Шабац- једна од усвојених тачка на сједници Скупштине града Шапца одржаној у петак, односила се на одлуку постављања споменика новинарима шабачког дописништва РТС-а и радио Шапца, погинулим на радном задатку, 9. октобра 1991. године на Банији. Овај предлог, одборници су усвојили једногласно.  Од љетос и једна улица у Шапцу носи назив “Амиџа, Бора, Дејан и Сретан” – по колегама који су 9. октобра 1991. године трагично настрадали на Банијском ратишту. Извор: Банија онлине Везане вијести: 23 године од убиства шабачких новинара на Банији Данас 26 година од убиства

Велики Шушњар живио jе пуним животом и дисао пуним плућима. Село jе броjало више од педесет нумера, у сваком домаћинству наjмање шест – седам чланова Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. октобра 2015.године. Нема тог повратника коjи, када се одлучио вратити на родно огњиште, ниjе осjећао страх и зебњу. Но како би нетом након повратка дани пролазили, зебња и страхови врло брзо би заувиjек нестаjали, замиjењени бригом и свакодневном борбом за опстанак, обновом куће, остваривањем социjалних и других права. Тек риjетки, негдjе дубоко у срцу, jош увиjек осjећаjу зебњу коjа тиња и никако да се угаси, премда jе кров над главом сигуран, глади нема, примања су

Хрватска-радио телевизија је, према одлуци суда, дужна да на посао врати новинара Сашу Косановића, који је пре две године добио отказ, а образложење је да је таква одлука донета незаконито. Новинар Саша Косановић је на Фејсбук профилу објавио да је добио правоснажну пресуду суда, на основу које ХРТ мора хитно да га врати на посао. “О расплету ове трагикомедије, покорно ћу јављати и даље”, написао је Косановић. Косановић је на ХРТ-у отказ добио због учествовања у филму “15 минута – Масакр у Двору”. Он је тада изјавио да је службено добио редован отказ зато што, како тумачи послодавац, није имао писану дозволу генералног директора ХРТ-а Горана Радмана за рад на филму у

Загребачки адвокат Лука Шушак заступа породицу браће Тривкановић, Зорана и Берислава из Сиска који се у Хрватској истовремено воде као нестали и као жртве припадника Збора народне гарде, упутио је писмо председници Хрватске Колинди Грабар – Китаровић како би искористила свој ауторитет и убрзала поступак пред Врховним судом Хрватске да се овај правни апсурд оконча. “Тражимо од Вас да предузмете радње да Врховни суд РХ изведе ревизију што пре како би се решила дилема јесу ли Тривкановић Зоран и Берислав убијени или нестали. То зависи од тога да ли ће Република Хрватска одустати од тражења несталих особа Зорана и Берислава Тривкановића од Републике Србије”, стоји у писму председници Хрватске. Да

Случај Зорана Тривкановића из Сиска, који је убијен 1991. године током погрома над Србима у овом граду, али га хрватске власти уредно потражују од Србије мада је у Осијеку изречена правоснажна пресуда са пресуђеним починиоцима тог убиства, није јединствен у хрватском правосуђу. Према тврдњи директора Веритаса Саве Штрпца, правни тим Србије је пре неколико година током изношења доказа у процесу тужбе и контратужбе за геноцид пред Међународним судом правде успео да изведе на десетине оваквих, апсурдних пресуда и догађаја који, како тврди, не престају. – Хрватска и даље чини све да себе представи као жртву агресије ЈНА и Југославије, па је тако у групу несталих и убијених држављана Хрватске у

На списку несталих које Хрватска годинама уредно тражи од Србије, налази се и име Србина за кога је правоснажном пресудом утврђено да су га убили припадници Збора народне гарде 1992. године у Сиску. Реч је о Зорану Тривкановићу – једном од најмање 130 српских цивила који су брутално убијени у овом граду између 1990. и 1992. године. Тривкановић је “нестао” 25. августа 1991. године тако што су припадници Збора народне гарде упали у његову кућу и претукли га заједно са супругом Драгицом. Затим су га извели заједно са братом Бериславом и оцем Николом. Николино тело избацила је Сава код села Гушће 28. августа те године, а у налазу обдукције стоји

Осумњичени 27 година након ратног убиства у Сиску: Један од ухапшених под сумњом за убиство Раде Шпановића, којег су 6. септембра 1991. комбијем одвеле униформиране особе, има подебљи кривични досје СИСАК – Полако се одмотава клупко крваве сисачке јесени 1991. У граду у којем су пси рата ходали улицама с бјанко дозволама за убиства многи су Срби најсвирепије убијени у мучилиштима на ОРА-и, у љечилишту Јодно и на другим мјестима. Један од њих је и Раде Шпановић, који је 6. септембра 1991. одведен из стана у насељу Цапраг. Шпановић је био радник Жељезаре и имао је 56 година. Неколико дана касније, 14. септембра, тијело несретног Шпановића пронађено је у Гушћу на

Хрватска Костајница –  Протојереј-ставрофор Госп. Далибор Танасић у име Српско православне црквене Општине Костајничко-Дубичке парохије и Кола српских сестара упутио је апел за хитну помоћ у храни и хигијенским средствима за старе и немоћне парохијане, којих има преко двадесетак. Већином су то старачка домаћинства. Стари живе сами, у неким случајевима заборављени и од своје дјеце.  “У вријеме припреме за Божић, требамо бити осјетљиви према немоћнима и старима и помоћи колико можемо, откинути од иметка и помоћи. Ово није вријеме празничења и потрошачке еуфорије, куповине скупих поклона. Видимо шта се око нас догађа. Такмиче се око нас колико је за овогодишње празнике утрошено. Потрошачка грозница, достигла је ових дана свој врхунац. Тако