Ж | Ž

Podijelite vijest (kliknite na + za više opcija):

Vladimir Dimitrijević: Zašto Zelenski podržava naciste?

Ruska novinarka Marija Monomenova nedavno je pisala:“Ruski milijarder Vjačeslav (Mojša) Kantor, težak 4,2 milijarde dolara (prema „Forbsu“), najveći je akcionar kompanije za proizvodnju đubriva „Akron“. Prema ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, Kantorovo poslovanje je od vitalnog strateškog značaja za rusku ekonomiju.
Vladimir Dimitrijević (Foto: Snimak ekrana)

DA LI JE PUTIN HITLER?

Međutim, u Evropi je Kantor poznatiji kao nosilac jedne od najviših funkcija (!) u svetskoj jevrejskoj zajednici, predsednik je Evropskog jevrejskog kongresa (EEK). I između ostalog, filantrop, reditelj, dobrotvor i mnogo drugog. Šef Self centra za proučavanje savremenog evropskog jevrejstva na Univerzitetu u Tel Avivu. Šef fondacije Svetskog foruma o holokaustu. Direktor Muzeja avangardne umetnosti – MAGMA na osnovu njegove privatne kolekcije. Šef Međunarodnog luksemburškog foruma za sprečavanje nuklearne katastrofe, u čijem je nadzornom odboru, pažnja, i sam Henri Kisindžer.“

Taj isti, verovali ili ne, ustaje protiv Putina kao novog Hitlera i od para zarađenih u Rusiji finansira ukrajinske naciste, a njegov poslušnik, izvesni izraeliski kvazinaučnik, Urija Šavim, o Putinu piše ( a „Gardijan“ prenosi ):“Putin je neprijatelj čovečanstva. Ovu „titulu“ je dobio za činjenje ratnih zločina, ubijanje, proterivanje miliona žena i dece iz njihovih domova i izazivanje globalne krize u svetu kome je preko potreban oporavak od COVID-19.

Putin je neprijatelj Rusije. Pretvorio je naciju sa velikim potencijalom u propalu kleptokratiju, a sam je postao glavni lopov. On je rusku vojsku pretvorio u podsmeh čiji će se neuspesi decenijama proučavati na akademijama.

Komunistička Rusija je bila represivna država zasnovana na obmanama, ali je nekoliko decenija bila naučna sila i moćna globalna vojna sila. Putinova Rusija je samo despotska država zasnovana na prevari.

Ne verujte zapadnim „ekspertima po pitanju Kremlja“ koji uvek predviđaju krize nakon što se dogode. Oni insistiraju da diktator i njegov rat ostanu popularni. Da je tako, Putin ne bi agresivno uništavao slobodnu štampu i zatvarao, mučio i ubijao protivnike. Da je tako, on bi omogućio prave, transparentne izbore.

Putin je neprijatelj Jevreja. Postoji tendencija da se ovo zaboravi, ali nevolje evropskih Jevreja nisu okončane porazom nacizma. Četiri decenije jevrejski život je bio potiskivan u celom sovjetskom bloku. Jevreji su se suočili sa široko rasprostranjenim, urođenim antisemitizmom, i neprikrivenim. I njima je, kao i ostalima, uskraćena sloboda kretanja. Ovo se radikalno promenilo padom sovjetske diktature.

Pošto su Jevreji manjina u svakoj zemlji osim u Izraelu, liberalni demokratski svetski poredak je jedina dugoročna garancija za bezbednost i prosperitet jevrejskih dijaspora. Ovo je svetski poredak koji Putin sada svesno nastoji da uništi.

Putin je neprijatelj Izraela. Suprotno popularnom verovanju, iransko nuklearno oružje samo po sebi nije egzistencijalna pretnja sa kojom se Izrael suočava. Iranski nuklearni napad na Izrael rezultirao bi obostranim uništenjem, i Iranci to znaju. Ali sa nuklearnim kišobranom, Iran bi mogao slobodnije da koristi Siriju i Liban kao baze za masovne i trajne raketne napade na Izrael.

Prava egzistencijalna pretnja Izraelu je Asadov režim koji podržavaju Iran i Rusija. Putin svojim prisustvom u Siriji ucenjuje Izrael.

Da nije bilo ratnog zločinca Putina, ratni zločinac Asad se ne bi održao na vlasti, a Iran bi izgubio veliki deo svog uticaja u regionu. Svi su oni deo iste osovine zla.

