Пре тачно 75 година, српска престоница доживела је једно од највећих разарања у историји. На удару авијације нацистичке Немачке 6. априла 1941 били су војни и инфраструктурни циљеви, али и склоништа, културни споменици, стамбени објекти, верска здања, па чак и болнице. Живот је изгубило између 8.000 и 12.000 људи Британски принц Чарлс деловао је веома изненађено када му је историчарка Дубравка Стојановић, приликом њихове шетње Калемегданом, објаснила да је Београд бомбардован много пута у својој историји. Само Британци и Американци палили су и рушили Београд у девет таласа у 20. веку, ако 78 дана НАТО агресије рачунамо као „једно бомбардовање”. Немци и Аустријанци чинили су то више од три пута

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин изјавио је да је нацистичка Њемачка 6. априла 1941. године бомбардовала небрањени Београд без објаве рата, не зато да га војнички порази, већ да га уништи. Вулин је рекао да је то бомбардовање било најразорније од свих бомбардовања у историји Београда, а да је, према процјенама, убијено између 2.000 и 4.000 људи, а можда и више. „Убијали су жене и децу, убијали су без икакве дискриминације, убијали су их јер су били грађани Београда“, нагласио је Вулин након што је положио вијенац на споменик жртвама бомбардовања Београда у Другом свјетском рату на београдском Новом гробљу. Он је нагласио да

Бомбардовање градова било је у надлежности Титовог Врховног штаба. И у другом бомбардовању Ниша немачки објекти су остали читави Месец дана после савезничког разарања Ниша, крајем новембра 1943. године, Тито је, на предлог својих сарадника из Словеније, у Јајцу проглашен за маршала. Два месеца касније, 5. фебруара 1944. године, он ће својим изасланицима у Србији (Главном штабу НОВ и ПО Србије) упутити депешу која ће више од 50 година скривати једну од највећих тајни Другог светског рата на нашим просторима. Тајну – ко је у ствари тражио, ко предлагао, а ко одобравао најбестијалније разарање српских и црногорских градова у њиховој историји. Оригинал овог документа гласи: “Врховни штаб НОВ и ПОЈ,

БEOГРAД – Нацистички списи из окружења Aдолфа Хитлера и италиjански дипломатски списи открили су коjи jе био таjни звучни сигнал за почетак напада на Jугославиjу, преноси Б92. На београдским улицама тог су се 27. марта окупиле хиљаде демонстраната, што jе био почетак супротстављања Србиjе и Jугославиjе фашизму у Другом светском рату и што jе разjарило Aдолфа Хитлера. „Oдлука да се нападне Jугославиjа донета jе тако да jе за датум напада одређен 6. април, недеља. Хитлер jе тражио да се постигне ефекат изненађења, да таj напад буде суров, да се посебно концентрише на Београд како би Београд био кажњен“, каже за Б92 историчар Деjан Ристић. Већ 28. марта воjни изасланик у

Други светски рат на простору Југославије објекат је политичких и идеолошких интерпретација већ дуже од 70 година. Прво се о њему писало према партијском диктату, на начин који је прописао лично Јосип Броз Тито у свом реферату на 5. конгерсу КПЈ 1948. године. Упрошћено речено, политички диктат гласио је да су сви учесници рата осим партизана фашисти, чиме је одузета част и право на будућност. Комунистичка историографија деценијама је следила ову инструкцију, истовремено се борећи да се ослободи идеолошких стега. Из времена комунизма остало је и, за тоталитарне режиме и друштва, каратеристично уверење да су политичари позвани да коментаришу догађаје и процесе који иначе спадају у домен историјске науке и

„Зато што је у њој сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа”, рекао је генерал-пуковник Александер Лер, одговарајући на питање зашто је баш Народна библиотека Србије била циљ у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године После слома нацистичке Немачке у мају 1945. генерал-пуковник нацистичке авијације Александер Лер предао се британским трупама које су га изручиле управо властима државе на чијој је територији починио највеће ратне злочине. У првом истражном исказу, датом официрима Народноослободилачке војске Југославије средином маја 1945. у месту Купинец код Загреба, генерал Лер је нагласио да му је лично Адолф Хитлер издао наређење за потпуно разарање Београда. „У првом налету требало је да срушимо Народну

