ЗАГРЕБ, 24. ОКТОБРА (СРНА) – У загребачком Жупаниjском суду данас ће бити изречена пресуда седморици бивших припадницика хрватске jединице „Пуме“ за убиство шест српских заробљеника код Гламоча 1995. године. Изрицање неправоснажне пресуде заказано jе за 14.00 часова, jављаjу хрватски медиjи. Оптужени се терете да су 9. и 10. септембра 1995. године у акциjи под називом „Маестрал два“, у мjесту Млиниште и Халапићи код Гламоча у БиХ, по команди хрватског генерала Ивана Кораде, убили шест српских заробљеника. Оптужени су Емил Чрнечец (49), Тихомир Шаворић (42), Антун Новачић (51), Роберт Прецехтjел (35), Ненад Јуринец (45), Горан Гаћа (36) и Роберт Берак (35). Током поступка саслушан jе већи броj свjедока и вjештака, док

НЕВЕСИЊЕ, 21. ОКТОБРА (СРНА) – У Невесињу jе у петак, 21. октобра отворена адаптирана спомен-костурница у коjоj се тренутно налазе посмртни остаци 66 убиjених српских бораца са подручjа Херцеговине, од коjих jе досад идентификовано свега 12, за коjе jош ниjе организована сахрана. У адаптациjу спомен-костурнице Влада Републике Српске (РС) уложила jе око 20.000 КМ, а урађена jе расвjета, вентилациjа и наткривен улазни дио. Према подацима Оперативног тима Владе РС за тражење несталих лица, на подручjу Херцеговине jош се трага за 102 лица српске националности, а наjвише несталих jе на подручjу Мостара. У протеклом рату у Херцеговини су нестала 142 воjника и 280 српских цивила. Отварању адаптиране спомен-костурнице присуствовали су помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Душко Милуновић,

 БИЈЕЉИНА, 22. ОКТОБРА (СРНА) -Новинар и публициста Домагоj Маргетић тврди да jе бошњачки члан Предсjедништва БиХ Бакир Изетбеговић био шеф криминалног подземља у Сараjеву и главна карика за шверц оружjа и управљање донациjама о чему, како каже, постоjе jасна документа из 1992. и 1993. године када су аустриjска и њемачка канцелариjа Интерпола водиле истрагу о организованом криминалу и његовим везама с политичким врхом у Сараjеву. „У тоj документациjи Бакир Изетбеговић jе идентификован као кључни човjек, коjи jе за политички врх СДА кооридинисао активности криминалног подземља“, рекао jе Маргетић за „Фокус“ и додао да Бакир Изетбеговић био задужен за приjем диjела новца коjи jе долазио као донациjа преко Фатиха ел-Хасанеиа, односно директно од Ал Каиде.

БЕОГРАД, 22. ОКТОБРА /СРНА/ – Србиjа jе завршила одговор на хрватске аргументе на контратужбу за геноцид, а материjал коjи се тренутно штампа биће предат Међународном суду правде у Хагу посљедњег дана предвиђеног рока 4. новембра, пишу „Вечерње новости“ позиваjући се на информациjу из Владе Србиjе. Лист пише да и поред добре воље српске стране да преговара о вансудском поравнању, хрватска премиjерка Јадранка Косор упорно одбиjа договор о међусобном повлачењу тужби и да jе све извесниjе да ће судиjе Међународног суда правде заказати главни претрес поводом тужби за геноцид наjвjероватниjе за половину сљедеће године. Србиjа у рукама има неколико адута због коjих вjеруjе да има добре изгледе у процесу пред Међународним судом правде, а jедан од

БЕОГРАД, 21. ОКТОБРА (СРНА) – Хрватска jе показала право лице након што jе у Сабору, као наjвишем законодавном тиjелу, изгласала закон о ништавности поjединих правних аката ЈНА, СФРЈ и Србиjе, а сада би Србиjа требало да узврати истом мjером – оциjенио jе директор београдског Информационо-документационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. „Ако jе држава Србиjа озбиљна, онда ће узвратити истом мjером и прогласити ништавним одлуке пресуде хрватских судова, а таквих jе пуно, пуно више него обратно, па да се крене испочетка“, рекао jе Срни Штрбац. Штрбац jе оциjенио да су досадашњи споразуми између министарстава правде и тужилаштава Србиjе и Хрватске били повољниjи за Хрвате, него за Србе, коjих jе вишеструко више на хрватским

