Verovatno niste znali – Evo ko je bio prvi srpski general i ko je bio prvi srpski vojni penzioner

Datum objave: petak, 24 oktobra, 2014
Veličina slova: A- A+
František Aleksandar Zah
František Aleksandar Zah

Da sretnete bilo koga na ulici, putu, sokaku, svejedno, bilo kog mesta u Srbiji i da ga upitate da li zna ko je bio prvi srpski general, ko je osnovao srpsku Artiljerijsku školu (tako se u početku zvala Vojna akademija) i bio njen prvi upravnik, ko je bio prvi srpski vojni penzioner… Šta mislite: koliko će ih znati? Osim istoričara, vojnih lica (oficira i kadeta vojnih akademija) i onih koji su pasionirani zaljubljenici u srpsku istoriju 19. veka, verovatno malo ko. Ili gotovo niko.

I da isto tako sretnete… i da upitate: ko je bio František Aleksandar Zah? Ili bi vas u čudu belo pogledali, nešto natucali i čekali da im to vi kažete, ili bi odmahnuli rukom, okrenuli se i nastavili svojim putem. I, naravno, ponovo osim istoričara, oficira i ostalih pomenutih, drugi malo ko ili, opet, gotovo niko ne bi znao.

A taj čovek, taj František – Franjo Zah, bio je upravo to što biste pitali: ko je bio prvi…

Franjo Zah rođen je 1. maja 1807, a umro 1. januara 1892. godine. Bio je izuzetno značajna ličnost srpske istorije 19. veka. Srbiju i srpski narod zadužio je velikim delima.

Rođeni Čeh, svestrano obrazovan, neprikosnoveni borac za oslobođenje i saradnju svih slovenskih naroda 19. veka. Jedan je od organizatora Prvog sveslovenskog kongresa, održanog u Pragu, 1848. godine. Na kome je od Srba bio jedino Vuk Stefanović Karadžić. A kako je Zah prije toga već boravio u jednoj misiji u Srbiji, nema sumnje da je on na tom Kongresu zastupao i Srbe.

Srbiju i srpski narod Zah je veoma dobro poznavao. U Srbiji je, s kraćim prekidima, boravio gotovo pune tri i po decenije: od 1843. do 1880. godine. I to baš u vreme kad je Srbija vodila ratove za konačno oslobođenje od Turaka. A kod srpske vlade u Beogradu bio je „emisar kneza Čartorijskog i nezvanični predstavnik poljske emigracije“. Srbija se u to vreme uveliko okretala ka Evropi.

I svemu tome ovaj je čovek dao veliki doprinos. Osnovao je Artiljerijsku školu, a rekosmo da je ona bila preteča Vojne akademije, i bio njen prvi upravnik. Bio je prvi srpski general. Bio je načelnik Generalštaba Srpske vojske od 1876. godine, u vreme rata s Turcima. Tada je komandovao Ibarskom vojskom. U tom ratu izgubio je nogu. I bio je prvi srpski vojni penzioner.

Povodom dve stotine godina od rođenja Franje Zaha, Česi su, u Češkoj, organizovali naučni skup o njegovom životu i delu. Organizatori su bili Institut Masarikovog univerziteta u Brnu, Istorijski institut Češke akademije nauka (ogranak Brno) i Južnomoravski okrug (ne srpski, da ne bi neko pomislio). Od Srba je na tom skupu učestvovala i govorila o delu generala Zaha Suzana Rajić, tada docent sa Katedre za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Zar je zaista moguće da su Srbi tako zaboravan i nezahvalan narod!?

Jer u srpskoj istoriji Franjo Zah, taj po ocenama savremenika visokomoralan čovek, nije bio bilo ko. Njegov državno-politički program Srbije, odnosno „Plana Franje Zaha“, kako se zvao taj dokument, poslužio je kao osnova za „Načertanije“ Ilije Garašanina. Osim toga, Franjo Zah je autor knjige „Putopis (s krokijem) kroz Moravsku i Vardarsku dolinu“.

Na Zvezdari, u Beogradu, dobio je i jednu kratku ulicu. Bolje išta nego ništa!

Piše: I. Brezac

Izvor: Intermagazin.rs

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top