Разарање српских и црногорских градова започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године једна је од највећих мистерија наше новије историје БЕСОМУЧНО англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје. О овој великој ваздушној операцији која је прогутала животе хиљаде невиних људи, чак и тек рођенe бебe, за Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једини реч. Нико то није озбиљније покушао да уради ни после његове смрти, па чак ни после распада Титове Југославије. Званични режими Србије и Црне

Пре тачно 63 године Београд је тешко страдао у савезничком бомбардовању 16. априла, погинуло је око 1.200 људи, а разарани су сви делови града, укључујући и предграђа у којима није било војних циљева Од Енглеза они су се надали слободи, не знајући да та нада право у смрт води…” Овај помало скривени натпис на Новом гробљу у Београду, у чијем саставу се налази и  спомен-гробље погинулима у савезничком бомбардовању из 1944, подсећа на трагичан догађај од пре 63 године, у току којег је страдало више од 1.200 наших суграђана. Била је недеља 16. април 1944. године. Освануо је сунчан дан, а пошто је био Ускрс у граду је и поред

“Да ли је Симовић дао наређење или Мирковић не знам. Мирковић је у Каиру признао да је још пре рата био британски обавештајац” У архиви кнеза Павла налази се неколико писама словеначког лидера Михе Крека из Словенске људске странке, који је као министар просвете 27. марта наставио свој мандат и у новој влади. Историчару Анти Смит Павелићу (нема никакве везе с усташким поглавником Антом Павелићем) он у писму 12. фебруара 1962. године по ставкама одговара на сва спорна питања око пуча: – Не знам за директну везу између пуча и посете генерала Донована. Али ми је јасно да је та посета, као и све друге акције британске владе, окуражила бунтовнике

Титова завера против Стаљина била је могућа само као истовремена завера против Срба и српске монархије Очигледно је да се у Србији и српском народу збива Југославија, као што се у Југославији збива Европа. Али ми не знамо шта се то збива јер у ствари не знамо шта је Југославија ни шта Европа. Збуњеност у томе погледу открива се ових дана, чак и кад о томе свему расправљају највиши стручњаци, па и академици. Збуњеност се показује најпре у томе што нисмо – и сви то признају! – очекивали све ово. Све смо то доживели као шок. Имали смо сасвим другачије представе и о Југославији и о Европи. Очигледно погрешне. Ових

Дванаестог априла 1941. године, по наређењу мађарског регента Миклоша Хортиjа, противно Међународном праву, окупаторска воjска ушла jе у Суботицу и наредног дана запосела целу Бачку. Окупациjа jе пропраћена убиством 3.609 ненаоружаних грађана, што jе први погром Срба у Другом светском рату. Хортиjевски терор jе до октобра 1944. усмртио и на стотине антинациста, преко 8.000 Срба колониста у логору „Шарвар“, неутврђени броj присилно мобилисаних за Источни фронт, а jануара 1942. зверском „Рациjом“ над Србима и Јевреjима искоренио око 25.000 житеља jужне Бачке (подаци Музеjа Града Новог Сада).  Своjе ратне злочине мађарски Хитлер крунисао jе априла 1944. депортациjом преосталих бачких Јевреjа у нацистичке логоре смрти (хортиjевски Холокауст преживело jе 2.614 Јевреjа од преко 16.000).  Наша

Како ја могу правити савез са Мусолинијем када је у рату са Грчком и Великом Британијом? Ја немам права да Словенце и Хрвате премештам са њиховог националног тла на коме живе више од хиљаду година. Југославија се не може за сва времена одрећи оних крајева са изразитом југословенском већином, рекао је кнез Павле У архивској Збирци са Колумбија универзитета, налазе се многобројна писма Владислава Стакића упућена кнезу Павлу. Човек, којег Драгиша Цветковић оптужује у својим писмима од 1952. године, имао је до краја свог живота, 1966. године, живу преписку са кнезом. Шта то значи? Једноставно; да је кнез Павле знао о њему много више него Цветковић. То што је кнез

