Дoгoвoр пoврaтникa Стeвaнa Слиjeпчeвићa сa сисaчким бискупoм дa му сe нaпoкoн исплaти нaкнaдa збoг узурпaциje зeмљиштa, прoпao je jeр су из Бискупиje трaжили дoдaтнe дoкумeнтe ‘Прoдajeм дoбрo oчувaну и мaлo рaбљeну кaтoличку цркву. Бoгoмoљa je приje 10 гoдинa свeчaнo пoсвeћeнa oд стрaнe црквeних влaсти и уз нeзнaтнe прeинaкe пoнoвo мoжe пoслужити првoтнoj, aли и нeкoj другoj сврси!’ Прeмa свeму судeћи, oвaкaв oглaс мoгao би сe ускoрo пojaвити нa Њушкaлу или сличнoм oглaшивaчу, a пoчeтaк причe дaтирa приje 17 гoдинa, кaд сe Стeвaн Слиjeпчeвић сa супругoм Mиљoм врaтиo нa рoднo oгњиштe у Дoњу Бaчугу. Зaпрeпaштeњу ниje билo крaja. Нa мjeсту гдje je нeкaдa биo шљивaр, тик уз кућу, бeз њeгoвa знaњa, билa je у вриjeмe

Невладине организације, грађани десетак градова и њихова руководства већ месецима упозоравају на опасност од оваквог потеза, али хрватске власти за то претерано не хају Од нашег сталног дописника Бањалука – Чини се да се власти у Загребу не осврћу претерано на многа негодовања из десетак и више суседних општина у БиХ, али и из саме Хрватске, због намере да се нуклеарни отпад из Словеније и Хрватске складишти у Двору на Уни, на свега три километра од границе са БиХ. Све су прилике да су и власти у самој Хрватској свесне осетљивости овог питања и његове дискутабилне оправданости, чим већ дуже од две године откако се о одлагању отпада на Трговинској гори

Шашева – Већ смо навикли да проријеђеним и времешним повратницима на Банији и Кордуну живот загорчавају многе ствари с којима се тешко носе. Они обилазе канцеларије и хладне чиновнике у градовима и опћинама, често безуспјешно тражећи обнову, струју, воду, шљунак за путеве и социјалне цркавице, све тако чекајући да нешто крене набоље. Како вријеме пролази, постају све старији и немоћнији, па су струја, обнова или вода које су тако жарко тражили прије двадесетак и више година, данас изгубили првотну вриједност. Некако су се прилагодили и помирили с чињеницом да од свега неће бити ништа. Живот, често у потпуно немогућим увјетима, полако приводе крају. Могу они, ако треба, без струје воде,

У посљедње вријеме на подручју Баније на граници с БиХ у засеоцима Хрватске Бојне те Малог и Великог Обљаја учестале су пљачке и разбојништва што је још више појачало страх међу ријетким повратницима. Будући да се ради о људима у поодмаклим годинама они су лак пљен за разбојнике. Да би сачували голе животе у засеоку Бојна мјештани сваке ноћи спавају заједно код другог домаћина. Ово свакако утиче да повратка у Хрватску више нема али процес је кренуо у обрнутом смјеру. Тихи егзодус Срба и даље траје, што илуструју подаци ДЗС РХ, према којима су се од 2002. до 2013. из Србије, где је уточиште нашло више од 300.000 Срба избјеглих

Мали Обљај – – Двојица су искочила из собе , маскирана, напала ме, пријетила да ће сјекирицом ми одрезати главу ако будем галамила и узели сав новац који сам имала. Завезали ме, затворили у подрум гдје сам била док нису чули запомагање пријатељи који су од Бојне долазили и навратили. Ушли су разбојници страга кроз прозор, нисам их ни видјела – говори нам из кревета 80-годишња Анка Баљак из Малог Обљаја, док се од озљеда које је задобила у разбојништву које се догодило усред дана, 8. листопада, опоравља у Глини код родбине. А преостали становници Великог и Малог Обљаја те Бојне, уз тзв. суву међу – копнену границу с БИХ, у великом