Дванаестог априла 1941. године, по наређењу мађарског регента Миклоша Хортиjа, противно Међународном праву, окупаторска воjска ушла jе у Суботицу и наредног дана запосела целу Бачку. Окупациjа jе пропраћена убиством 3.609 ненаоружаних грађана, што jе први погром Срба

Како ја могу правити савез са Мусолинијем када је у рату са Грчком и Великом Британијом? Ја немам права да Словенце и Хрвате премештам са њиховог националног тла на коме живе више од хиљаду година.

Ви ћете разумети циљ ове нове кампање: 27. март довео је до катастрофе, до капитулације државе и до комунизма, али он је дошао као реакција на наше приступање Тројном пакту, не да бисмо сачували нашу

Штаjерска jе за вриjеме Другог свjетског рата била изложена бруталноj нацификациjи и германизациjи, чиjи су циљеви били уништење словенског народа у етничком и културолошком смислу Штаjерски град Цеље некада jе био познат углавном по индустриjи: Цинкарни Цеље, Златарни

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића Противници кнеза Павла су још 1938. године оформили тајно удружење које су

На данашњи дан прије 72 године извршен је пробој Сремског фронта, што је означило и окончање Другог свјетског рата на територији Србије. Државна церемонија полагања вијенаца и одавања државних и војних почасти биће одржана у

Југословенска војска је по опремљености и наоружању била неупоредиво слабија од моћне армије Трећег рајха и његових савезника, а брзом војном слому кумовало је и масовно дезертирање, посебно хрватских официра и војника. – У заробљеништво

„Све је ово била историјска нужда, и као да је све с неба долазило, а ради грехова почињених на свима странама државног и друштвеног живота, дошла је и казна“, написао је инспиратор пуча генерал Боривоје

Он је разумео 27. март као „државни удар великосрба“, који је Хрвате довео у „грозан“ положај, будући да се они од великосрба немају надати „ничему добру“ У архивској збирци кнеза Павла са Колумбија универзитета налази

Савезничко бомбардовање, при крају рата, остаје највећа мистерија наше новије историје. Београд био обогаљен, а немачки објекти остали нетакнути Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а

На здање на Косанчићевом венцу пало је тек неколико запаљивих бомби, али није било никог да их угаси. После је било касно… Рано изјутра 3. априла 1941. године управници најважнијих државних установа културе позвани су