Nacisti su izdvojili 36 ljudi, a onda su im rekli – TI UŽE, TI METAK! (UZNEMIRUJUĆI VIDEO) Kao odmazdu za napad na nemačke vojnike, Vermaht je nasumično izabrao 36 ljudi sa pančevačkih ulica, 21. aprila 1941. godine u prepodnevnim časovima Jedan od najgorih nacističkih zločina u Drugom svetskom ratu u Srbiji je onaj koji se desio u Pančevu. Kao odmazdu za napad na nemačke nemačke vojnike, Vermaht je nasumično izabrao 36 ljudi sa pančevačkih ulica, 21. aprila 1941. godine u prepodnevnim časovima. Nešto kasnije, oni su povešani i streljani. Žrtve su podeljene u dve grupe. Prva grupa je odvedena odmah pored ulaza u groblje gde su napravljena improvizovana vešala, a

Kako je Hitler tokom posete kneza Pavla 1939. godine uveravao jugoslovesnkog regenta u “najbolje namere” nemačke nacije Danima u drugoj polovini maja 1939. godine nemačka štampa je najavljivala posetu kneza Pavla. Opisivana je Jugoslavija u najlepšim bojama, predstavljana voljena kraljevska porodica. Hitler je nameravao ne samo da impresionira kneza, nego i čitavu Evropu jednim dotle neviđenim dočekom. Osmodnevni boravak NjKV u Nemačkoj bio je do najmanjih pojedinosti isplaniran. 1. Prvog juna doček i banket koji je Hitler priredio u Rajhskancelariji; 2. Drugog juna vojna parada (trajala je više od tri časa), uveče opera “Majstori pevači” sa svečanim prijemom i večerom u pauzi; 3. Trećeg juna odlazak u Potsdam na ručak

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti održano predavanje o kontroverznoj istorijskoj ličnosti Milanu Nediću. Prof. Mira Radojević: Greška je izjednačavati ga sa Antom Pavelićem Milan Nedić nije bio ni mučenik, ni ratni zločinac. O njega će se ogrešiti svi koji pokušavaju da ga izjednače sa Antom Pavelićem. I sam je u pismima Vladi u Londonu molio da ga ne identifikuju sa tim “najvećim krvnikom srpskog naroda”, zbog koga je, između ostalog, pristao na kolaboraciju s Nemcima. Ovo je danas, tokom predavanja “Milan Nedić u srpskoj istoriografiji”, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, rekla prof. Filozofskog fakulteta dr Mira Radojević. Ovo predavanje četvrto je po redu u okviru ciklusa “Kontroverze u

“Trebalo je da uzmem nekoliko slobodnih dana pod izgovorom da idem na gađanje, ali bih umesto toga otišao s jednim prijateljem, pitomcem u tenkovski depo u Beogradu, i uzeo bih šest tenkova sa kojima bismo otišli na jug u Skoplje” Od ubistva kralja Aleksandra u Marselju (9. oktobar 1934), namesnici su vladali u ime kralja. Puč je, 27. marta 1941. godine, izvršen “u ime kralja”. Istina, kraljevu proklamaciju preko radija, nije izgovorio maloletni kralj Petar Drugi (toga dana proglašen za punoletnog), već, imitirajući kraljev glas, poručnik Jakov Jovović (otac pesnika Ranka Jovovića). Srećom, za istoriju i pozorište, posle rata je bivši kralj, u 32. godini, objavio memoare pod naslovom “Život

Razaranje srpskih i crnogorskih gradova započeto 20. oktobra 1943. a okončano 18. septembra 1944. godine jedna je od najvećih misterija naše novije istorije BESOMUČNO anglo-američko razaranje desetina srpskih i crnogorskih gradova, varoši i sela, započeto 20. oktobra 1943. a okončano 18. septembra 1944. godine, uoči Staljinove invazije na Srbiju, jedna je od najvećih misterija naše novije istorije. O ovoj velikoj vazdušnoj operaciji koja je progutala živote hiljade nevinih ljudi, čak i tek rođene bebe, za Titovog života niko se nije usuđivao da kaže ni jednu jedini reč. Niko to nije ozbiljnije pokušao da uradi ni posle njegove smrti, pa čak ni posle raspada Titove Jugoslavije. Zvanični režimi Srbije i Crne

