Од сукоба на простору бивше Југославије, још се као нестало води 10.416 људи, а Србија тражи више од 4.000, рекао је данас предсједник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић. Он је поводом Међународног дана несталих указао да је процес расвјетљавања судбине несталих тежак, јер не постоје нове информације. „Прошло је много времена, нема нових информација о потенцијалним локацијама где се тела људи налазе. Тела оних које ми тражимо су на Космету, у Хрватској и БиХ“, рекао је Одаловић за РТС. Истичући да се Србија одговорно понијела према овом проблему, Одаловић је навео да су ексхумиране гробнице за које се знало да су измјештене и 900 тијела Албанаца предато

Представници Борачке организације Републике Српске /БОРС/ апеловали су на Владу Српске и друге надлежне институције да се изнађу средства да би се идентификовало 650 посмртних остатака Срба који се налазе у три спомен-костурнице у Републици Српској. Предсједник Предсједништва БОРС-а Душко Милетић рекао је на конференцији за новинаре у Бањалуци да би Влада Републике Српске требало да дозначи много више средстава да би републички Завод за судску медицину, који је савремено опремљен, могао да изврши идентификацију посмртних остатака у тим костурницама. Он је додао да је БОРС незадовољан процесом тражења несталих Срба у БиХ и идентификацијом српских жртава рата, због чега је неопходно алармирати све органе власти на нивоу Републике Српске

Поводом храмовне и градске славе Велике Госпојине, у Чајничу је служен парастос погинулим борцима из отаџбинског рата, након чега су представници локалне власти, Општинске борачке организације и породице погинулих бораца посјетили спомен-собу, положили вијенце и запалили свијеће. Протојереј–ставрофор Момир Васиљевић рекао је да се данас сјећају оних који су своје жиоте дали за одбрану отаџбине, те да су се помолили Богу за све српске војсковође, војнике и јунаке, који су заслужни за слободу српског народа. Он каже да се, нажалост, изгледа заборавиља на њихове жртве, па је сваке године све мање сродника и других на парастосу и у цркви. Начелник општине Горан Караџић истакао је да су данас овдје да

На суђењу бившем команданту Прве вишеградске бригаде такозване Армије БиХ Ахмету Сејдићу, свједок Тужилаштва БиХ Жељко Газдић рекао је да је у јануару 1993. године, као заробљеник муслиманске војске, био приморан да заједно са осталим заробљеним саборцима голим рукама деминира тунел код Међеђе, недалеко од Горажда, те да су тада двојица војника Војске Републике Српске рањена од мина. Он је навео да је у јануару 1993. као припадник Руђанске бригаде Војске Републике Српске, заједно са још једним војником, заробљен у мјесту Стрмица код Рудог. Газдић се присјетио да их је заробила муслиманска војска, а док су били затворени у просторијама командног мјеста, други војник је рањен у руку, преноси Бирн.

Полицијска управа /ПУ/ Требиње данас је Тужилаштву БиХ доставила допуну извјештаја против лица чији су иницијали М.П. због сумње да је као командант муслиманско-хрватске јединице „Акрепи“ починио ратни злочин на подручју општине Коњиц 1992. године, саопштено је из полиције. Према незваничним сазнањима Срне, ријеч је о Митку Пиркићу /55/ из Коњица, који се сумњичи да је од почетка маја до септембра 1992. године учествовао у реализацији свих планова и акција напада на српска села на подручју ове општине, као и у убијања Срба цивила. Пиркић се сумњичи да је 13. маја 1992. године директно и непосредно командовао нападом муслиманско-хрватске јединице „Акрепи“ на српско село Блаца, када је убијено 20 цивила српске

Породице погинулих и несталих из Републике Српске неће одустати од обиљежавања мјеста страдања Срба на простору Федерације БиХ, изјавио је предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић. „Породице погинулих из Републике Српске настојаће да поставе спомен-плочу у свим мјестима у којима су убијени Срби и припадници ЈНА“, изјавио је Митровић Срни. Он је истакао да кантоналне и власти ФБиХ на све могуће начине настоје да блокирају одавање поште, одржавање парастоса или било којег облика комеморације, а посебно обиљежавања мјеста страдања Срба у протеклом рату како домаћа и свјетска јавност не би увидјела праву истину – да су и Срби страдали у рату у БиХ.

Каменица код Зворника један је од симбола страдања Срба у протеклом рату. На православном гробљу у сусједној Дрињачи, парастосом, паљењем свијећа и полагањем вијенаца обиљежено је 25 година од монструозног убиства једанестогодишњег дјечака Слободана Стојановића. Убили су га припадници тзв. Армије РБиХ у селу Доња Каменица. Једанаестогодишњи Слободан прије 25 година упутио се ка породичној кући у Каменици из које је са родитељима претходног дана избјегао пред нападом припадника тзв.Армије БиХ. Желио је да спаси пса. Међутим, упао је у руке злочинаца. Његово тијело пронађено је годину дана касније. – Прстићи у руку били исјечени, нос, уши. Да му је на стомаку направљен облик у виду крста, да је тупим

Требињска полиција доставила је Тужилаштву БиХ извјештај о кривичном дјелу против Р.Х. који се сумњичи за ратни злочин против цивилног становништва и злочин против човјечности. Како је саопштено из ПУ Требиње, осумњичени је у својству предсједника општине Коњиц кршио правила међународног хуманитарног права и одредбе Женевских конвенција на подручју Коњица, од априла 1992. до марта 1993. године. Према незавничним сазнањима, извјештај је достављен против Русмира Хаџихусеиновића, предсједника општине и ратног предсједништва Коњица. Требињска полиција је у првих шест мјесеци ове године Тужилаштву БиХ доставила шест извештаја за 11 почињених кривичних дјела против девет осумњичених на подручју Мостара, Коњица и Ливна. (Д.Ч. / Радио Требиње) Извор: Слободна Херцеговина Везане вијести: Коњиц 1992.