Kome smetaju Poreklo i Srpski DNK projekat

Datum objave: četvrtak, 9 aprila, 2020
Objavljeno u Nekategorizovano
Veličina slova: A- A+

Društvo srpskih rodoslovaca „Poreklo“ i pripadajući mu Srpski DNK projekat već izvesno vreme omiljena su tema za iživljavanja različitih šarlatana, koji žare&pale društvenim mrežama, Jutub kanalima, forumima, sajtovima i tome slično.

Jovica Krtinić, predsednik Društva srpskih rodoslovaca “Poreklo”

Izvor: POREKLO

Autor: Jovica Krtinić, 08. april 2020.

NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima.


Stavljajući se u poziciju jedinih pravih tumača sveta i veka, razotkrivača stvarne, a ne izmišljene istorije Srba (u režiji „bečko-berlinske“ škole), ove sve agresivnije pojave u pravilu prelaze granicu pristojnosti, sve nadajući se da ćemo se upecati na njihove bedne provokacije. Istina, preblago je nazvati provokacijama čitav arsenal sumanutih optužbi na račun Porekla i Srpskog DNK projekta, ali smo (bili) mišljenja da je potpuno besmisleno na iste odgovarati i na taj način im davati na značaju. Jer, da bi vas neko uvredio, treba da zadovolji nekoliko osnovnih preduslova – da vam je ravan, da do njegovog mišljenja držite i da uvažavate njegovo znanje i zvanje. S obzirom da je po pravilu reč o optužbama nikogovića bez (profesionalnih) biografija, koji su samozvano sebi dali za pravo sude i presuđuju, tumače i rastumačuju, tih preduslova, razume se, nije bilo.

Pa, šta je onda razlog zbog kojeg ovog puta ipak reagujemo? Šta nas je to nateralo da odstupimo od stava da je ovakve pojave najhigijenskije ignorisati? Zašto i ovog puta nismo ćutke prešli preko po ko zna koji put ponovljenih optužbi da smo plaćeni da obmanjujemo, da nismo srpski već anti-srpski projekat, da iza nas stoje mračne sile koje bi da porobe Srbe i Srbiju? Ko nas je to uspeo isprovocirati?

Pa, evo, da odgovorimo. Na sajtu BALKAN INFO 6. aprila 2020. osvanuo je članak „ČIJU GENETIKU NOSE SRBI I EVROPLJANI: Zašto se skriva naša prava istorija? (Mape)“  za koji je najpre stavljeno da mu je autor BALKAN INFO tim, da bi ispod saznali da je reč o uradku izvesnog Nemanje Blagojevića. Kako se na sajtu BALKAN INFO može naći (u rubrici „O NAMA“), reč je o mladom čoveku koji se izdaje za nastavnika istorije i naučnog istraživača na doktorskim studijama srednjovekovne srpske istorije. U ovom kratkom biografskom opisu dotičnog sadržana su dva, od tri osnovna razloga zbog kojih ovog puta reagujemo. Prvo, reč je o mladom čoveku. Dakle, još ima vremena (i nade) da se sabere i dozove pameti. Drugo, reč je o nekome ko se deklariše kao formalno školovan, istoričar i, štaviše, doktorand u oblasti istorijskih nauka. Dakle, neko pred kim je svetla naučna budućnost. Da ona zaista bude svetla držimo da je potrebno da prethodno pocepa dobijenu diplomu (ko god da mu ju je izdao) i da sačeka junski upisni rok. I krene u školu ispočetka.

Treći i zapravo glavni razlog zbog kojeg reagujemo je zloslutna poruka iz ovog teksta u kojem je sadržan sav besmisao, zlonamernost i neznanje onih koji se upuštaju u javni obračun sa Poreklom i Srpskim DNK projektom. Naime, u zaključku Blagojević navodi da su tvrdnje koje iznosi Srpski DNK projekat „pokazatelj kulturno-naučne okupacije srpske države“, kao i da „mogu uticati na degradaciju srpske nacionalne svesti, nametanje osećanja niže vrednosti, ali i doprineti stvaranju političko-istorijskog legitimiteta otimanju Kosova, kao i pripremanju terena za prihvatanje migranata“.