Pre tačno 63 godine Beograd je teško stradao u savezničkom bombardovanju 16. aprila, poginulo je oko 1.200 ljudi, a razarani su svi delovi grada, uključujući i predgrađa u kojima nije bilo vojnih ciljeva Od Engleza oni su se nadali slobodi, ne znajući da ta nada pravo u smrt vodi…” Ovaj pomalo skriveni natpis na Novom groblju u Beogradu, u čijem sastavu se nalazi i  spomen-groblje poginulima u savezničkom bombardovanju iz 1944, podseća na tragičan događaj od pre 63 godine, u toku kojeg je stradalo više od 1.200 naših sugrađana. Bila je nedelja 16. april 1944. godine. Osvanuo je sunčan dan, a pošto je bio Uskrs u gradu je i pored

“Da li je Simović dao naređenje ili Mirković ne znam. Mirković je u Kairu priznao da je još pre rata bio britanski obaveštajac” U arhivi kneza Pavla nalazi se nekoliko pisama slovenačkog lidera Mihe Kreka iz Slovenske ljudske stranke, koji je kao ministar prosvete 27. marta nastavio svoj mandat i u novoj vladi. Istoričaru Anti Smit Paveliću (nema nikakve veze s ustaškim poglavnikom Antom Pavelićem) on u pismu 12. februara 1962. godine po stavkama odgovara na sva sporna pitanja oko puča: – Ne znam za direktnu vezu između puča i posete generala Donovana. Ali mi je jasno da je ta poseta, kao i sve druge akcije britanske vlade, okuražila buntovnike

Titova zavera protiv Staljina bila je moguća samo kao istovremena zavera protiv Srba i srpske monarhije Očigledno je da se u Srbiji i srpskom narodu zbiva Jugoslavija, kao što se u Jugoslaviji zbiva Evropa. Ali mi ne znamo šta se to zbiva jer u stvari ne znamo šta je Jugoslavija ni šta Evropa. Zbunjenost u tome pogledu otkriva se ovih dana, čak i kad o tome svemu raspravljaju najviši stručnjaci, pa i akademici. Zbunjenost se pokazuje najpre u tome što nismo – i svi to priznaju! – očekivali sve ovo. Sve smo to doživeli kao šok. Imali smo sasvim drugačije predstave i o Jugoslaviji i o Evropi. Očigledno pogrešne. Ovih

Dvanaestog aprila 1941. godine, po naređenju mađarskog regenta Mikloša Hortija, protivno Međunarodnom pravu, okupatorska vojska ušla je u Suboticu i narednog dana zaposela celu Bačku. Okupacija je propraćena ubistvom 3.609 nenaoružanih građana, što je prvi pogrom Srba u Drugom svetskom ratu. Hortijevski teror je do oktobra 1944. usmrtio i na stotine antinacista, preko 8.000 Srba kolonista u logoru „Šarvar“, neutvrđeni broj prisilno mobilisanih za Istočni front, a januara 1942. zverskom „Racijom“ nad Srbima i Jevrejima iskorenio oko 25.000 žitelja južne Bačke (podaci Muzeja Grada Novog Sada).  Svoje ratne zločine mađarski Hitler krunisao je aprila 1944. deportacijom preostalih bačkih Jevreja u nacističke logore smrti (hortijevski Holokaust preživelo je 2.614 Jevreja od preko 16.000).  Naša

Kako ja mogu praviti savez sa Musolinijem kada je u ratu sa Grčkom i Velikom Britanijom? Ja nemam prava da Slovence i Hrvate premeštam sa njihovog nacionalnog tla na kome žive više od hiljadu godina. Jugoslavija se ne može za sva vremena odreći onih krajeva sa izrazitom jugoslovenskom većinom, rekao je knez Pavle U arhivskoj Zbirci sa Kolumbija univerziteta, nalaze se mnogobrojna pisma Vladislava Stakića upućena knezu Pavlu. Čovek, kojeg Dragiša Cvetković optužuje u svojim pismima od 1952. godine, imao je do kraja svog života, 1966. godine, živu prepisku sa knezom. Šta to znači? Jednostavno; da je knez Pavle znao o njemu mnogo više nego Cvetković. To što je knez

Vi ćete razumeti cilj ove nove kampanje: 27. mart doveo je do katastrofe, do kapitulacije države i do komunizma, ali on je došao kao reakcija na naše pristupanje Trojnom paktu, ne da bismo sačuvali našu neutralnost, već da bismo se dokopali Soluna, jer smo verovali u Hitlerovu pobedu „Marta meseca navršava se 15 godina od onih tragičnih dana kada nas je jedna grupa nedisciplinovanih oficira i njihovih političkih pomagača gurnula u rat, čije su posledice bile tako katastrofalne i za zemlju i za narod. Petnaest godina od ovog fatalnog datuma, mnoge je u emigraciji otreznila i danas sasvim drugim očima gledaju i na ljude i na događaje, koji su nas