Genocid o kome se dugo ćutalo!

Datum objave: četvrtak, 6 jula, 2017
Objavljeno u Ostalo
Veličina slova: A- A+

Pripadnici divizije “Princ Eugen”, potpomognuti muslimanima, poklali više od 600 žitelja sela Velika jula 1944. godine

Dr Gojko Gojković, Velika

Dr Gojko Gojković, Velika

Predstavnici Nevladine organizacije “Klub Velika” zvanično su predali Vladi Crne Gore inicijativu za utvrđivanje pune istine o genocidu u selu Velika, opština Plav, 28. jula 1944. gde su, kako tvrde, zlikovci klali nejač, starce, žene i decu koja su bacana u vazduh i dočekivana na bajonete i kojoj su sečene noge ispod kolena…

– Budući da nacistički genocid u Velici 28. jula 1944. godine prevazilazi lokalne okvire i opominje, zahtevamo da Vlada Crne Gore formira državnu komisiju, u kojoj bi bili i kvalifikovani Veličani, sa zadatkom da se utvrdi tačan broj poginulih u genocidu, sa osnovnim ličnim podacima žrtava. Tražimo da se utvrdi koje su sve vojne jedinice počinile ovaj zločin, kao i njihov komandni kadar i sastav, sa ličnim podacima svih njihovih pripadnika u periodu genocida u Velici. Potrebno je da se rasvetli motiv tog zločina, koji se po monstruoznosti i srazmerno broju stanovnika smatra jednim od najtežih na prostorima Jugoslavije, stoji u pisanoj inicijativi, u kojoj se od Vlade Crne Gore još zahteva da u saradnji sa potomcima, podigne dostojan spomenik – memorijalni centar žrtvama genocida u Velici.

Pozivaju i isto vreme i Islamsku zajednicu u Crnoj Gori da se jasno i nedvosmisleno ogradi od genocida i osudi zločin protiv čovečnosti, koji su Bošnjaci-muslimani u sastavu jedinica nacističke Nemačke počinili nad civilnim veličkim pravoslavnim stanovništvom. Budući da je od ukupno 814 stradalih stanovnika sadašnjih opština Plav i Gusinje u Drugom svetskom ratu, samo u veličkom pokolju ubijeno dve trećine nejači našeg sela, zahtevamo da matična opština Plav 28. jul proglasi za Dan sećanja na žrtve genocida u Velici, kaže se u inicijativi NVO “Klub Velika”.

MASAKR ZA TRI SATA – Masakrirali su nas za samo dva-tri sata. Zverski. Ječala je Velika. Gledali smo uplašeno ka majkama koje su klali. Velika je za tren postala jedno od tri najveća gubilišta u Evropi u Drugom svetskom ratu, kada se imaju u vidu broj stanovnika i teritorija – govorio je preživeli svedok veličkog pokolja dr Gojko Gojković (84), koji živi u Beogradu. – Bila je vidljiva želja zlikovaca da nas urnišu i zatru. Zločin je bio smišljen i isplaniran, kasnije prećutkivan. Međutim, sećanje ne sme da stane. Zločin mora da se pamti. Da opominje.

Na tom mestu stradanja prošle godine 28. jula, na dan Svetih Kirila i Julite, deteta i majke koji su postradali u vreme Dioklecijanovog gonjenja hrišćana, u potčakorskom selu Velika, u opštini Plav, besedio je patrijarh srpski Irinej, baš na dan kada su za par sati 1944. godine pripadnici zloglasne nacističke divizije “Princ Eugen”, potpomognuti muslimanima, balistima i vulnetarima iz Plava i Gusinja, doslovce poklali više od 600 žitelja Velike!

– Ovo je mesto obliveno krvlju nevine dece, žena i staraca koji su položili živote samo zato što su bili druge vere ili nacije u odnosu na one koji su potezali svoje noževe, svoju mržnju i sve ono čime su na najstrašniji način utištavali živote. Ovde je stradalo više od stotinu dece i to na najbestijalniji način. Stradala su i mnoga nerođena deca. Vađena su iz utroba svojih majki i predana ognju i nožu.

Veličani će se i u utorak pomoliti za duše nevinih žrtava. Setiće se i reči patrijarha Irineja, izgovorenih pred Crkvom Svetih velikomučenika Kirila i Julite, koju su sagradili u znak sećanja na svoje mučenike.

BAJONETI

Milici Simonović, kako je svedočio njen suprug Dušan, zlikovci su bajonetima pocepali stomak i izvadili dete iz utrobe. Njena deca su pošla da vide šta je sa majkom.

– Tako su mi poginule kćerke: Zorka od 14 godina, Krstinja od osam, i sin Milorad od dve godine. Sin Mato imao je četiri godine. Uhvatili su ga živa, i posekli mu obe noge u kolenima, vezali ga i obesili na jednu šljivu i glavu mu okrenuli naniže. Tu su ga mučili zverski pred očima moje majke Jele. Skinula je šamiju sa glave i molila ih da to ne čine. Ubili su obešenog Mata. Kći Ljubica je pobegla. Umrla je od posledica strave koju je doživela – svedočio je Dušan Simonović.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top