Прошла су четири и пол мjесеца од хапшења Владимира Миланковића и Драге Бошњака те отварања истраге. Иако jе убиjених пуно више, терете се за 31 убоjство и 38 протузаконито затворених и злостављаних цивила. Истражитељи ускоро мораjу показати резултате. – Вjеруjем Жупаниjском државном одвjетништву у Осиjеку да ће довршити истраге и подигнути оптужнице против Владимира Миланковића и свих одговорних за ратне злочине у Сиску 1991. Била сам на свjедочењу у Осиjеку, и то на дан смрти човjека коjи jе наjодговорниjи за све што се тада у граду догађало – за “Новости” jе изjавила Вjера Солар, чиjа jе кћи Љубица jедна од жртава етничког чишћења грађана српске националности у Сиску. Као што

У интервjу бањалучком дневнику “Фокусу” Денис Латин изразио jе “ужасно” разочарање што jе на Програмском виjећу ХРТ-а за именовање Хловерке Новак Срзић, гласао и представник националних мањина, а то jе био Србин Драган Црногорац. Своjу улогу 90-тих када jе Хловеркина опциjа почистила Србе из Хрватске, Латин jе обjаснио да jе био “обичан новинарчић коjи jе имао 25 година”. Аутор некоћ утjецаjне “Латинице” Денис Латин открио jе у понедjељак у интервjуу бањалучком дневнику “Фокус” да jе до укидања те емисиjе дошло када jе мало дубље загребла по позадини убоjства Иве Пуканића. Латин у интервjуу о том убоjству ниjе рекао ништа ново, а помало jе збуњуjуће што говори о укидању емисиjе 2008.

У касарну у Хаџићима, коjу jе током протеклог рата у неколико наврата НАТО засуо осиромашеним ураниjумом, на обуку и боравак долазе углавном српски официри и воjници, припадници Оружаних снага БиХ, пише “Фокус”. “Драстичан примjер небриге нашег воjног вођства jесте боравак и обука у воjном обjекту код Хаџића, коjи jе бомбардован осиромашеним ураниjумом. Средства с те локациjе требало jе да буду измjештена у Бањалуку. Наши воjници и старjешине се већ три године упућуjу на боравак и обуку на тоj ризичноj неперспективноj локациjи. Изговор jе да то ниjе толико штетно за здравље. Колико jе штетно наjбоље знаjу наше избjеглице из Хаџића, коjе jедно по jедно одлазе с овог свиjета, углавном због карцинома”,

Београд – Спорови настали из сукоба у бившоj Југославиjи не могу се истински решити пред Међународним судом правде, односно, МСП се требао прогласити ненадлежним у случаjу тужбе Хрватске против Србиjе и противтужбе Србиjе. То jе и учињено у спору са НАТО државама – било би доследно да jе то учињено и у преосталим споровима. Мислим да решење ниjе у колективноj одговорности, већ у доследном утврђивању индивидуалне одговорности – а у том погледу и Србиjа и Хрватска су учиниле значаjне кораке напред – каже за Данас академик Тибор Варади, бивши бивши главни правни заступник Србиjе пред Међународним судом правде, одговараjући на питање да ли се његова раниjа оцена да пресуда хрватским

Бивши српски борац Јован Стевановић из Попова код Биjељине, тешко оболио и готово непокретан, живи у некадашњем jавном купатилу у центру села и преживљава од хране коjу му даjу мjештани. Од Центра за социjални рад из Биjељине мjесечно прима 60 марака, а од општине jе само jедном у 20 година добио 200 марака jеднократне новчане помоћи. У садашњем стамбеном смjештаjу од 25 метра квадратна – наjстариjем jавном купатилу у Босни направљеном 1924. године – Јово нема ни струjе, ни воде. Упркос свему, наглашава, никада ништа ни од кога ниjе тражио. Дрва за огрев добиjе од хуманих људи и од Центра за социjални рад коjи му jе ове године додиjелио 210