Rat u Ukrajini nije između anđela i demona. U politici nema anđela. Međutim, ovo je rat između mlade, ali dostojanstvene liberalne demokratije u nastajanju, predvođene energičnim, inspirativnim jevrejskim predsednikom, i opasnog diktatora sa manirima lažnog mesije.

Došlo je vreme da se otvoreno stane na stranu istine i stane na kraj oklevanju i kalkulacijama.

Dosta je naše neutralnosti. Dosta je ovih „da, ali …“. Dosta je dvosmislenih formulacija. Dosta je navodno previnjenog relativizma. To je nemoralno, sramno, postaje opasno.
Ibzen nas je učio da je najmoćnija osoba na svetu ona koja stoji sama. Strah da uradite pravu stvar je često strah od toga da budete sami.

Zato, u ovom istorijskom trenutku, dok se približavamo prazniku Pashe naše slobode, jevrejski lideri, organizacije, zajednice i intelektualci širom sveta moraju da se udruže i nedvosmisleno zahtevaju da Putin bude svrgnut i priveden pravdi“.

Tako o Putinu piše izraelski lažni mudrac čiji gazda ruskim parama finansira ukrajinske naciste.

Čoveče, baš žustra retorika!

Zar je moguće?

BILO JE TO, BILO U ODESI ( MAJAKOVSKI ) ILI POVEST O „MIŠLINZIMA“

Zar je moguće da je predsednik Ukrajine, Jevrejin Zelenski, čovek koji podržava, u političkom životu i vojsci ove zemlje, neonacističke ludake i zločince? To nije moguće, rekli bi mnogi. Ali, Želidrag Nikčević nas opominje:“Čak i u vrijeme Drugog svjetskog rata, kad su Jevreji za naciste bili egzistencijalni neprijatelji, dok su trajali užasi holokausta, među Jevrejima je bilo izdajnika svog naroda, koji su služili u oružanim snagama Trećeg rajha (kao feldmaršal Milh, general Vilberg i drugi), radili za Gestapo (kao članovi organizacije Zagiew) i učestvovali u mučenjima svojih saplemenika u konclogorima (kao rukovodilac jevrejske „službe bezbedosti“ u logoru Vesterbork). Ponavljam: čak i u vrijeme holokausta bilo je Jevreja koji su služili nacistima“.

Nacisti su ljude mešovitog, jevrejsko – arijevskog porekla, zvali „Mischlinge”, pa je na desetine ljudi u čijim venama je, između ostalog, tekla i jevrejska krv, komandovalo nacističkim trupama i služilo Hitleru. A o general-feldmaršalu vazduhoplovnih snaga Erhardu Milhu, čiji je otac bio Jevrejin, Herman Gering je rekao: „Ovde ja odlučujem ko je Jevrejin, a ko nije”.

Evo još jednog slučaja, vezanog za Rusiju.

GENERAL VERMAHTA – RUSKI JEVREJIN

General-major Vermahta Boris Holjmston-Smislovski bio je aristokratskog jevrejskog porekla, i među „belima“ za vreme građanskog rata u Rusiji. U periodu od 1928. do 1932. postao je obaveštajac pri Vojnoj upravi Rajhsvera (Nacionalne odbrane). Za vreme Hitlera, zauzimao je najviša mesta u vojnoj obaveštajnoj službi Abver, a lično ga je Kanaris branio 1943, kad je sumnjičen za izdaju. Tokom Drugog svetskog rata Boris Holjmston-Smislovski je organizovao i sprovodio obaveštajno – diverzantske operacije u sovjetskoj pozadini i borio se protiv ruskih partizanskih jedinica. Pod svojim nadzorom imao je diviziju „Rusland“, koja je imala preko deset hiljada pripadnika. Posle rata mu je utočište pružio Lihtenštajn, koji je odbio da ga, kao ratnog zločinca, izruči Sovjetskom Savezu radi suđenja. Nastavio je da sarađuje sa Amerikancima, pomagao vojnim strukturama Zapadne Nemačke, bio savetnik predsednika Argentine, Huana Perona. Umro je u Lihtenštajnu 1988, u devedesetoj godini života.
Ali, ima i mračnijih priča nego što je ona o „mišlinzima“.

