Пише: ЉУБАН КАРАН О књизи генерала Благоја Граховца Гласови из глуве собе (Лагуна, Београд 2015) На самом почетку треба бити јасан: књига пензионисаног генерала Благоја Граховца (на слици изнад) Гласови из глуве собе (Лагуна, Београд 2015) је, војнички речено, стратегијски задатак. Она је део пропагандне активности НАТО у Србији. Пажљиво су биране и питко изложене њене основне тезе, једнако пажљиво је одабран тренутак њеног издавања а сам тираж и медијска кампања, којом је праћена, личе на „поплаву“, која би требало да учествује у преокретању или бар корекцији јавног мнења у Србији, које је изразито неповољно кад је НАТО у питању. Генерал се латио тешког задатка да ретушира и улепша слику НАТО

Имена злочинаца су позната, неки су и саслушавани, али за злочин у фочанској Јабуци, када је муслиманска војска из Горажда свирепо убила 43 српска мјештана, никада нису подигнуте оптужнице и све су прилике да се чека да помру свједоци, али и извршиоци, истакнуто је данас у Фочи на обиљежавању 25 година од овог злочина. Масакр над српским цивилима 18 села некада фочанске Мјесне заједнице Јабука, која је након Дејтона припала Федерацији БиХ, који се догодио 23. јула 1992. године, прво је масовно страдање Срба у општини Фоча у протеклом рату. Муслиманска војска тада је попалила све куће и помоћне објекте на које је наишла убијајући све пред собом, а милости

На Градском гробљу Божовац у Фочи данас ће бити обиљежено 25 година од злочина у Јабуци, када је муслиманска војска из Горажда на кућном прагу свирепо убила 43 српска цивила и војника. У зору 23. јула 1992. године припадници такозване Армије БиХ из Горажда у нападу на шире подручје Јабуке нису имали милости ни за дјецу, жене и непокретне старце, а у крвавом походу попалили су све српске куће и помоћне објекте у тада фочанској мјесној заједници Јабука, која је након рата Дејтонским мировним споразумом припала Федерацији БиХ /ФБиХ/. Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи дјечак Ново Елез. Са географске карте тада је избрисано 18 српских села подно Јахорине, а минирана

Извјештај о отетој и уништеној имовиних избјеглих Срба из Хрватске, БиХ и Словеније требало би да буде завршен у наредних мјесец дана, изјавио је предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. Он је навео да извјештај прави Савез Срба из региона на основу података које су добили од око 11.000 избјегличких породица, а документ ће предати државном врху Србије и најзначајнијим међународним институцијама. Линта је за Радио-телевизију Србије истакао да без дијалога о отетој и уништеној имовини нема трајног мира и стабилности на западном Балкану. „Ми смо нашим земљацима јасно рекли да можемо само да им обећамо да ћемо се борити и да је ово још један у низу покушаја

Посмртни остаци Јелене Чутуре из Теслића и Миланка Лазаревића из Бановића, који су убијени у протеклом рату, предати су породицама ради сахране. Јелена Чутура, рођена 1937. године у Бардацима у општини Теслић, која је ексхумирана 2011. године на гробљу Долац, биће сахрањена данас у Травнику. Миланко Лазаревић, рођен 1966. године у мјесту Церовица, општина Бановићи, који је нестао у септембру 1995. године, бити сахрањен 14. јула код Завидовића. Лазаревић је један је од 64 српска војника и цивила које су убили припадници одреда „Ел муџахедин“ 1995. године у кампу муџахедина у Гостовићима код Завидовића. Муџахедини су масакрирали заробљене српске борце и цивиле који су у камп у Гостовићима доведени живи,

“Боже, очисти ме од потајних гријеха и опрости ми гријехе других!” – (Псалам 58) Крвави Дан младости, 25.мај 1995. године у Тузли, ноћу, у 20 сати и 55 минута, познат као „Злочин на Тузланској капији“, означио је крај живота за 71 особу од 3–27 година старости и лакше или теже рањавање око 240 лица. Непозната експлозивна направа, коју су „стручњаци“ Унпрофора препознали као ТФ гранату ОФ-482 са тренутним (контактним) упаљачем, руске производње, наводно је била испаљена из топа 130 мм М-46 са удаљености веће од 17 километара, а ту гранату је испалио непостојећи артиљерац и непостојећи човјек, Арсић Момчило. Убрзо је, због командне одговорности и немогућности да се суди измишљеном лицу,

У Београду је промовисана књига „Диверзија на тузланском Тргу капија“, аутора генерал-потпуковника у пензији Илије Бранковића, која даје одговоре на догађаје од 25. маја 1995. године за које је неправедно осуђен некадашњи генерал Војске Републике Српске Новак Ђукић. Бранковић истиче да је као шеф вјештака на овом случају одмах видио „огромну лаж натоварену на леђа његовог народа, деце, унука“. „Када сам видео ту лаж рекао сам генералу Ђукићу да ћу, ако преживим ово што намеравам да докажем, написати књигу о њему, човеку који је имао шест тужилаца и ниједног браниоца, јер су и његови браниоци и вештаци били његови тужиоци, без икаквог увида у оно што стварно јесте“, рекао је