Blagojević verovatno nije ni svestan šta je sve ovde natrpao. Posebno nije svestan kakve implikacije ovakve tvrdnje mogu imati ako ih neko još nerazumniji uzme zdravo za gotovo. Pa krene da udara po toj bagri iz Porekla i Srpskog DNK projekta što priprema teren za migrante, proglašava Albance starosedeocima i predaje im Kosovo. Da je Blagojević bio pri sebi dok je ovo pisao shvatio bi da napisano ima sve elemente poziva na linč. Nema sumnje da takvo tencenciozno pisanje može naneti i štetu ugledu Porekla, zbog čega će u narednim danima ovi navodi biti predmet razmatranja naših pravnih zastupnika, koji mogu rezultirati odgovarajućim sudskim postupkom.

Ali, nije nam namera da se u ovom osvrtu dalje bavimo Blagojevićem i ostalim pojedinačnim slučajevima jer, ma koliko to normalnim ljudima čudno zvučalo, oni zapravo i žive za to da ih neko pominje, pa makar i negativnom kontekstu. Umesto toga, osećam potrebu da vas upoznam šta jeste Poreklo i Srpski DNK projekat, ko nas čini, šta smo dosad postigli, čemu težimo. To je, verujem, najbolji način za obesmišljavanje napada kojima smo izloženi.

O POREKLU:

Iako smo u srpskoj i široj javnosti najprepoznatljiviji po Srpskom DNK projektu, smatram važnim da naglasim da je Poreklo pred sebe, od svog osnivanja 2012. godine, stavilo mnogo širi obuhvat. A to je praktično bavljenje sa svim što ima dodira sa rodoslovljem, što pomaže ljudima u traganju za svojim poreklom. Svako ko se sa nama druži na stranicama portala Poreklo zna koliko je toga dosad objavljeno, na koliko pitanja je odgovoreno, šta je sve novo otkriveno. Pri tome, od prvog dana pa do danas, dakle punih osam godina, Poreklo nose zaljubljenici u rodoslovlje koji svoje vreme, energiju i znanje nesebično i svakodnevno daju. Gotovo da nema dana da naš Slobodan Milić Milodan, penzioner iz Obrenovca, ne pripremi prilog na portalu o nekom srpskom selu (nanizao ih je dosad preko 2.300), a takvih kao on je na desetine, koji na ovaj ili onaj način daju svoj doprinos. I uopšte, naše udruženje (Društvo srpskih rodoslovaca „Poreklo“) koje danas broji preko 400 članova, stecište je ljudi različitih životnih dobi, obrazovanja, iskustava – od srednjoškolaca do univerzitetskih profesora, od ljudi iz Srbije i okruženja, do naših iseljenika od Amerike do Australije. Svakom dobronamernom su otvorena vrata. Pri tome, uprkos brojnim i vidljivim dostignućima (o čemu ću ponešto reći u nastavku), zvanične institucije još nisu prepoznale Poreklo na pravi način. Za osam godina postojanja samo jednom smo dobili sredstva po osnovu prijave na konkurse koje raspisuju lokalne samouprave i ministarstva, ukupno 100.000 dinara. A redovno (godišnje) prijavljujemo po tri i više projekata. Praktično smo i beskućnici pošto smo prošle godine izbačeni iz jedne kancelarije od 10 kvadrata koju smo koristili nekoliko godina. Trenutno prikupljamo priloge za podizanje Doma srpskih rodoslovaca – Zadužbinu Poreklo i verujemo da ćemo, dobrotom malih ljudi, za godinu, dve ili pet, podariti Srbiji i Srbima pravu rodoslovnu instituciju, već sad jedinstvenu po mnogo čemu.

ŠTA SMO DOSAD POSTIGLI:

Pored portala Poreklo, pokrenuli smo trenutno najveće rodoslovno razgovaralište u ovom delu Evrope – Forum Poreklo. Kao i portal, i na forumu uspevamo u nečemu što je zaista retkost na srpskom internet nebu, a to je da se najveći broj učesnika foruma drži upotrebe ćiriličnog pisma. Voleli bismo da se oni koji nas napadaju i osporavaju nam srpski predznak (npr. ovi koji su nas i naterali na ovo obraćanje) u tome bar malo ugledaju na nas. A kad već pominjemo njih i napred istaknuti članak, molim sve da obrate pažnju na jedan detalj. U ilustracijama koje su priložene, Kosovo je svuda istaknuto kao zasebna država. I to postavljaju oni koji optužuju nas da  pripremamo teren za izdaju Kosova… Za razliku od njih, mi vodimo računa i u našim ilustracijama i mapama na portalu i forumu, Srbija je uvek celovita.

Poreklo se već dugi niz godina bavi digitalizacijom knjiga, a članovi našeg udruženja u mogućnosti su da uživaju u velikoj riznici knjiga, koje su sve pretražive u tekstu. Po standardu i kvalitetu, ova digitalna biblioteka je jedinstvena i teško da bilo gde postoji tako bogata, specijalizovana kolekcija građe namenjene rodoslovcima. Poreklo je u prethodnim godinama i samo ušlo u izdavaštvo i polako se približavamo brojci od 10 objavljenih knjiga. Upravo priremamo dosad najveću studiju o genetičkom poreklu Srba iz Stare Hercegovine, koja se temelji na rezultatima preko 800 testiranih pojedinaca. U pripremi je i studija o genetičkom poreklu Srba sa Kosova i Metohije, a ove godine, u saradnji sa Biološkim fakultetom, započeli smo nov poduhvat kojim bi, uz prethodno već urađeno testiranje preko 400 kosovskih Srba starosedelaca, trebalo da bude zaokruženo testiranje Srba iz Stare Srbije (vidi OVDE i OVDE), sa još tolikim uzorkom. Aktuelna epidemija na čas je zaustavila to istraživanje, koje će biti nastavljeno čim se za to stvore uslovi. Ali i u ovim otežanim uslovima, Društvo neprestano radi. Upravo postavljamo temelje za najbogatiji Katalog arhivske građe rodoslovnog karaktera, u kojem će biti popisane sve matične knjige sa prostora Srbije i okolnih zemalja. Pripremamo i potpuno nov, redizajniran portal Poreklo, sa brojnim novim sadržajima, koji će uskoro biti predstavaljen svim rodoslovcima. Dodao bih i to da članovi našeg udruženja imaju mogućnost da vide i sigurno najveću riznicu herladičke građe, na našem internom sajtu – Grbovnik. Tu su sabrani brojni prepisi ilirskih grbovnika, od kojih su neki po prvi put otkriveni i dati na uvid.

Ponavljam, sve što je dosad postignuto, delo je entuzijasta, članova udruženja i naših saradnika. Oni su, ujedno, i glavni finansijeri Porekla jer godišnje na ime članarine redovno plaćaju po 3.000 dinara, od čega uspevamo da pokrijemo najosnovije troškove. Iako smo to, verovatno, mogli, od naših istraživanja nismo napravili biznis. Ono što mnogi drugi naplaćuju i na tome zarađuju, mi dajemo besplatno, često i o svom trošku. Ako nas povremeno neko i pozove da gostujemo i održimo tribinu, retko ko se seti da nam pokrije makar putne troškove. Zbog toga i nismo u mogućnosti da  češće idemo po Srbiji i okruženju. U medijima se pojavljujemo uglavnom kad nas pozovu. Nikome se ne nudimo i ne preporučujemo. Ali, očigledno da i u našim povremenim medijskim nastupima neko vidi problem.

