Живи и криви

Прошла су четири и пол мjесеца од хапшења Владимира Миланковића и Драге Бошњака те отварања истраге. Иако jе убиjених пуно више, терете се за 31 убоjство и 38 протузаконито затворених и злостављаних цивила. Истражитељи ускоро мораjу показати резултате.

– Вjеруjем Жупаниjском државном одвjетништву у Осиjеку да ће довршити истраге и подигнути оптужнице против Владимира Миланковића и свих одговорних за ратне злочине у Сиску 1991. Била сам на свjедочењу у Осиjеку, и то на дан смрти човjека коjи jе наjодговорниjи за све што се тада у граду догађало – за „Новости“ jе изjавила Вjера Солар, чиjа jе кћи Љубица jедна од жртава етничког чишћења грађана српске националности у Сиску.

Као што jе познато, двадесет година након броjних злочина и тек пошто jе главни државни одвjетник Младен Баjић истрагу о злочинима у Сиску пребацио у Осиjек, ратни шеф сисачке полициjе Ђуро Бродарац, његов тадашњи замjеник Владимир Миланковић и припадник резервних jединица МУП-а Драго Бошњак ухапшени су 20. липња ове године. До истраге не би ни дошло да ниjе било притиска тужитељства Суда у Ден Хаагу, коjе jе захтиjевало отварање истраге. Тек тада се покренуо и Младен Баjић, коjем су чланови обитељи побиjених Сишчана кроз уред дефилирали читаво десетљеће. Колико jе ДОРХ био неспреман сисачке истраге помакнути с мртве точке, доказуjе и чињеница да jе човjек коjи jе отворено опструирао истрагу двадесет година, жупаниjски државни одвjетник из Сиска Стjепан Врдољак, и данас на истом радном мjесту.

Осиjек озбиљниjи, али…

За разлику од Врдољака, осjечки истражитељи посла су се ухватили пуно озбиљниjе и у кратком времену испитали стотине свjедока и обитељи сисачких жртава. Међутим, смрт Ђуре Бродарца у притвору, а поготово фарса коjу су од те смрти направили они коjима одговара да се истраге не наставе, знатно су им отежали посао. Бродарчева смрт постала jе прворазредан медиjски догађаj, Сисак jе освануо пун плаката с његовим ликом, а осумњиченик за наjгоре ратне злочине за многе jе постао хероj. Од тада до данас, тема сисачких ратних злочина полако jе нестала с новинских страница, као и виjести о Миланковићу и Бошњаку, о коjима се писало само у контексту наводног штраjка глађу у притвору.
Од истражитеља смо затражили одговор на питање jесу ли истраге при краjу и што jе с подизањем оптужнице, али до закључења овог броjа нисмо добили одговор. С друге стране, нерад Стjепана Врдољака, истрази и ДОРХ-у у цjелини створио jе броjне потешкоће. Наиме, већина од стотину испитаних свjедока у Осиjеку, дошла jе из Сиска и околице. Њихове путне трошкове подмируjе ДОРХ, али свjедоци нису задовољни. С некима од њих разговарала jе Вjера Солар.

– Проблем jе у томе што су многи свjедоци у позним годинама, нетко их мора возити у Осиjек, а 400 куна, колико им jе дао ДОРХ, ниjе довољно за цестарину и бензин. Људи мораjу нешто и поjести. Било би боље да су истражитељи дошли у Сисак да им људи даjу исказ – тумачи.

Ових се дана Вjера Солар, према властитим риjечима, бави математичким операциjама.

– Моjа мировина jе 2.400 куна. Како живим сама у подстанарском стану, коjи с режиjама плаћам 1.800 куна, сваки мjесец покушавам преживjети с остатком од 600 куна, а сада приjети опасност да ми држава отме све… – говори о првоступањскоj пресуди Опћинског суда у Загребу, коjи jе одбио њен захтjев за наплатом душевних боли.

Без важних исказа

За разлику од броjних ХДЗ-оваца и оптужених за ратне злочине попут Томислава Мерчепа, чиjе су душевне боли суци редовно уважавали, тужба Вjере Солар против Владимира Миланковића jе одбачена, а суд jе наложио да тужитељица мора подмирити судске трошкове више д 30 тисућа куна.

Солар jе Миланковића тужила због интервjуа коjи jе „Недjељноj Далмациjи“ наjближи сурадник Ђуре Бродарца дао 1995., у коjем jе о убоjству Вjерине кћери Љубице изjавио сљедеће: „Мени jе жао те младе дjевоjке, али не знам зашто Ферал Трибуне прешућуjе чињеницу да jе она била дjевоjка Душка Маловића, официра КОС-а и човjека коjи jе сада на другоj страни и за кога имамо податке да jе починио ратне злочине….Ми га теретимо за то убоjство. Осим тога, имамо извjештаjе и свjедочанства да jе Маловић у више наврата истукао своjу дjевоjку Љубицу, коjу jе на краjу и убио.“
На суду jе осумњиченик за ратне злочине Миланковић тврдио да никада ниjе дао интервjу „Недjељноj“, иако су исказ дали и новинари коjи су с њим разговарали.

– Из тога што jе он изjавио испада да сам jа била лоша маjка, коjа jе допустила да њена jедва пунољетна jединица живи са злостављачем, а испада крива и моjа кћер, коjа jе остаjала с њим након злостављања. Уосталом, гдjе су докази о коjима говори Миланковић, гдjе су ти докази када циjели Сисак зна да jе убоjица моjе кћери нетко други? – пита се Вjера Солар.
Риjеч jе о Силвиjу Бенчини, коjи данас наводно живи у Канади; његово jоj jе jе име споменуо Иван Божурић, коjи jу jе звао 2003. из затвора у Госпићу, гдjе jе одслуживао казну. Рекао jоj jе да jе Бенчина убио њену Љубицу.

Потенциjални свjедоци

Према информациjама коjима располажу „Новости“, Божурић jе одбио разговарати с осjечким истражитељима, као и jедан припадник злогласне тзв. ханџар дивизиjе, jединице коjа jе сиjала смрт по Сиску 1991. Исто тако, ниjе испитан ни Мирко Марjановић звани Гранчица, коjи jе наводно починио броjне злочине. Он jе у затвору, гдjе одслужуjе казну за два убоjства након рата. И он jе одбио истражитеље. Не треба бити велики стручњак да би се закључило да се нетко у тужитељству око њихових исказа ниjе превише потрудио, а какве ће то посљедице имати по истрагу, у овом jе тренутку тешко рећи.

Прошла су четири и пол мjесеца од хапшења Миланковића и Бошњака и отварања истраге. Иако jе убиjено пуно више људи, осумњиченици се терете за 31 убоjство и 38 протузаконито затворених и злостављаних цивила. Истражитељи ускоро мораjу показати резултате, иако им jе смрт особе око коjе се концентрирала истрага засигурно отежала посао. Међутим, нетко мора одговарати за барем дио од стотина убиjених сисачких Срба. Ако већ не може Бродарац, коjега се, то треба посебно нагласити, сумњичило по заповjедноj, али и по изравноj одговорности, jер jе наводно особно тукао неке од ухапшених и наређивао кога треба смакнути, онда то мора нетко други.

Пише: Саша Косановић

Извор: