Da bi izazvao skok vrednosti obveznica ratne štete dva odsto ministar finansija upotrebljava zakonski dozvoljene mere, ali prethodno obaveštava nekoliko banaka i industrijalaca kako bi kupili velike količine obveznica koje su preplavile tržište Milan Stojadinović rođen je 1888. godine u Čačku, gde je svršio srednju školu. Pravne nauke studirao na Univerzitetu u Beogradu, a 1911. promovisan za doktora prava (doktorska disertacija „Nemački ustav“). Kao državni pitomac odlazi u inostranstvo na specijalizaciju finansijskih nauka i tri godine provodi u Nemačkoj i Francuskoj. Neko vreme bio je u francuskom Ministarstvu finansija, a 1917. godine već na položaju načelnika Ministarstva, a 1918. na položaju generalnog direktora državnog računovodstva. Ostavku na državnu službu dao

Od kneza Pavla pukovnik Vladimir Vauhnik je dobio uputstvo: „Sačuvajte prijateljstvo Nemačke do konflikta sa Rusijom, a za Englesku pobrinuću se ja“… Jugoslovenski obaveštajac u Berlinu generalštabni pukovnik Vladimir Vauhnik, objavio je u „Slobodnoj Sloveniji“, emigrantskom glasilu koje je izlazilo u Argentini, svoje svedočenje o kobnom datumu pod naslovom „Deset godina od raspada Jugoslavije“. Vauhnikov napis preštampao je Dragiša Cvetković u svojim „Dokumentima o Jugoslaviji“, Pariz 1951. godine (sveska br. 2). Vladimir Vauhnik je 1939, 1940. i 1941. godine bio vojni ataše Kraljevine Jugoslavije u Nemačkoj. Dosta kasnije, 1984. godine, u Minhenu se pojavila (štamparija „Iskra“) njegova knjiga „Nevidljivi front – borba za očuvanje Jugoslavije“. Bio je sposoban obaveštajac i

Pohvale u Evropskom parlamentu zbog vraćanja imovine oduzete u Holokaustu. Jevrejskoj zajednici dosad pripale nekretnine od 14 miliona evra Imovina vredna 14 miliona evra vraćena je jevrejskoj zajednici od prošlog februara, kada je donet Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju žive naslednike. Ovo je, za „Novosti“, potvrdio Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju. Taj zakon i njegova primena trebalo bi da posluže kao primer ostalim evropskim zemljama, zaključeno je na ovonedeljnom skupu o restituciji i Holokaustu, u Evropskom parlamentu. Srbija je dobila veliki „plus“ i zbog Opšteg zakona o restituciji iz 2011, kao i Zakona o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama iz 2006, koji su

U samom trenutku kada je Jugoslavija ipak potpisala Trojni pakt, što se Pavelić nadao da spreči, 26. marta 1941. Pavelić je uputio novu poruku u Hrvatsku tešeći svoje pristalice da potpisivanjem Pakta još nisu sve nade za ustašku stvar propale O Pavelićevom stavu prema 25. i 27. martu govore nam dokumenta još iz onoga vremena. Za vreme „Nezavisne države Hrvatske“ 1942. godine izdao je u Zagrebu Mijo Bzik, Pavelićev sekretar za „promidžbu“, još dok je bio u emigraciji u Italiji, jednu vrstu zvaničnog dnevnika dolaska ustaša na vlast. Ta knjiga objavljena pod naslovom „Ustaška pobjeda u danima ustanka i oslobođenja“ beleži događaje dan po dan u 1941. godini. Tako na

„Beograd imao u celoj svojoj istoriji samo jednu progermansku manifestaciju. To se desilo 1939, prilikom komemoracije francuskom admiralu Gepratu, koji je Srbima učinio velike usluge u Prvom svetskom ratu. Tada su jugoslovenski komunisti u duhu pakta Hitler-Staljin, hteli pokvariti ovu frankofilsku, srpsku manifestaciju“ Dragiša Cvetković, predsednik Kraljevske vlade u vreme potpisivanja sporazuma sa Nemcima i Italijanima 25. marta 1941, o posledicama puča koji je usledio dva dana kasnije, sa distance od deset godina, pisao je: „Svake godine, od dolaska komunista na vlast, komunistička štampa u Jugoslaviji proslavlja 27. mart kao ‘prvi dan Narodno-oslobodilačkog rata’. Prošlog 27. marta 1950. beogradska Politika je napisala da je dvadesetsedmo-martovski puč izvršen od jugoslovenskih narodnih

Cvetković je svoj napis zasnovao kao odgovor na Memoare „gospodina Vinstona Čerčila“ (objavljivanim u nastavcima kao feljton), osobito na opis vojno političke situacije na Balkanu u prvoj polovini 1941. godine Poslednji predsednik namesničke jugoslovenske kraljevske vlade Dragiša Cvetković, u emigraciji, u Parizu započeo je svoju borbu za istinu aprila meseca 1950. godine. Iz više pisama koja je uputio knezu Pavlu (Arhiv kneza Pavla sa Kolumbija univerziteta) možemo se upoznati sa naporima koje je Cvetković učinio kako bi uobličio svoju verziju događaja. On moli kneza Pavla da pročita njegov članak i da ga posavetuje, pre nego što sve bude objavljeno u dnevniku „Figaro“. Cvetković je svoj napis zasnovao kao odgovor na