Јасуши Акаши, бивши изасланик генералног секретара УН за бившу Југославиjу, у књизи “У долини између рата и мира” наводи да jе ратна сараjевска влада све оне коjи су настоjали да буду неутрални сматрала “просрпски ориjентисаним” и да jе све чинила да изазове НАТО интервенциjу на Србе. Он пише да су напори УН да сачува непристрасност и неутралност у односу према три етничке групе посебно иритирале власти у Сараjеву. Муслиманске власти стално су рачунале на политичку подршку САД и њену евентуалну воjну интервенциjу. Њихова влада прибjегавала jе свим средствима да се таква интервенциjа оствари. Поставили су Мухамеда Шаћирбеjа /касниjе оптуженог за проневjеру/ за амабсадора УН коjи jе неуморно критиковао хуманитарне и

Десетине Срба чекаjу у истражном притвору евентуално подизање оптужнице, док се особама бошњачке националности и онима коjи су били лоjални ратним властима Алиjе Изетбеговића омогућава да се бране са слободе и шаљу им се молбе на саслушања, пише “Прес РС” позиваjући се на изворе из Суда и Тужилаштва БиХ. Говорећи о двоструким аршинима ових правосудних институциjа, извори наводе да се нериjетко уклањаjу докази о злочинима коjе су починиле особе бошњачке националности и они коjи су били лоjални ратним властима Изетбеговића, те да се Суд и Тужилаштво БиХ не либе и да застрашуjу или поткупљуjу свjедоке. Посљедњи примjер пристрасног понашања правосудних институциjа БиХ десио се прошле седмице када jе бившем команданту

Београд — Шефови дипломатиjа држава региона учествоваће данас у Београду на међународноj конференциjи посвећеноj решавању проблема избеглих и расељених у региону. На конференциjи учествуjу министри из Србиjе, Црне Горе, Хрватске и БиХ. Поред министара учествоваће европски комесар за проширење Штефан Филе, високи комесар УН за избеглице Антонио Гутереш, помоћник америчке државне секретарке за питања избеглица Деjвид Робинсон и представници ОЕБС-а и Савета Европе. Наjављено jе да ће министри Вук Јеремић, Свен Алкалаj, Горан Јандроковић и Милан Роћен потписати заjедничку декларациjу коjом се четири државе обавезуjу на проналажење решење за преостале расељење и избегле у региону, после чега ће се обратити новинарима. Коалициjа удружења избеглица указала jе да регионална конференциjа у

Писани одговор на поднесак коjим jе Хрватска негирала наводе из српске контратужбе да jе над Србима почињен геноцид у протеклом рату, коjи jе Србиjа предала Међународном суду правде /МСП/ у Хагу, садржи нове доказе коjи оснажуjу контратужбу Србиjе, изjаве свjедока, таjне записе разговора хрватског врха, међународне документе и анализе “Веритаса” са ажурираним броjем од близу 7 000 српских жртава, од тога око 2 000 несталих, пишу београдске “Вечерње новости”. Лист наводи да jе допуњену контратужбу у име правног тима Србиjе предао Саша Обрадовић jуче у 11.30 часова, а да jа поднесак оjачан и пресудом Хашког трибунала хрватском генералу Анти Готовини за злочине почињене током акциjе “Олуjа”. Узвратни одговор Србиjе има

Бошњачки члан Предсjедништва БиХ Бакир Изетбеговић, игноришући писмо коjе jе њему и Бошњацима упутио предсjедник САД Барак Обама, чини кардиналну грешку “гадафизираjући бошњачку политику” – истиче се у аналитичком тексту “Дневног аваза”. Аналитичар сматра да jе то што Изетбеговић, наводно, ниjе сагласан са Обамом о палестинском питању изгледа био довољан разлог да увредљивим игнорисањем према лидеру наjвеће свjетске силе и наjjачег савезника и заштитника БиХ, наруши и угрози добре односе бошњачког народа са САД. Аутор текста сматра да би, занемаривањем Обаминог писма Изетбеговић и његов кабинет, у коме сjеде и довољно искусни бивши новинари, то била обична грешка, могу да изазову и теже посљедице на односе Бошњака са САД него

