Словачка jе поводом 70. годишњице Словачког народног устанка одликовала посмртно двоjицу пилота Југословенског краљевског ратног ваздухопловства, Арсениjа Бољевића и Саву Пољанца коjи су се током Другог светског рата борили у том словачком бунту против фашиста и марионетске фашистичке Независне Словачке. Имена храбрих jугословенских пилота на спомен-плочи у Словачкоj Командант Воjног ваздухопловства Словачке, генерал Мирослав Корба уручио jе Спомен медаље породицама пилота на свечаности у ваздухопловноj бази у Силачу у централноj Словачкоj. Генерал Корба и амбасадор Србиjе у Братислави Шани Демаку открили су затим свечано спомен плочу коjа подсећа на подвиге те двоjице пилота коjи су успели да побегну из немачког заробљеничког логора у Словачкоj и одмах се придруже словачким устаницима.

БАЊАЛУКА, 28. ОКТОБРА /СРНА/ – На локалитету Шибови код Бањалуке сутра би требало да почне откопавање масовне гробнице из Другог свjетског рата у коjоj се налазе, како се претпоставља, посмртни остаци око 1.000 припадника Југословенске краљевске воjске у отаџбини, коjе су ликвидирале комунистичке власти, речено jе Срни у Равногорском покрету Бањалука. Члан покрета Драган Теjић рекао jе да jе, наjвjероватниjе, риjеч о црногорским припадницима Краљевске воjске коjи су 1945. године заробљени на подручjу Лиjевче поља, а након тога одведени у бањалучко насеље Лауш и ликвидирани. Према његовим риjечима, посмртни остаци откривени су приjе неколико дана ручним ископавањем на основу свjедочења Бањалучанина Драге Ченића, коjи jе 1945. године као 16-тогодишњак закопавао

БАЊАЛУКА, 28. ОКТОБРА /СРНА/ – Чланови Удружења радника и инвалида рада избjеглих из Хрватске са држављанством БиХ и Удружења „Угор“ из Јелаха организоваће 10. децембра мирне протесте испред сjедишта УН у Женеви поводом Међународног дана људских права. Предсjедник Удружења радника и инвалида рада избjеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа изjавио jе Срни да чланови ових удружења мирним протестима желе да упознаjу међународну jавност о дугогодишњоj дискриминациjи и jавно затраже ефикасну међународну правну и дипломатску акциjу за коначно рjешавање њиховог статуса у Хрватскоj. „Организовање мирних протеста засновано jе на добрим намjерама и вjери да се наведеним активностима може остварити међународно политичко заговарање да се власти Републике Хрватске коначно приволе

Млеци од нас куповали сировине, а спречавали да овладамо прерађивачким технологиjама. На Балкану успостављена рођачка владавина. Заборавили смо сопствена искуства и наслеђе ИНТЕРЕСИ великих сила на Балкану били су и остали jедина мера њихове наклоности према Србиjи. То jе уобичаjен начин вођења спољне политике моћних држава, коjе моћ доказуjу изазивањем и управљањем кризама на традиционално трусним подручjима. У Србиjи се то често не разуме, па се тренутне политичке наклоности великих сила проглашаваjу доживотним љубавима, кажу историчари. – Наша jе традициjа да наступамо наивно као деца, очекуjући правду, потврду и подршку од моћних земаља коjе се воде искључиво своjим интересима – каже историчар Борисав Челиковић, уредник библиотеке Саборник у Службеном гласнику.

ЗАГРЕБ, 25. ОКТОБРА /СРНА/ – Хрватски министар за питања бораца Предраг Матић изjавио jе да ће Хрватска бити прва земља коjа ће бити избачена из ЕУ због ратних ветерана, чиjи поступци, као и они у Вуковару, изазиваjу саблазан у Униjи. Коментаришући протест ратних ветерана у Загребу, коjи су на таблу ресорног министарства прелиjепили натпис „Министарство хрватских бранитеља“, Матић каже да овакви поступци, као и они у Вуковару, изазиваjу саблазан у ЕУ и дипломатском кору. „Људи су згрожени, констернирани и зато сам провео циjелу годину водећи их по Далмациjи и Славониjи и приказуjући им задруге, друго лице ратних ветерана, оно ведро, свиjетло, оптимистично“, рекао jе Матић за „Вечерњи лист“. Он каже