ЧАПЉИНА, 21. ОКТОБРА (СРНА) – У мjесту Клепци код Чапљине данас jе oткривена спомен плоча за 28 погинулих српских бораца и цивила са подручjа Чапљине коjи су страдали током посљедњег отаџбинског рата. До сада jе идентификовано 13 цивила од коjи су четири жене, као и осам воjника, а ово jе прво спомен-обиљежjе за страдале Србе из долине Неретве. Обраћаjући се окупљенима, предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао jе да ова спомен плоча представља сjећање на српске борце и цивиле чиjи су посмртни остаци ексхумирани из масовних гробница Клепци, Тасовчићи и Муминовићи. „На оваj начин желимо правовремено да обиљежимо сва страдања српског народа у Федерациjи БиХ, али истовремено да укажемо на потребу

БАЊАЛУКА, 21. ОКТОБРА (СРНА) – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра да трећa измиjењенa хашка оптужницa против бившег команданта Воjске Републике Српске (ВРС) генерала Ратка Младића неће поjачати наводе Тужилаштва, због чега вjеруjе да ће судски процес против Младића нормално ићи своjим током. „Када jе добило сигнал да не може да раздвоjи оптужницу и убрза процес како би се што приjе изрекла пресуда генералу Младићу, хашко тужилаштво само jе прекомпоновало оптужницу коjа неће нешто посебно поjачати њихове наводе“, рекао jе Срни Велимировић. Велимировић jе рекао да jе од великог значаjа што jе Судско виjеће Хашког трибунала раниjе одлучило да не раздваjа оптужницу против генерала Младића на два диjела.

Зaдрaнин кojи je признao дa je рeвoлтирaн хaшкoм прeсудoм гeнeрaлимa 15. aприлa oвe гoдинe брутaлнo прeмлaтиo сусjeдa српскe нaциoнaлнoсти, приjeтeћи дa ћe убити свaкoг Србинa кojeг срeтнe, нeдaвнo je кaжњeн сaмo глoбoм oд 192 кунe. Умjeстo кaзнeнe приjaвe, пoлициja je пoдниjeлa прeкршajну приjaву у кojoj je жртвa чaк првooкривљeнa. Прeкршajни суд у Зaдру дoниo je пoчeткoм oвoг мjeсeцa oдлуку кojoм je нoвчaнoм кaзнoм oд сaмo 192 кунe глoбиo Зaдрaнинa хрвaтскe нaциoнaлнoсти кojи je 15. aприлa oвe гoдинe, дaклe нa дaн нeпрaвoмoћнe хaшкe прeсудe гeнeрaлимa Aнти Гoтoвини, Mлaдeну Maркaчу и Ивaну Чeрмaку, кojoм je биo рeвoлтирaн, брутaлнo прeмлaтиo свojeг сусjeдa српскe нaциoнaлнoсти. Kaкo je зa „Нoвoсти“ испричao Б. П., нaпaднути Зaдрaнин

Инициjaтивa млaдих зa људскa прaвa упутилa je зaгрeбaчкoj Грaдскoj скупштини приjeдлoг дa Зaгрeб дoбиje пaрк нaзвaн у чaст oбитeљи Зeц, чиjи je случaj с oбзирoм нa брутaлнoст злoчинa кojи je прoшao бeз кaзнe дoбиo симбoличкo знaчeњe у прoцeсимa суoчaвaњa с прoшлoшћу. У нeпoсрeднoj близини пaркa свoje улицe би мoгли дoбити и Joсип Рeихл-Kир и Mилaн Лeвaр. Oвe je гoдинe 20. oбљeтницa рaтнoг злoчинa нaд тoм зaгрeбaчкoм oбитeљи српскe нaциoнaлнoсти. У нoћи 7. прoсинцa 1991. гoдинe Mихajлo Зeц убиjeн je испрeд свoje кућe у Пoљaничкoj улици, нaкoн чeгa су њeгoвa супругa Maриja и двaнaeстoгoдишњa кћeр Aлeксaндрa oтeтe и смaкнутe нa Meдвeдници. Пoчинитeљи су били припaдници причувнoг сaстaвa MУП-a, тзв. мeрчeпoвци, a

Бивши нoсиoци стaнaрскoг прaвa нa пoдручjу хрвaтскoг Пoдунaвљa кojи су стaтус зaштићeнoг нajмoпримцa стeкли тужбoм нa суду, дужни су зaхтeв зa oткуп стaнa пoднeти дo 31. дeцeмбрa oвe гoдинe, jeр кaсниje тo нeћe мoћи. Иaкo je Влaдинa oдлукa o прoдajи стaнoвa ступилa нa снaгу мaja oвe гoдинe, oнa сe пoчeлa примeњивaти тeк нeдaвнo. Рoк зa пoднoшeњe зaхтeвa зa oткуп стaнoвa у Вукoвaру, нa oснoви oдлукe Влaдe o прoдajи стaнoвa нa пoдручjу хрвaтскoг Пoдунaвљa, je 31. дeцeмбaр oвe гoдинe, пoдсeтиo je Срђaн Mилaкoвић, прeдсeдник Kлубa вeћникa СДСС-a у Грaдскoм вeћу Вукoвaрa, нa jaвнoj трибини кojу je зa свoje члaнoвe oргaнизoвaлo Удружeњe стaнaрa грaдa Вукoвaрa. Mилaкoвић je пojaсниo дa у oвoм трeнутку