Децениjу и по после окончања ратова, у региону и даље пола милиона избеглих и расељених без икаквих услова. У Србиjи броjка премашила 300.000, 60 одсто њих живе као подстанари НА Балкану, децениjу и по после ратних сукоба, броj избеглих и интерно расељених и даље jе алармантан. Према подацима Високог комесариjата за избеглице (УНХЦР), он достиже скоро пола милиона (443.334). Управо то jе разлог због ког се у понедељак, на ову тему одржава велика министарска конференциjа у Београду, на коjоj ће разговарати шефови дипломатиjа Србиjе, Хрватске, БиХ и Црне Горе, али и високи званичници ЕУ, ОЕБС, УН и Савета Европе. Наjвише избеглих и интерно расељених jе у Србиjи. Рачунаjући Косово, има

На локалитету Шашића Гаj у општини Босански Петровац завршена jе ексхумациjа, приликом коjе су пронађени посмртни остаци jедног тиjела, а претпоставља се да jе риjеч о цивилу српске националности. Пронађени посмртни остаци су транспортовани у Идентификациjски центар у Бањалуци ради обдукциjе, форензичке обраде и идентификациjе, саопштено jе из Тужилаштва БиХ. Процесом ексхумациjе на терену координисао jе истражилац Тужилаштва БиХ, а у процесу тражења и ексхумациjе посмртних остатака учествовали су службеници Института за нестала лица БиХ, представници МУП-а Унско-санског кантона и вjештак судске медицине. Извор:  

Београд – Државе региона спремаjу се да потпишу документ коjим практично стављаjу избегличка имовинска питања ‘ад акта’, кажу представници избегличких удружења. Миодраг Линта, председник Коалициjе избегличких удружења, jе за Б92 рекао да таj проблем не погађа само избеглице у Србиjи, већ и све оне коjи имаjу било какву имовину или материjална потраживања у државама бивше Југославиjе. Линта као и остали представници избегличких удружења већ три дана одлазе у Председништво Србиjе и траже да их председник прими како би му представли став државе по овом питању. Иако jе приjем затражен пре две недеље, из Кабинета jош ниjе стигао одговор. “Сваког дана ми остављамо на писарници наше писмо у коме тражимо приjем

Србиjа ће у петак, 4. новембра предати Међународном суду правде у Хагу додатне аргументе за српску контратужбу за геноцид против Хрватске, коjи ће, између осталог, садржавати примjедбе на хрватски списак несталих, на коjем се налазе и српске жртве, рекао jе Срни директор Веритаса и члан српског правног тима Саво Штрбац. “Они су на своjе спискове ставили све нестале у Хрватскоj, и Србе и Хрвате”, рекао jе Штрбац, наводећи да ти спискови нису потпуни, jер недостаjу спискови погинулих. Штрбац jе рекао да jе српска страна са хрватског списка несталих, коjе jе анализирао Веритас, дала примjедбе на око 300 имена жртава, док су Хрвати на српски списак имали примjедбе на десет имена.

Предраг Цупаћ, апсолвент Београдске богословиjе, коjи од детињства скупља ратне ознаке и амблеме српских воjно-полициjских формациjа, намерава да о томе обjави књигу 2012. године, поводом 20-годишњице ВРС, и да их завешта будућем музеjу Одбрамбено отаџбинског рата РС. Оваj двадесетседмогодишњак сакупио jе више од стотину ознака ВРС и МУП-а РС, међутим по његовим проценама таквих обележjа има између 400 и 500, укључуjући и Републику Српску Краjину. – Имао сам седам година када смо 1991. избегли из Загреба и дошли у Бањалуку са две путне торбе. Пошто ниjе било играчака, деца су се забављала чаурама и пришивали смо воjне и полициjске ознаке. Имао сам их 15 на jакници од шаторског крила. У