Контрадикторна сведочанства савременика о “сину” свих Југословена Јосипу Брозу. Ранковић: Броз у рату више пута западао у велике депресије и био деморалисан Далеке 1961. године, док је Јосип Броз, са најближим сарадницима и неколико значајних угледника, пловећом резиденцијом, бродом “Галеб” опловљавао афрички континент, Добрица Ћосић, који је био међу њима, записаће: “Богата изражајност лица: час сентиментално, замишљено, интровертно; час претеће, строго и опасно; час ведро и доброћудно. Понекад, као да дрема и за нечим жали. Па блесне претња у зеленкастим очима, пркос, самоувереност. Не показује умор и године. Нисам ни на једном човеку видео такве очи…” Ових неколико реченица о лидеру друге Југославије, из времена када је Ћосић био његов

Најмодерније пловило тадашње ратне морнарице и понос краљевине југославије, разарач “Загреб”, у историју је ушао као брод на којем се догодило невиђено јунаштво и последњи велики чин отпора пре капитулације Југославије у Другом светском рату. Након неколико дана константног бомбардовања и уласка немачких снага у Београд 12. априла у Штабу немачке Друге армије, потписана је безусловна капитулација Југословенске краљевске војске. У том тренутку, краљ Петар II Карађорђевић и чланови владе већ су побегли у емиграцију, а држава је раскомадана између окупаторских сила и новоформираних марионетских држава. Ипак, пре свега тога, у Бококоторском заливу збио се догађај који је и код непријатеља изазвао дивљење, а код обичног народа наду да ће

Слобода је оно што би хтели по сваку цену да нам одузму, или бар ограниче. Али слобода је нешто што се не продаје и не купује. Слобода је нешто што се без нашег пристанка не може трајно отети. Она може бити узурпирана на одређени период, али од оних верујућих никад неће успети да је одузму. Прави Срби никад неће предати себе и своју част, поготово не за ситне интересе, материјално или паре. Онда када сви будемо полагали своје коначне рачуне добијени интереси, материјално и паре нам неће бити од помоћи, али вера и част хоће. Увек је било оних који водећи се интересима или страхом посустају и прате погрешну стазу.

“Знам да је кнез Слободану Јовановићу изнео опширно стање односа Немачка – Југославија, на шта му је Јовановић одговорио: ‘Па то, онда, није Трипартитни пакт.’ Ово ми је познато отуда што ми је кнез касније једном приликом нагласио. Овакво мишљење Јовановића имало је на кнеза приличан утицај у току даљих преговора са Немцима”, сведочио је министар двора Антић Пуч изведен у четвртак 27. марта 1941. године узроковао је бродолом државног брода. Судбина целог народа и, наравно, појединачне судбине људске добиле су обележја катастрофе. “За време буна, у доба друштвених промена, о праву и суду не треба говорити. Све се руши, све се мења. Један човек замењује другог. Животи висе о

*Фељтон “Истина о последњим данима Краљевине Југославије” базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића Година 1941, 29. март. Министарству иностраних послова. Строго пов бр. 147. Телеграм стиже из Москве. Први пут после пуча јавља се наш амбасадор Милан Гавриловић: “Јављам Вам ради знања. 1. Храброст коју је наш народ показао задивила је све и задобила отворене симпатије. Зато је промена примљена овде у свим круговима необично добро, нарочито у самој влади. О томе сам имао прилике да се за ова два дана потпуно уверим, нарочито после разговора који сам јуче имао с Вишинским, који ћу вам усмено изложити. Они су непрестано

Нови Сад — Квислиншка влада Милана Недића и Недић сносе велику одговорност за Холокауст у Србији, оцењено је на трибини “Јеврејски идентитет, антисемитизам и Холокауст”. Осим тога, како наводе, рехабилитација Недића би била “срамотан и недопустив” потез. Милован Писари из београдског Центра за истраживање и едукацију о Холокаусту рекао је да су квислиншка влада Милана Недића и сам Милан Недић имали и те како велику одговорност у спровођењу Холокауста и прогону Рома. “Недић је био особа која је током целог рата ширила националсоцијализам и антисемитизам. Влада Милана Недића донела је неколико уредби, међу којима и уредбу о одузимању целокупне имовине Јевреја, а Недићева специјална полиција и жандармерија врло су предано

