервjу ниjе никада обjављен jер генерал Младић разложно и са