SRPSKI DNK PROJEKAT:

Bez ustručavanja možemo reći da smo u oblasti genetičke genealogije uradili nešto na šta Srbima mnogi mogu samo da pozavide. Srpski DNK projekat je bez preterivanja jedan od najbolje urađenih projekata te vrste u svetu. Za nepunih osam godina, prošli smo put od nekoliko stotina pa do preko 5.000 obrađenih rezultata testiranih muškaraca, sistematično posloženim u tabelu Srpskog DNK projekta, koja je po funkcionalnosti i jedinstvenosti softverskog rešenja verovatno među najuzornijim. A i tu tabelu u nekoliko navrata su razvijali i unapređivali naši članovi, vrsni informatičari. Najpre naš Miloš Ćetković, Srbin koji već blizu trideset godina živi u Švedskoj, a potom naš Nenad Žakula, koji se stara da stalno donosi nova funkcionalna unapređenja. Istina, ona su trenutno dostupna samo našim članovima, ali treba da se zna da je to dobrim delom prouzrokovano činjenicom da se godinama unazad plodovi rada Srpskog DNK projekta bez ikakvog obzira i pitanja koriste i prisvajaju. Pre nego što pređem na završni deo ovog obraćanja, dodao bih još jedno veliko dostignuće Porekla i Srpskog DNK projekta. Reč je Y-DNK predviđaču Nevgen, koji je već nekoliko godina neprikosnoveno na prvom mestu svetskih softvera te vrste i kojeg iz dana u dan koriste naučnici širom sveta ističući njegove kvalitete u vodećim svetskim naučnim časopisima. Nevgen je delo našeg skromnog Aleksandra Nevskog (ne želi publicitet, pa se i ne predstavlja pod vlastitim imenom) i napred pomenutog Miloša Ćetkovića. Oni su pravi ponos Porekla, a mislim da i Srbija i svi Srbi treba da budu ponosni na ovo izuzetno ostvarenje. Posebno naglašavam da su oni ovu stranicu napravili bez ikakve nadoknade, da su je potpuno besplatno dali na korišćenje svim zainteresovanim, a jedini su od tvoraca sličnih predviđača koji svoj softver redovno unapređuju, na zadovoljstvo cele svetske naučne zajednice. Toliko o tome da Poreklo i Srpski DNK projekat nameću Srbima osećaj niže vrednosti. Nije nego.

BEZ PODILAŽENjA MITOMANIJI:

Na kraju, da se osvrnem i na to zbog čega su Poreklo i Srpski DNK projekat trn u oku onima koji nas neosnovano i konstantno napadaju.

Razlog broj jedan je taj što ne podilazimo mitomaniji bilo kakve vrste i ne želimo da gradimo sliku koja nije utemeljena na istini i činjenicama. U današnje vreme samo naivci mogu da veruju da je u ovoj oblasti moguće izmišljati teorije o nastanku i širenju pojedinih haplogrupa i njihovih ogranaka, bez obaziranja na ono što je već jasno i vidljivo na sve detaljnijem filogenetskom stablu čovečanstva. Mi, jednostavno, nismo izolovano ostrvo. Rezultati do kojih dolazimo su odavno deo svetske genealoške zajednice, koja iz dana u dan, sklapa mozaik i otkriva nove grane. Srpski DNK projekat i njegovi urednici već dugo čine značajan deo tog svetskog poduhvata i bar što se tiče ovog dela Evrope teško da se iko bolje od njih/nas razume i poznaje genezu haplogrupa među dosad testiranim Srbima i pripadnicima susednih naroda. To znanje utemeljno je na godinama upornog rada i upućivanja, ali i na strasti da se svakog dana otkrije i sazna nešto novo. Zato uporno i radimo sa naučnicima u Srbiji (pre svih sa kolegama sa Biološkog fakulteta), organizujemo testiranje Srba iz oblasti značajnih za razumevanje naše etnogeneze i, verujete, ako iko u Srbiji ima uvid u to kakvo nam je genetičko poreklo, onda su to urednici Srpskog DNK projekta.

