Вероватно нисте знали – Ево ко је био први српски генерал и ко је био први српски војни пензионер

Да сретнете било кога на улици, путу, сокаку, свеjедно, било ког места у Србиjи и да га упитате да ли зна ко jе био први српски генерал, ко jе основао српску Артиљериjску школу (тако се у почетку звала Воjна академиjа) и био њен први управник, ко jе био први српски воjни пензионер… Шта мислите: колико ће их знати? Осим историчара, воjних лица (официра и кадета воjних академиjа) и оних коjи су пасионирани заљубљеници у српску историjу 19. века, вероватно мало ко. Или готово нико.

И да исто тако сретнете… и да упитате: ко jе био Франтишек Александар Зах? Или би вас у чуду бело погледали, нешто натуцали и чекали да им то ви кажете, или би одмахнули руком, окренули се и наставили своjим путем. И, наравно, поново осим историчара, официра и осталих поменутих, други мало ко или, опет, готово нико не би знао.

А таj човек, таj Франтишек – Фрањо Зах, био jе управо то што бисте питали: ко jе био први…

Фрањо Зах рођен jе 1. маjа 1807, а умро 1. jануара 1892. године. Био jе изузетно значаjна личност српске историjе 19. века. Србиjу и српски народ задужио jе великим делима.

Рођени Чех, свестрано образован, неприкосновени борац за ослобођење и сарадњу свих словенских народа 19. века. Један jе од организатора Првог свесловенског конгреса, одржаног у Прагу, 1848. године. На коме jе од Срба био jедино Вук Стефановић Караџић. А како jе Зах приjе тога већ боравио у jедноj мисиjи у Србиjи, нема сумње да jе он на том Конгресу заступао и Србе.

Србиjу и српски народ Зах jе веома добро познавао. У Србиjи jе, с краћим прекидима, боравио готово пуне три и по децениjе: од 1843. до 1880. године. И то баш у време кад jе Србиjа водила ратове за коначно ослобођење од Турака. А код српске владе у Београду био jе „емисар кнеза Чарториjског и незванични представник пољске емиграциjе“. Србиjа се у то време увелико окретала ка Европи.

И свему томе оваj jе човек дао велики допринос. Основао jе Артиљериjску школу, а рекосмо да jе она била претеча Воjне академиjе, и био њен први управник. Био jе први српски генерал. Био jе начелник Генералштаба Српске воjске од 1876. године, у време рата с Турцима. Тада jе командовао Ибарском воjском. У том рату изгубио jе ногу. И био jе први српски воjни пензионер.

Поводом две стотине година од рођења Фрање Заха, Чеси су, у Чешкоj, организовали научни скуп о његовом животу и делу. Организатори су били Институт Масариковог универзитета у Брну, Историjски институт Чешке академиjе наука (огранак Брно) и Јужноморавски округ (не српски, да не би неко помислио). Од Срба jе на том скупу учествовала и говорила о делу генерала Заха Сузана Раjић, тада доцент са Катедре за историjу Филозофског факултета у Београду.

Зар jе заиста могуће да су Срби тако забораван и незахвалан народ!?

Јер у српскоj историjи Фрањо Зах, таj по оценама савременика високоморалан човек, ниjе био било ко. Његов државно-политички програм Србиjе, односно „Плана Фрање Заха“, како се звао таj документ, послужио jе као основа за „Начертаниjе“ Илиjе Гарашанина. Осим тога, Фрањо Зах jе аутор књиге „Путопис (с крокиjем) кроз Моравску и Вардарску долину“.

На Звездари, у Београду, добио jе и jедну кратку улицу. Боље ишта него ништа!

Пише: И. Брезац

Извор: Intermagazin.rs