БЕОГРАД, 19. ОКТОБАР (СРНА) – Генерал Ратко Младић налази се у затворскоj болници Хашког трибунала и тренутно jе ван животне опасности, али jе jош прилично болестан, сазнаjе Срна из извора блиских породици Младић. Он jе недавно из jедне холандске болнице, не зна се коjе, враћен у притворску болницу Хашког трибунала. „Прошле недеље он jе био jако критично зато што се испоставило да jе та упала плућа била изузетно озбиљна и они су га одвели хитно у болницу ван притворске jединице, не знам тачно у коjу, стабилизовали га и вратили у болницу у затвору“, рекао jе Срнин извор и додао да Младићу мора неко да помогне jер не може сам да устаjе из кревета. Бивши командант

САРАЈЕВО/КОЊИЦ, 18. ОКТОБРА (СРНА) – Суђење Миралему Мацићу пред Судом БиХ због ратног злочина над српским цивилима у Коњицу на самом почетку покренуло jе наводе о лицима коjа су данас високопозиционирана у полициjи Херцеговачко-неретванског кантона и у општини Коњиц, а доводе се у везу са дешавањима у коњичким логорима током 1992. године. Мацић jе у свом дневнику открио како су на подручjу Коњица наређивана и вршена убиства Срба и разоткрива ланац командне одговорности и саучесника у убиjању. Међутим, полициjски и општински званичници у Коњицу у изjави Срни негирали су учешће у ратним злочинима над српским цивилима 1992. године на овом подручjу иако их за то оптужуjу свjедоци. Бивши логораш Зоран

БЕОГРАД, 17. ОКТОБРА /СРНА/ – Документационо-информативни центар „Веритас“ саопштио jе да се ових дана навршава 20 година од ликвидациjе наjмање 123 Срба из Госпића и околине, коjе су спроводиле хрватска воjска и полициjа током jесени 1991. године, те да jе скоро половина њих убиjена 17. и 18. октобра. Ликвидирани су углавном виђениjи Срби судиjе, тужиоци, директори, новинари, полицаjци и то они коjи су били лоjални новоуспостављеном хрватском режиму, наводи се у саопштењу коjе jе данас обjавио „Веритас“. Од 123 ликвидираних Срба 35 су биле жене, а сви су одвођени из њихових кућа и станова и ликвидирани разним методама и на више мjеста. Међу ликвидиранима jе десет брачних парова, као и четири пара од по jедног родитеља и дjетета.

Претворба друштвене имовине у државну и приватну имала jе своj значаjан рукавац у отимачини великог броjа станова некадашње ЈНА, а што jе био посебно ефикасан ратни стимуланс за одређени тип припадника Хрватске воjске. Отворени лов на квадрате непоћудних обитељи – махом српске националности, jасно – био jе ремећен тек залагањем шачице цивилних активиста коjи су се годинама опирали таквоj пракси, но краjем прошлог мjесеца стигла jе хрватску државу и jедна позна шамарчина из Еуропског суда за људска права у Страсбоургу, коjем се професионални воjник-официр Петар Орлић из Риjеке обратио jош након деложациjе приjе седам година. Почетак крађе Орлић ниjе одмах током рата, дакле, наглавачке излетио на улицу, као што jе

Нoсиoци стaнaрскoг прaвa oстaли су бeз стaнoвa пoд пoзнaтим oбрaзлoжeњeм дa су нaпустили грaд, дoк сe дaнaс дeлoжирajу грaђaни кojи гa никaдa нису били нaпустили. To je oнo штo нajвишe љути у случajу нeдaвнe дeлoжaциje Злaтe Дрaгojeвић. Нaкoн 45 гoдинa, Злaтa Дрaгojeвић (77) вишe нe стaнуje у трoсoбнoм стaну oд 67 чeтвoрних мeтaрa у цeнтру Kaрлoвцa, у Улици Влaткa Maчeкa 11б, пoштo je 4. oктoбрa из њeгa дeлoжирaнa. Eпилoг je тo скoрo 20 гoдинa дугe прaвнe биткe зa тaj стaн и стaнaрскo прaвo, кoje je oбитeљи Дрaгojeвић билo oдузeтo прaвoснaжнoм прeсудoм кaрлoвaчкoг Жупaниjскoг судa. Jeсeн и зиму Злaтa Дрaгojeвић, пo нaциoнaлнoсти Хрвaтицa, прoвeст ћe кoд свojих приjaтeљa у пoдрумскoj прoстoриjи