Октобар jе месец за револуциjе, а jедна jе можда управо почела. У седам октобарских дана одиграло се више несвакидашњих догађаjа. Почело jе откривањем споменика Стефану Немањи у Бањалуци, првог коjег су Срби подигли оснивачу своjе државе и нациjе за равно девет векова од његовог рођења. Два дана након тога, Милорад Додик jе победио на изборима. Наставило се воjном парадом каква се ниjе одиграла три децениjе и због коjе jе у Београд дошао и Владимир Путин. Сутрадан je у српскоj престоници оживелa Де Голова идеja о осовини Париз – Берлин – Москва. Наjзад, догодило се и нешто не само невиђено, већ надам се и непоновљиво: Албанци су поставили заставу „велике Албаниjе“

Да сретнете било кога на улици, путу, сокаку, свеjедно, било ког места у Србиjи и да га упитате да ли зна ко jе био први српски генерал, ко jе основао српску Артиљериjску школу (тако се у почетку звала Воjна академиjа) и био њен први управник, ко jе био први српски воjни пензионер… Шта мислите: колико ће их знати? Осим историчара, воjних лица (официра и кадета воjних академиjа) и оних коjи су пасионирани заљубљеници у српску историjу 19. века, вероватно мало ко. Или готово нико. И да исто тако сретнете… и да упитате: ко jе био Франтишек Александар Зах? Или би вас у чуду бело погледали, нешто натуцали и чекали да им

Поред великих државних донациjа у специjални међународни фонд за обнову наjвећег концентрационог логора коjи су немачки нацисти подигли током Другог светског рата у окупираноj Пољскоj, логора Аушвиц, стићи ће и новац од грађана Канаде. Да се не забораве злочини: За обнову Аушвица 25 држава до сада jе прикупило преко 100 милиона евра, при чему наjвећу суму шаље Немачка – 60 милиона Проjект „Канађани памте“ има за циљ да преко ситних прилога од обичних грађана прикупи око 2,5 милиона долара за конзерваторске радове у логору коjи нагриза зуб времена и обнову обjеката, немог сведока прекорачења свих граница страхота и понижења људских бића. „Никада jош ниjе било тако важно да Канађани схвате

Даниjел Михић имао jе близак сусрет са феноменом о коме jе било говора на страницама Фронтала. Наjновиjа гимнастика у Хрватскоj изродила jе оваj текст. Рецимо да су Хрвати сасвим уобичаjен народ а не компилациjа Срба католика и свих других католика (па и Хрвата чакаваца и Словенаца каjкаваца) коjи су се нашли на териториjи коjа се данас сматра Хрватском, да jе хрватски jезик потпуно другачиjи од српског, да jе Дубровник одувиjек хрватски, да су Мађари већ у XI виjеку узели мале побиjеђене Хрвате у сасвим равноправну хрватско-угарску федерациjу, у коjоj су Хрвати имали самоуправу и демократске слободе на коjима су им могли завидjети и много моћниjи народи тога (а богме и

Рjeшaвaњe прoблeмa нeлeгaлних инвeстициja у имoвину избjeглих Србa, кojи прeмa oдлукaмa хрвaтских судoвa нeзaкoнитим улaгaчимa мoрajу врaћaти и пo вишe стoтинa хиљaдa eврa зa тзв. улaгaњa, унaтoч брojним пoкушajимa, ниje ни нa пoмoлу. Moжe сe тo зaкључити из нajнoвиjих oдлукa кaрлoвaчких судoвa у вeћ пoзнaтoм случajу Пeтрa Kунићa. Нoвo рaзглeдaвaњe њeгoвe кућe нa jaвнoj лицитaциjи зaкaзaнo je 3. нoвeмбрa, a прoдaja нa кaрлoвaчкoм суду 4. нoвeмбрa. Свe у 9 сaти уjутрo. Пoдсjeћaмo, Хрвaт из Швицaрскe Винкo Пeтрoвић, кojи ниje биo ни избjeглицa, дoбиo je oд држaвe нa кoриштeњe Kунићeву кућу у мjeсту Зaгoрjу у oпћини Kрњaк. „Прeурeдиo“ jу je у гoстиoницу и тaмo гoдинaмa рaдиo. Нaкoн пoврaтa кућe влaснику, Пeтрoвић Kунићa тужи и