PRIČA O HAIMU VAJCMANU

Haim Vajcman se 1874. rodio i odrastao u Rusiji, zatim prešao u Nemačku, 1903. godine nastanio se u Velikoj Britaniji, a od 1920-1946. bio vođa Svetske cionističke organizacije i Jevrejske agencije za Palestinu. Od 1948. do smrti 1952. bio je prvi predsednik države Izrael.

Iako ga najveći broj sunarodnika i drugih smatraju besprekornom ličnošću istorije modernog Jevrejstva, ima i drugačijih stavova: recimo, u knjizi američkog rabina Šonfelda «Žrtve Holokausta optužuju. Dokumenti i svedočanstva o jevrejskim ratnim zločincima», objavljenoj u Njujorku 1977, o njemu piše kao o nemilosrdom tipu čoveka, spremnom da žrtvuje svoj narod radi stvaranja države Izrael. Pojedini jevrejski istoričari tvrde da bogati američki Jevreji i Vajcman nisu želeli ( a navodno su mogli ) da iz Istočne Evrope u Južnu Ameriku i drugde brodovima prebace svoje sunarodnike, i tako im spasu život od Hitlerovog „konačnog rešenja“. Činjenica je da je Vajcman 1937. otvoreno izjavio:“Pitam se:“Možete li vi da preselite šest miliona Jevreja u Palestinu?“I odgovaram: „Ne“. Iz tragične provalije ja hoću da izbavim dva miliona mladih… A stari neka iščeznu… Oni su – prah, эkonomska i duhovna prašina u surovom svetu…Samo će mlada grana da nastavi život“.

Prva masovna ubistva Jevreja u Nemačkoj – po „rasnom kriterijumu“, onom koji će dovesti do „konačnog rešenja“ – desila su se u takozvanoj „Kristalnoj noći“, 9. novembra 1938. godine (ubijeno je oko devedeset ljudi, krivih zato što su živi). A samouvereni Vajcman, umesto da spasava što se spasiti može, predskazuje masovno uništenje Jevreja, više od godinu dana pre „Kristalne noći“. Jevreji u Nemačkoj do 1938. godine, iako gonjeni i ponižavani, još uvek nisu masovno ubijani. Vajcman je, međutim, mislio da će stradanje starijih Jevreja koji su se, avaj, trajno asimilovali pomoći da u Izrael stignu samo „mladi i zdravi“. Video je šta se sprema, ali je odabrao strateško – taktički pristup koji je više odgovarao njegovoj viziji jevrejske budućnosti.

VIZIJA VLADIMIRA ŽABOTINSKOG

Za razliku od Vajcmana, bilo je i cionista, poput Vladimira ( Zeeva ) Žabotinskog ( umro 1940 ), koji su takva razmišljanja smatrali monstruoznim. On je bio protiv prebacivanja samo „mladih i zdravih“ u Palestinu, jer povratak u „zemlju obećanu“ ne može biti „objavljivanje jevrejskog naroda kao knjige sa izabranim odlomcima“. Ko se usuđuje da žrtvuje ostale, pitao se Žabotinski? Svi Jevreji zaslužuju svoju državu, a ne samo biološki izabrani, mladi i jaki. Biograf Žabotinskog Oren piše:“Uoči Drugog svstskog rata on će predosetiti katastrofu, koja se nadvija nad istočnoevropsko jevrejstvo, i istaći parolu pune evakuacije Jevreja iz Poljske u Эrec-Izrael. On je bio spreman da stane na čelo nelegalne flote, da preveze stotine hiljada poljskih Jevreja. Taj plan nije naišao na razumevanje“.

Vajcmanov „selekcionizam“ je, očito, bio prihvaćeniji. On je, po svemu sudeći, imao više sledbenika. Na primer, mađarski rabin Šejc, kao da razvija Vajcmanovu misao, pisao je 1939. godine:“Rasistički zakoni, koji se sada primenjuju protiv Jevreja, mogu se pokazati i mučnim i pogibeljnim za hiljade i hiljade Jevreja, no svo jevrejstvo u celini ti zakoni će očistiti, razbuditi i podmladiti“.