Ни у серији “Бићемо прваци света” није се могла заобићи прича о лепоти кошаркашице Љубице Оташевић. Братанац Јован: Све планове је подредила жељи да поново буде са татом Божидаром ЈЕДИНИ сан моје тетке Љубице Бубе Оташевић био је да напусти све и оде код оца Божидара, мајора-пилота Војске Краљевине Југославије, браниоца Београда 1941, страдалника нацистичког логора Оснабрик, који је после ослобођења одлучио да остане у емиграцији. Ништа друго у Љубичиној младости није било важније од испуњења те жеље. У њој се крије и одговор зашто је врло рано затворила широм отворена врата блиставе кошаркашке каријере. Овако за “Новости” говори Јован Оташевић (64), братанац чувене кошаркашице Црвене звезде и репрезентације Југославије,

Јеврејима ће у Србији бити враћено 3.000 зграда које су нацисти конфисковали за време Другог свјетског рата, док ће у наредних 25 година добијати близу милион евра годишње за различите образовне програме и истраживање Холокауста. У Србији је ступио на снагу закон по којем ће имовина Јевреја коју су конфисковали нацисти и власти Београда за вријеме Другог свјетског рат бити предата јеврејским организацијама, пише „The Times of Israel“. Према закону који је усвојила Скупштина Србије у фебруару ове године, Федерацији јеврејских општина Србије биће враћено око 3.000 зграда које су конфисковали нацисти. У закону је прописано да ће Федерација јеврејских општина Србије у наредних 25 година, почевши од 2017. године,

Народ је био разочаран, понижен и увређен, а за заверу је био заинтересован мали број људи, патријарх, председник народне одбране и понеки од политичара Сваким даном било је јасније да Југославија не може остати по страни, што се могло уочити с обзиром на оружан сукоб који се водио у њеном суседству између Грчке и Немачке, као и на територији Албаније. И Немачка је желела да се овај сукоб што пре оконча, да сама са својом оружаном снагом интервенише, бојећи се да овај териториј на европском континенту не искористе Енглези за операције. Зато је и једна и друга страна тражила од Југославије да се определи. Намесници су били за споразум с

И после 75 година од двадесетседмомартовског пуча нису разјашњене све дилеме. Био је црнорукац, официр, превратник, националиста, комуниста, дипломата Неселективно отварање архива, а та пракса је присутна у готово у целом савету, без обзира на законске обавезе да сви документи буду доступни јавности, поготово научној, после педесет година, оставља многе кључне догађаје из новије политичке историје нерасветљеним. Данас, 75 година од пуча у Краљевини Југославији, можемо да констатујемо да из енглеских архива стижу докази о умешаности Велике Британије у догађаје који су кулминирали 27. марта 1941. године. Из поверљивог писма агента СОЕ (Управа за специјалне операције) Хју Далтона упућеног председнику британске владе Винстону Черчилу 28. марта 1941. године, дознало се

„Борба против фашизма и у Совјетском Савезу и у Југославији била је заједнички циљ. Јединство у борби је у ствари узајмна помоћ. А српске жртве, посебно цивилне, уграђене су и у коначну победу СССР“, каже историчар Момчило Павловић. Годишњица пуча и демонстрација на којима је речено „не“ Тројном пакту 27. марта 1941. године је догађај који је био и остао предмет полемика међу историчарима, не само у Србији, него и у свету. Тога дана група високих официра Југословенске војске, на челу са бригадним генералом војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем, извела је војни пуч, збацивши са власти трочлано краљевско намесништво, које су чинили кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић, и др Иво Перовићо, односно Владу Краљевине Југославије на челу са Драгишом

Агенција за реституцију одлучиваће следеће недеље о молби за повраћај имовине. Упркос пресудама, одбијају се захтеви за обештећење сарадника окупатора АГЕНЦИЈА за реституцију одлучиваће следеће недеље о једном помало необичном захтеву: наследници покојног Петра Хољца, железничара из Земуна, припадника Усташког покрета, тражили су повраћај његове имовине (куће и плаца). Хољац је, мада постоје докази да је припадао Усташком табору за Земун бр. 3, рехабилитован одлуком Вишег суда у Београду, у јуну 2014. Упркос томе, Агенција за реституцију вероватно ће, како сазнајемо, одбити захтев наследника јер је по Закону о повраћају имовине и обештећењу забрањено враћати имовину припадницима окупационих снага за време Другог светског рата. Виши суд је, одлучујући о части