ВАШИНГТОН, 20. ОКТОБРА /СРНА/ – Осумњичени нацистички ратни злочинци и припадници jединице СС наплатили су милионе долара социjалне помоћи након што су били приморани да напусте САД, пренио jе АП. Исплате су вршене због „рупе“ у америчком закону коjа jе омогућила Министарству правде да понуди нацистима новац у замjену за њихов одлазак из САД. Ако би пристали да оду или сами побjегли приjе депортациjе, имали су право да задрже социjалну помоћ, наводи се у интервjуима и интерним владиним документима коjи су кориштени у истраживању о овоj теми. АП наводи да jе међу лицима коjа су наплатила новац Јакоб Денцингер, бивши чувар у Аушвицу. Власти САД припремале су се 1989. године

Убацивање фамозне теледириговане летелице о коjу jе била окачена крпа коjа би требало да представља замишљену мапу Велике Албаниjе на стадион Партизана за време ионако политички запаљиве утакмице Србиjа – Албаниjа, и лавина реакциjа коjе су потом уследиле, говоре не само о бурету барута на коме и даље седимо, него и о свету у коме живимо. Таj сада већ фамозни дрон био jе нека врста показне вежбе како се изазива рат. Нема збора да jе цео инцидент лепо припремљен, и да jе некоме очигледно одговарало да у директном телевизиjском преносу буде приказана ова огледна вежба из области специjалног рата. Дода ли се томе чињеница да jе у ову опасну игру

ПОДГОРИЦА, 18. ОКТОБРА /СРНА/ – Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе рекао jе у Подгорици да jе циљ тога што се догађа са српским jезиком у Црноj Гори од 2003. године, када jе на попису становништва уведена идентитетска одредница „црногорски jезик“, радикалан прекид културе. „Црна Гора jе кроз сву историjу била ћирилична држава, ћирилични народ, ћирилична култура. Она од тада престаjе да то буде. То значи да jе дошло до радикалног прекида нашег jезика и нашег писма, а то значи до прекида наше културе“, рекао jе митрополит Амфилохиjе на научном скупу „Српски jезик и ћирилица – основе српског идентитета“, коjи jе организовао Српски национални савjет Црне Горе. Он jе истакао да

Аушвиц су ослободили наоружани руски воjници. Ако данас желимо да станемо на пут нацизму, рецепт jе исти. Наши народи су заjедно срушили злочиначку идеологиjу човекомрзаца коjа jе претила постоjању цивилизациjе – изjавио jе у интервjуу за београдску Политику уочи посете Србиjи председник РФ Владимир Путин. Руски лидер ће учествовати у свечаностима посвећеним 70-годишњици ослобођења Београда од фашистичких окупатора. У разговору за Глас Русиjе директор Културног центра Новог Сада, потпредседник „Треће Србиjе“ др. Андреj Фаjгељ, подсетио jе да антифашистички дискурс не губи своjу актуалност како за наше земље, тако и за читаву Европу. Посета jе веома битна. Наши народи су се увек заjедно борили за слободу против окупатора. Као што jе

Председник Русиjе Владимир Путин данас ће посетити Републику Србиjу на позив српског председника Томислава Николића. Посебну тежину предстоjећем догађаjу придаjе чињеница да Србиjа одбиjа учешће у антируским санкциjама од стране Запада. Владимир Путин учествоваће у свечаним манифестациjама у Београду, приређеним поводом 70. годишњице ослобођења града од фашистичких окупатора. Управо поводом ове годишњице jе приређена Путинова посета, jер Русиjу и Србиjу везуjу два епохална историjска датума: 100 година од почетка првог светског рата и 70. годишњица ослобођења Београда од нацистичких окупатора. Ипак, политичка компонента посете председника Русиjе ниjе jедина. Путин планира да размотри са српским руководством кључна питања билатералне сарадње, пре свега у трговинско-економскоj сфери. О односу Србиjе према антируским санкциjама