Iako smo to već mnogo puta rekli, smatram važnim da ponovim i ovde ključne dosadašnje nalaze Srpskog DNK projekta.

Dosad preduzeta istraživanja nesumnjivo govore da su Srbi kao stari evropski narod genetički heterogeni. Ipak, i u toj heterogenosti jasno se razaznaju dve celine. Jedna je nesumnjivo ona koja Srbe dovodi u vezu sa ostalim slovenskim narodima, pre svega preko haplogrupa I2 i R1a. Pri tome, jasno je utvrđeno (na temelju hiljada dosad testiranih pojedinaca upravo pod okriljem Srpskog DNK projekta) koje su podgrane ovih haplogrupa nađene kod Srba, koja im je procenjena starost i položaj na filogenetskom stablu čovečanstva (i njihovo jasno naslanjanje na grane danas prisutne isključivo u slovenskom svetu). O tome nešto kasnije u nastavku ovog odgovora. Pored ove jasne slovenske veze, druga celina unutar srpske genetičke heterogenosti obuhvata genetičko nasleđe predslovenskih žitelja Balkana i, uopšte, jugostočnog dela Evrope. Da li oni mogu da se nazovu starosedeocima i da li ih mi tako nazivamo? I da i ne. Da, ako uzmemo u obzir da period nečijeg prisustva na jednom tlu od nekoliko hiljada godina svakako daje za pravo da se govori o njihovom starosedelačkom stažu. Ne, ako krenemo da se nadgornjavamo ko je tu najstariji. Uz potpitanje – da li od tih najstarijih ima bilo kakvog ozbiljnijeg traga među danas živućim žiteljima Balkana, ma koje oni vere ili nacije bili? Dakle, kad govorimo o ovom predslovenskom genetičkom nasleđu jasno je i bez ikakve sumnje da se ono najviše uočava kod današnjih nosilaca haplogrupe E, a njima svakako mogu da se pridruže i oni kojima je Y-DNK test utvrdio da pripadaju haplogrupama G i R1b i različitim podgranama haplogrupe J. Tu se mogu dodati i retki nosioci haplogrupa Q i T i, možda, L. S druge strane, prisustvo srpskih nosilaca nekoliko podgrana haplogrupe I može se dovesti u vezu sa novovekovnim periodom, pri čemu su jedni (I1-Z63 i I1-Z58) svakako mogli doći uoči slovenskih seoba, a drugi nesumnjivo mnogo kasnije (I1-P109). Isto važi i za nosioce haplogrupe N2 P189.2. Kod Srba reč je grani koja prema važećim procenama nije starija od 800 godina, što upućuje na jasan zaključak da je mogla nastati jedino od pojedinca koji se u kasnom srednjem veku obreo na našim prostorima, a starinom bi mogao doći sa zauralskog prostora.

Da se vratim na najčešću haplogrupu kod Srba, a to je I2a, koja je i najučestaliji razlog osporavanja naših tumačenja. Danas kad je nesumnjivo utvrđeno širenje ove protoevropske haplogrupe na filogenetskom stablu čovečanstva i kad je već potpuno jasno (slovensko) ishodište grana ove haplogrupe zastupljenih kod Srba, neki i dalje forsiraju priču koju je pre desetak godina lansirao hrvatski genetičar Dragan Primorac, o tome da je reč o balkanskoj haplogrupi, pristunoj ovde još do kamenog doba. On se, sasvim prirodno, već godinama o tome ne izjašanjava, jer je i njemu odavno jasno da je ta teza pala u vodu. Ali, dok on ćuti, u Srbiji se čini se nikad glasnije oglašavaju razni njegovi sledbenici (listom ovi koji napadaju Poreklo i Srpski DNK projekat) upinjući se da dokažu kako nikakve seobe Slovena nije bilo te da su nosioci haplogrupe I2 kod Srba tu još od kulture Lepenskog Vira. Uz to, redovno se može čuti, bez ikakvog osnova i smisla, kako je reč zapravo o ilirskoj haplogrupi. A to je verovatno i najžalosniji momenat u celoj ovoj priči. Srbima je od 19. veka više puta `prodata` ilirska priča zbog koje su platili i plaćaju previsoku cenu. Ilirska priča (koja je u osnovi kroatocentrična) koštala nas je jugoslovenske avanture na kojoj su svi drugi izgradili svoje temelje istovremeno razgrađujući srpske.