Представници удружења “Ствараоци Републике Српске” и Равногорског покрета положили су данас у Петрову вијенац на спомен-плочу ђенералу Дражи Михаиловићу, подигнуту на мјесту гдје је 20. априла 1941. године одбио да призна капитулацију тадашње војске. Представник “Ствараоци Републике Српске” Миладин Недић рекао је новинарима да је на данашњи дан Михаиловић донио одлуку да дигне устанак у поробљеној Европи и брани човјечанство од фашизма. Недић подсјећа да је Михаиловић, након што је сазнао за одлуку тадашње Владе Краљевине Југославије да потпише капитулацију, одржао говор својој јединици наводећи да не признаје капитулацију и да почиње са герилском борбом против окупатора. Историчар из Београда Радован Калабић каже да је Лужањак, висораван на Озрену, прво

Нацисти су издвоjили 36 људи, а онда су им рекли – ТИ УЖЕ, ТИ МЕТАК! (УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО) Као одмазду за напад на немачке воjнике, Вермахт jе насумично изабрао 36 људи са панчевачких улица, 21. априла 1941. године у преподневним часовима Један од наjгорих нацистичких злочина у Другом светском рату у Србиjи jе онаj коjи се десио у Панчеву. Као одмазду за напад на немачке немачке воjнике, Вермахт jе насумично изабрао 36 људи са панчевачких улица, 21. априла 1941. године у преподневним часовима. Нешто касниjе, они су повешани и стрељани. Жртве су подељене у две групе. Прва група jе одведена одмах поред улаза у гробље где су направљена импровизована вешала, а

Како је Хитлер током посете кнеза Павла 1939. године уверавао југословеснког регента у “најбоље намере” немачке нације Данима у другој половини маја 1939. године немачка штампа је најављивала посету кнеза Павла. Описивана је Југославија у најлепшим бојама, представљана вољена краљевска породица. Хитлер је намеравао не само да импресионира кнеза, него и читаву Европу једним дотле невиђеним дочеком. Осмодневни боравак ЊКВ у Немачкој био је до најмањих појединости испланиран. 1. Првог јуна дочек и банкет који је Хитлер приредио у Рајхсканцеларији; 2. Другог јуна војна парада (трајала је више од три часа), увече опера “Мајстори певачи” са свечаним пријемом и вечером у паузи; 3. Трећег јуна одлазак у Потсдам на ручак

У Српској академији наука и уметности одржано предавање о контроверзној историјској личности Милану Недићу. Проф. Мира Радојевић: Грешка је изједначавати га са Антом Павелићем Милан Недић није био ни мученик, ни ратни злочинац. О њега ће се огрешити сви који покушавају да га изједначе са Антом Павелићем. И сам је у писмима Влади у Лондону молио да га не идентификују са тим “највећим крвником српског народа”, због кога је, између осталог, пристао на колаборацију с Немцима. Ово је данас, током предавања “Милан Недић у српској историографији”, у Српској академији наука и уметности, рекла проф. Филозофског факултета др Мира Радојевић. Ово предавање четврто је по реду у оквиру циклуса “Контроверзе у

“Требало је да узмем неколико слободних дана под изговором да идем на гађање, али бих уместо тога отишао с једним пријатељем, питомцем у тенковски депо у Београду, и узео бих шест тенкова са којима бисмо отишли на југ у Скопље” Од убиства краља Александра у Марсељу (9. октобар 1934), намесници су владали у име краља. Пуч је, 27. марта 1941. године, извршен “у име краља”. Истина, краљеву прокламацију преко радија, није изговорио малолетни краљ Петар Други (тога дана проглашен за пунолетног), већ, имитирајући краљев глас, поручник Јаков Јововић (отац песника Ранка Јововића). Срећом, за историју и позориште, после рата је бивши краљ, у 32. години, објавио мемоаре под насловом “Живот

Разарање српских и црногорских градова започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године једна је од највећих мистерија наше новије историје БЕСОМУЧНО англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје. О овој великој ваздушној операцији која је прогутала животе хиљаде невиних људи, чак и тек рођенe бебe, за Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једини реч. Нико то није озбиљније покушао да уради ни после његове смрти, па чак ни после распада Титове Југославије. Званични режими Србије и Црне