JEVREJI OPTUŽUJU VAJCMANA

Sledbenici Žabotinskog su, 25. maja 1964, u svojim novinama „Herut“ digli optužnicu protiv Vajcmana:“Kako objasniti tu činjenicu, da su rukovodioci Jevrejske agencije, vođi cionističkog pokreta, ćutali? Zašto nisu digli svoj glas, zašto nisu kriknuli da čuje ceo svet?… Istorija tek ima da kaže da li je i samo postojanje izdajničke Jevrejske agencije bilo pomoć za naciste. Istorija, taj pravedni i nepodmitljivi sudija, izreći će presudu i rukovodiocima Jevrejske agencije, i vođama cionističkog pokreta. Potresna je činjenica da te vođe i delatnici nastavljaju kao i pre da budu na čelu jevrejskih, cionističkih i izraelskih institucija“.

A 24. aprila 1966, izraelska novina „Maariv“ objavila je diskusiju, tokom koje je jedan od bivših komandira Hagane (cionistička vojna organizacija), poslanik Kneseta Haim Landau izjavio:“Činjenica je, da je 1942. godine Jevrejska agencija znala za uništavanje Jevreja… Cela je istina da ne samo da su oni o tome ćutali, nego su primoravali i druge koji su znali – da ćute.“ Neki su smatrali da je formiranje Izraela važnije od holokausta. I prisetio se Landau kako mu je jedan od vodećih cionističkih aktivista, Isak Grinbaum, priznao: „Kada su me pitali, hoćeš li dati pare da se spašavaju Jevreji u zemljama gde ih progone, rekao sam „Ne!“ Smatram da se treba suprotstaviti talasu izbeglištva, on nas može zapljusnuti i potisnuti našu cionističku delatnost u drugi plan“. U toj istoj diskusiji izvesni Elezar Livne posvedočio je: „Da je naš glavni cilj bio da sprečimo likvidaciju Jevreja, spasli bismo mnoge“.

Ali, glavni cilj je bio stvaranje države, a ne „humanizam i renesansa“.

SARADNjA SA TREĆIM RAJHOM

Istoričar cionizma Lionel Dadiani, inače protivnik svakog antisemitizma, pisao je u svojoj knjizi „Kritika ideologije i politike socijal-cionizma“, da je uskoro posle dolaska Hitlera na vlast cionistički pokret „zaključio s hitlerovcima dogovor o prenosu iz Nemačke u Palestinu, u obliku raznih vrsta robe, kapitala nemačkih Jevreja. Taj dogovor skršio je ekonomski bojkot usmeren protiv nacističke Nemačke i obezbedio joj veoma krupnu sumu u konvertibilnoj valuti“.

Ali stvar nije samo u ekonomskoj saradnji cionizma i nacista u prvim danima Hitlerove vlasti. Dadiani u svojoj knizi iznosi, na osnovu neospornih dokumentovanih podataka, i sledeću priču:“Jedan od rukovodilaca Hagane, Fejfel Polkes, u februaru-martu 1937. stupio je u kontakte s oficirima Gestapoa i nacističke obaveštajne službe, boraveći po njihovom pozivu u Berlinu. Polkes, predavši nacističkim emisarima niz bitnih podataka koji su ih zanimali, dao je i nekoliko važnih izjava. „Nacionalni jevrejski krugovi, – podvukao je on, -izrazili su veliku radost povodom radikalne politike prema Jevrejima, jer je kao njen rezultat jevrejsko stanovništvo Palestine toliko poraslo, tako da se u doglednoj budućnosti može računati na to, da će Jevreji, a ne Arapi, postati većina u Palestini“. I stvarno: od 1933. do 1937. godine jevrejsko stanovništvo Palestine poraslo je više no dvaput, dostigavši skoro 400 hiljada ljudi. Desilo se i nešto nezamislivo: u dokumentu koji je o pregovorima s Polkesom sastavila nacistička služba bezbednosti (taj dokument bio je objavljen u trećem broju nemačkog časopisa „Horisont“ za 1970. godinu) navedeno je da je Adolf Ajhman izaslaniku cionista Fejfelu Polkesu obećao da će na Jevreje „biti izvršen pritisak, da se oni koji emigriraju obavežu da će otići isključivo u Palestinu“.

Saradnjom Ajhmana s Polkesom neposredno je rukovodio Hajdrih. Ko je bio nadređeni Hajdrihu, ne treba ni govoriti.