Ali, da se vratim šta kaže genetika o ovoj, kod Srba najčešćoj ,haplogrupi (ima je u proseku svaki treći Srbin). Reč je o granama haplogrupe koje kod 99 odsto dosad testiranih nisu starije od 2.500 godina, a u najvećem broju slučajeva i mnogo mlađim (što svakog dana otkrivamo). Na filogenetskom stablu haplogrupe I2 između ovih podgrana nađenih kod Srba i one koja je nađena u jednom skeletu iz Lepenskog Vira tolika je udaljenost da se teško može govoriti o genetičkoj bliskosti, a još manje nečemu što može biti neka srpska ekskluzivnost.

Pretenzija ovog odgovora nije da ulazi u bliža objašnjenja, jer svako koga ova oblast o tome može da se obavesti na stranicama Porekla i Srpskog DNK projekta, ali ću reći samo još toliko da ove godine, u saradnji sa naučnicima, radimo na verovatno dosad najznačajnijim analizama upravo unutar srpskih nosilaca haplogrupe I2, koji će doneti brojna nova otkrića od značaja za evropska i svetska genetička istraživanja. A još više za nas Srbe.

Da se razumemo, nismo mi protiv toga da se svačiji pa i naš rad podvrgne kritici i preispitivanju, da sa svakim ko misli suprotno ukrstimo argumente. To je uvek blagotvorno i donosi kvalitet, nova saznanja, nove zaključke. Ali, za takav odnos potrebno je da postoje elementarne civilizacijske pretpostavke. Za razliku od brojnih samozvanaca koji tumaraju bespućima interneta, prosipajući, bez ikakve odgovornosti, različite teorije i optužbe, Poreklo i Srpski DNK projekat i ljudi koji ih čine imaju svoju adresu, svoje ime i svoje biografije. I, ono najvažnije, svoja dela. Mi smo ljudi koje je okupila i drži ista strast – da svakog dana, u granicama naših sposobnosti i slobodnog vremena, radimo nešto što je, duboko verujemo, na čast narodu kojem pripadamo. Niko od nas za to nije plaćen. Nijedna institucija ne stoji iza nas. A ako nekoga zanima ko su, između ostalih, naši finansijeri to veoma jednostavno može proveriti OVDE.

I, da se zna, svi ovi nesuvisli nasrtaji na Poreklo i Srpski DNK projekat dodatno nas učvršćuju u uverenju da radimo ispravnu i dragocenu stvar. Na čemu ćemo istrajati. Uprkos svemu.

DODATAK:

Arheogenetsko nasleđe Balkana i Srbi

PIŠE: Milan Rajevac, šef Srpskog DNK projekta

Kako bismo u potpunosti dekonstruisali namerno plasirane laži u narečenom tekstu Nemanje Blagojevića, ovde smo, po redosledu od najstarijih do najmlađih, izdvojili sve relevantne DNK nalaze drevnih skeleta sa područja Srbije i okolnih zemalja, a ispod su navedeni i linkovi ka originalnim naučnim radovima u kojima se sve navedeno lako može proveriti. Ukratko, praktično sve što je izneto u Blagojevićevom tekstu je netačno, pa ćemo preći sve navedene nalaze u nekoliko teza:

– Ni u jednom skeletu iz bilo kog perioda koji prethodi doseljavanju Slovena nije pronađena grana I2-L621, niti bilo koja od njenih mlađih podgrana koje vode do danas najbrojnije grane kod Srba – I2-Y3120 (tzv. I2-Dinarik). U nalazištima Kulture Lepenskog Vira iz perioda mezolita pronađene su zajedno haplogrupe R1b-L754*, I2-Z161 i I2-M838, koje praktično ne postoje kod modernih Srba, a izuzetno su retke i u evropskim okvirima. Naravno, to su sve španska sela za neupućenog Blagojevića, koji uopšte ne razume osnovne principe po kojima funkcionišu mutacije, filogenetska stabla haplogrupa, i izračunavanje starosti njihovih grana.

– Među skeletima iz perioda neolita sa naših prostora dominira haplogrupa G2a-PF3148, koja je pronađena u sva tri testirana skeleta Vinčanske kulture. Treba istaći i neolitski skelet iz Dalmacije, star preko 7500 godina, za koji je utvrđeno da pripada haplogrupi E1b1b-L618 (iz koje je kasnije proistekla i V13). Ovaj nalaz čini netačnom već prvu rečenicu Blagojevićeve škrabotine, u kojoj tvrdi da ova haplogrupa nije starosedelačka na Balkanu. U istoj rečenici, Blagojević u svom neznanju povezuje haplogrupe E1b i J2, stare desetinama hiljada godina, isključivo sa Albancima, što je samo po sebi glupost (najblaže rečeno) prvog reda. Ovim dvema haplogrupama pripada skoro 30% današnjih Srba, koje Blagojević očigledno želi da proglasi Albancima.

– U skeletima Vučedolske kulture, starim preko 4500 godina, pored haplogrupe G2a-L91 pronađena je i haplogrupa R1b-Z2103, za koju Blagojević takođe (pogrešno) tvrdi da nije starosedelačka.

– U skeletima iz bronzanog doba, uprkos netačnim tvrdnjama Blagojevića, nije pronađena ni jedna od grana haplogrupe R1a koje se javljaju kod Srba i ostalih slovenskih naroda (Z280 i M458), već isključivo grana koja je karakteristična za pretke Skita i drugih indo-iranskih plemena (Z93). Ovde Blagojević još jednom pokazuje svoje potpuno nepoznavanje materije, jer ne uspeva da savlada položaje i rasprostranjenosti čak ni najosnovnijih grana na filogenetskom stablu haplogrupe R1a.

– Za kraj, vredi pomenuti da je za jedan skelet iz bronzanog doba sa područja Dalmacije utvrđeno da pripada haplogrupi J2b2a-L283, još jednoj od haplogrupa koje po lažnim navodima Blagojevića nisu starosedelačke.

Kome ni sve ovo nije dovoljno, imaće kroz nekoliko meseci priliku da vidi i brojne rezultate testiranih skeleta iz Viminacijuma i sa još nekoliko nalazišta iz rimskog perioda sa područja Srbije i okolnih zemalja. A ako mu ni tada ne bude jasno, možda je bolje da pronađe neki intelektualno manje zahtevan hobi, što je svakako naša preporuka i za narečenog Blagojevića, koji se, sudeći po (ne)znanju koje je pokazao, sa genetičkom genealogijom i haplogrupama susreo tek nedavno.

Principi i saznanja genetičke genealogije se ne uče na instant kursevima Eupedie i Jutjub kanalima kojekakvih šarlatana, već višegodišnjim iščitavanjem naučnih radova koji se svakodnevno objavljuju u renomiranim svetskim i evropskim časopisima, kao i redovnim praćenjem proverenih informacija najeminentnijih svetskih kompanija koje se bave genetičkom genealogijom, kao što su YFull, FTDNA i YSEQ.

Balkan, drevna DNK

Linkovi:

Mathieson et al. 2018: The genomic history of southeastern Europe

Gonzalez-Fortes et al. 2017: Paleogenomic Evidence for Multi-generational Mixing between Neolithic Farmers and Mesolithic Hunter-Gatherers in the Lower Danube Basin

Amorim et al. 2018: Understanding 6th-century barbarian social organization and migration through paleogenomics

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top