Ви ћете разумети циљ ове нове кампање: 27. март довео је до катастрофе, до капитулације државе и до комунизма, али он је дошао као реакција на наше приступање Тројном пакту, не да бисмо сачували нашу неутралност, већ да бисмо се докопали Солуна, јер смо веровали у Хитлерову победу „Марта месеца навршава се 15 година од оних трагичних дана када нас је једна група недисциплинованих официра и њихових политичких помагача гурнула у рат, чије су последице биле тако катастрофалне и за земљу и за народ. Петнаест година од овог фаталног датума, многе је у емиграцији отрезнила и данас сасвим другим очима гледају и на људе и на догађаје, који су нас

Штаjерска jе за вриjеме Другог свjетског рата била изложена бруталноj нацификациjи и германизациjи, чиjи су циљеви били уништење словенског народа у етничком и културолошком смислу Штаjерски град Цеље некада jе био познат углавном по индустриjи: Цинкарни Цеље, Златарни Цеље, фабрици намjештаjа Аеро, спортскоj одjећи Топер. Међутим, недавно смо у њему открили нешто друго што нас jе привукло – Музеj новиjе историjе Цеље. У савремено осмишљеном сталном поставу посебан дио заузима грађа коjа се односи на Други свjетски рат: на мултимедиjални начин сjаjно су представљени окупациjа, устанак, борба за ослобођење и коначна побjеда над фашизмом. Посматрамо фотографиjу групе дjевоjчица, снимљену у њемачком граду Залденбургу 1943. године. Аутор jе непознат. Шокира нас оно што би Ролан Барт

*Фељтон “Истина о последњим данима Краљевине Југославије” базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића Противници кнеза Павла су још 1938. године оформили тајно удружење које су назвали “Конспирација”. Најпознатији чланови овог превратничког удружења су били: Слободан Јовановић, Драгослав Страњаковић, Драгиша Васић, Живојин Балугдшић… сви већ чланови “Српског културног клуба”. “Конспирација” је била организована по угледу на “Црну руку”, у групе по пет официра. Организатори су била два “црнорукца” Антоније Антић и Велимир Вемић. У војсци је било више петорки којима су на челу били мајор Живан Кнежевић, потпуковник Милош Банковић, мајори Светислав Вохоска, Данило Зобеница и Властимир Рожђаловски, капетан Вељко Гостиљац,

На данашњи дан прије 72 године извршен је пробој Сремског фронта, што је означило и окончање Другог свјетског рата на територији Србије. Државна церемонија полагања вијенаца и одавања државних и војних почасти биће одржана у 11.00 часова у Спомен-комплексу Сремски фронт у Адашевцима, код Шида, саопштено је из Владе Србије. Церемонији ће, осим представника Владе и Војске Србије, присуствовати учесници ове велике битке, дипломатски представници земаља чије су трупе учествовале у борбама на Сремском фронту, представници општине Шид, као и удружења за његовање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани. Пуних 175 дана, више од пет мјесеци, од 21. октобра 1944. до 12. априла 1945. године, вођена је рововска битка у

Југословенска војска је по опремљености и наоружању била неупоредиво слабија од моћне армије Трећег рајха и његових савезника, а брзом војном слому кумовало је и масовно дезертирање, посебно хрватских официра и војника. – У заробљеништво је одведено око 370.000 војника и официра, а држава је распарчана Потписивањем уговора о примирју Југословенска оружана сила има да капитулира безусловно и одводи се у ратно заробљеништво. Команданти јединица јавиће се у том циљу код најближих немачких официра. Трупе се имају прикупити тамо где се налазе. Док се не изврши предаја југословенски официри одговорни су у пуном смислу за дисциплину и ред и зато остају код својих јединица. Према војницима који се после закљученог