„VAJCMANOVCI“ SE NISU POKAJALI

Oni koji su, među cionistima, stvorili ovaj plan nisu se naročito kajali. Žrtve su, za razliku od Žabotinskog i njegovih sledbenika, smatrali neophodnim. Vajcmanov naslednik na dužnosti predsednika Svetske cionistske organizacije Naum Goldman bez okolišenja zapisao je u svojoj „Autobiografiji“ (1971), da je za pobedu cionizma bila neophodna jevrejskaя „solidarnost“, i da je baš „užasno istrebljenje miliona Jevreja od strane nacista imalo kao svoj blagotvorni buđenje upravo takve solidarnosti, jer su mnogi do tada bili sasvim ravnodušni.“ Taj isti Goldman je, 1975, u knjizi „Kuda ide Izrael“, napisao i ovo:“Sumnjam da bi bez uništenja šest miliona Jevreja većina u Ujedinjenim nacijama digla ruke u korist stvaranja jevrejske države.“

„Selekcionizam“ je, smatraju neki, uspeo. Od nacista su uglavnom stradali obični Jevreji, a značajne ličnosti su, opet uglavnom, izbegle stradanje. Recimo, čelnik Socijalističke partije Francuske i predsednik vlade Narodnog fronta 1936-1938. godine, Leon Blum, bio je 1940. uhapšen od nacista i kasnije deportovan u Nemačku. Vratio se, živ i zdrav, i nastavio da se bavi politikom. I Frojd je sklonjen sa „opasnog terena“ Austrije u London, gde je umro 1939. godine.

Ruski istoričar Vadim Kožinov ( u prevodu pokojnog dr Dragomira M. Davidovića ) pisao je:“Sasvim je moguće, da neki ljudi smatraju „žrtvovanje“ miliona Jevreja radi stvaranja države Izrael herojskim (i, naravno, duboko tragičnim) činom. Uostalom, stvaranje mnogih država bilo je praćeno ogromnim žrtvama. Može se razumeti i takva tačka gledišta. Ali se iz onoga što se desilo takođe mogu – i moraju – izvesti i neki drugi zaključci.“
Koji čita, da razume.

CILj OPRAVDAVA SREDSTVA

Kad sve ovo znamo, biva nam jasno kako je moguće da Jevrejin Zelenski podržava ukrajinske naciste. To je, jednostavno, makijavelizam, iza koga stoji NATO Imperija. Što više Ukrajinaca izgine u ratu sa Rusima, to će Ukrajina više biti „Antirusija“. A ukrajinski nacisti su spremni i da ubijaju i da ginu.

Ovo je tajna velikog zločina, o kojoj Želidrag Nikčević piše.“Tokom 2014–2015. ukrajinski oligarh Kolomojski, Jevrejin, potrošio je desetine miliona dolara na formiranje i podržavanje neonacističkih odreda „Azov“ i „Ajdar“. U jesen 2014. ti neonacisti su postali poslanici u Vrhovnoj radi Ukrajine, i tamo formirali međufrakcijsku grupu koju je kontrolisao Kolomojski. Jedan od članova te grupe bio je šef „Azova“, neonacista Bilecki. Jevrejinu-oligarhu to nimalo nije smetalo. Uzgred, baš Kolomojski je bio jedan od onih koji su na vlast doveli Zelenskog. Kad je došao na vlast, Jevrejin Zelenski nije raspustio „Azov“. Naprotiv, nedavno je komandiru „Azova“, neonacisti Prokopenku, dodijelio zvanje heroja Ukrajine.“

Jer, kako veli Nikčević, „savremenom ukrajinskom neonacizmu – za razliku od hitlerovskog nacizma – Jevreji ne predstavljaju glavne, egzistencijalne neprijatelje. Da, antisemitizam ukrajinskih neonacista postoji, ali su njihov prioritetni, smrtni neprijatelj ipak „orde sa Istoka“, to jest Rusi. Istovremeno, to ukrajinskim neonacistima pruža priliku da prikriju svoju suštinu: „ako naš glavni neprijatelj nisu Jevreji, onda mi nismo nacisti“.“

U šta, naravno, niko normalan ne veruje. Jeste, oni su nacisti, iako im je predsednik Zelenski.

Izvor i Naslov: Pokret za odbranu Kosova i Metohije

(Iskra, 30. 04. 2022)

Podijelite vijest (kliknite na + za više opcija):

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941. uplatom preko PayPal-a:

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: